Полицијски гласник

26

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 4

с џепним разрезом. Онај најмањи круг то је права крвна мрља, а они већи то су напред поменути обручи, што постају услед прања. У нашем случају подврћи ће се истрази ти обручи, за тим скут од капута а ђ с и џеп <1 е. На сличан начин ноступаКе се, кад се имају прегледати оруђа, за која се сумња да су очишћена. Она могу на гвожђу и иначе на спољним деловима, који се лако виде, изгледати потпуно чиста, па ипак да на скривеним местима имају у доволзној мери крвних мрља, које су доспеле директпо или их је унела вода приликом испирања, па су се ту и осушиле. Код џепног ножа, иа чак и код ножа с утврђеном дршком, могу се избити чивије, тако да се сваки саставни део може слободно и тачно ирегледати. Код штапова, мотака и т. д. од важности су пукотине и расцепи, код металних пак оруђа друге врсте удубљења, која су постала услед рђе и т. д. или су вештачки ту удешена. Само се но себи разуме да такве манипулације због њихне важности могу вршити само стручњаци или нестручњаци у њихном ирисуству. Али биће изузетних случајева, у којима иследник мора такве ствари сам да ради. У таквим приликама он ће се добро наоружати, вришће све с највећом пажњом, апсолутном чистотом и у присуству прописаних судских сведока, које неће само Форме ради држати поред себе, већ ће их непресгано чинити пажљивима на сваку појаву и на све што је значајније. Тачан опис у протоколу о свему што је учињеио и тачан нацрт сваког појединог предмета исто је тако неопходно и важно, као и та околност, да се све сигнатуре морају слагати с оним што је у протоколу споменуто. Доста пута чини се такође покушај, да се уклоне крвне мрље, које су биле на пољу или у унутрашњости локала. У таквим случајевима увек је главно, да се најпре тачно коистатује, да су чињени такви покушаји и где је то било. Може ли се тако што с поузданошћу констатовати, то ће у приликама имати исту вредност као и констатовање крвних мрља, пошто је у многим случајевима за истрагу потпуно довољно, кад се зна, да је ту било крвних мрља и где су се оне налазиле. Њин облик, тачна величина, број мањих мрља око главне и т. д. може бити у приликама од нодређеног значаја. Може ли дакле иследник да констатује, да су уклањане крвне мрље и где су уклањане, он ће описивањем, премеравањем иструганих, изрендисаних, испраних места учинити као да су трагови били ту. Шта више и приликом снимања уништених трагова поступаће се као и кад се снимају сами трагови, пошто се крвне мрље могу увек назирати или су ушле дубље, тако да ое могу доказати и после покушаја да се униште. Тако исто начин отклањања мрља може имати много којечега карактеристичног: н. пр. по поквареном делу неког зида може се видети, где је било највише крви, како се она протезала, у коме су правцу отишле мале капље, за тим: с каквим је ииструментима зид гребен или кварен. Ако је прат неки дрвени предмет, н. пр. греда, дрвена преграда, а нарочито под, тада не треба искључивати очекивање, да ће ее трагови наћи; а нарочито ако је још, као игго напред поменусмо, употребљавана врућа вода. Под, који је одавно начињен, има увек расцепотина и пукотина, у које може ући доста крви, а да дотични то не оиази. Исто тако доста крви може се упити у онај простор између дасака а и прањем се ту слити тако да онај ко је ирао не зна о томе ништа. У таквим случајевима најпаметније је, пошто се ту ствар може тицати само најмањих количина крви, да се дотичне партије дрвета сасвим понесу са собом. Односи ли се ствар на патос, оида треба нарочито припазити, шта се налази у дашчаним међупросторима и испод дасака; прашина, песак, шљунак и стотину других предмета. све то може бити напојено крвљу или крвавом водом (услед прања) и све је то важно. Та.ј крвљу напојени песак, шљунак или већ шта буде ваља покупити и брижљиво сачувати. Баш у таквом случају најпотребније је, да се тачно означи, одакле је шта узето, пошто се ствар тиче, како је већ споменуто, сасвим малих количина, за које је у толико важније знати одакле су. Ако н. пр. имамо да исечемо два парчета из суседних дасака, онда ћемо пре иочетка сваког рада преко оба парчета повући једну стрелицу (с оловком, која у хемијском иогледу није ни мало шкодљива) и обележићемо С. и Ј., (север и југ) онако, како то природном полож.ају одиста одговара. (види слику 2).

Тада није никад тешко одредити прави положај обеју дасака По том ћемо у одвојене хартијице увити и означити: 1. Садржина дашчаног међупростора а а', 2. » » л 6 5, 3. п )) ,) с с , 4. Песак иснод дашчаног међупростора а а', о. » » )> в ћ ћ', 6. » )) )) с с', Нађе ли се нешто особито, н. пр. какво зрнце, које би могло бити прашина уваљана с крвљу, оно се остави одвојено с назначењем: 7. Нађено у међупростору с с', 3*5 см. удал>еио од с у правцу према с, сасвим на иовршини. Ако је из некога разлога (што ће у осталом бити реткост) немогућио да се даске исецају, онда морамо с каквом искривљеном жицом или којим другим оруђем ишчистити дашчане међупросторе колико је могуће дубље и извађени материјал сачувати. Исто тако морају се даске у својим међупростоI) С рима насећи с обе стране тако да се добију ,,ј ивери, који ће бити онолики колика је оирана мрља, и напослетку у истом простору ће се изрендисати патос у толикој мери док не буде изгледао потпуно чист, и све струготине ће се очувати и то одвојено. Биће паметно, да се у таквом случају сва употребљена оруђа (искривљена жица, нож и ренде) за сваки случај донесу на судски претрес, да би се изишло у сусрет могућим приговорима, да је на та оруђа могла доћи крв због повреде приликом тога рада илп неког ранијег, услед чега су тада стручњаци могли у струготинама наћи крви и т. д. Ако би дакле било таквог приговора, оруђа су ту да се прегледају. Премазане, прекречене мрљ,е, ископана земља и т. д. лако ће се позпати и с њима ће се поступати као да није ништа ни било. (Наставиће се).

ОПШТИНСКИ П0С10ВИ Од једног општинског писара добили смо овако иитање: »По члану 2 тачке 8 закона о таксама, таксу не илаћају сиромаси, но уверењу надлежпе власти, које вреди само за годину дана. За сиромаха се с-матра сваки, који не плаћа више од 5 дин. непосредног пореза без ириреза и личне порезе« и т. д. По правилу за извршење закона о таксама члан 1 поред осталог гласи и ово: кад би општински судови имали да воде спорове кривичне или грађанске, било са државом, било са појединцима за разна своја потраживања или давања; даље око својипе општинске и т. сл. ту су они у положају приватних лица и подлеже плаћању таксе, која је за. такве случајеве прописана и т. д. Настаје питање може ли општина да не полаже таксу кад пема свог никаквог капитала у готовини нити имања и кад порезом није задужена нимало услед сиротног стања, и може ли јој се издати уверење о сиромаштву по члану 3 тачке 3 у вези са чланом 2 тачке 8 закона о таксама". Постављамо ово питање преко нашега листа па кад о томе добијемо одговоре, ми ћемо уз правилне и наше мишљење изнети.

ПЕДЕОЕТ ХИЉАДА ДИНАРА — Заре Иигде облачка. Ведро небо ирекриљено сјајним треперећим звездицама дивотно је изгледало у хладној зимској ноћи. Стегао мраз, а снег шкрипи нод ногама, те човек осећа неко задовољство да иде по њему. Из даљине се чује звук звонца и звека прапораца, па мало затим прохује саонице, чија се шкрипа на далеко чује. Десет је часова. Из топле собе куће газда Мирка признатог трговца, допире жагор раздраганих гостију, који су дошли на посело. Да би прекратили дуге зимске ноћи, које се одужиле помислио би човек немају краја, те чисто досадне постале, пријатељи образовали ужи, Фамилијарни круг, па су ако не сваке друге, а оно