Полицијски гласник

38

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 5

Раскољњиков суровом сталношћу. — Ви сте необични, и ја сам само из радозналости слушао шта говорите... Али ја вам се нисам исиоведао... Упаммите то. - - Е па већ знам, занамтићу, — гле само, чак зебе. Вудите спокојни, голубику, биће по вашој вољи. Прошетајте малко; тек сувише много се не може шетати. За сваки случај имам ја још једну молбицу, на вас, дода спустивши глас, — потугаљивија, али важна је: хоћу рећи,, ако за сваки случај (у што ја, у осталом, не верујем и држим да сте за то сасвим иеспособни), ако би вам случајно. — ну, тако, за сваки случај, — дошла воља у ових четрдесет-педесет часова, да некако ствар свршите другојаче, на неки Фантастичан начин, —- да дигнете руку на се (претиоставка бесмислена, али већ ви ми је опростите), — то, оставите кратак али тачан запис. Тако, два редића, само два мала редића, спомените и камен; биће тако племенитије. Е, до виђења... Желим лепих, добрих мисли, добрих намера и почетака! ПорФирије изиђе као погнувши се и као избегавајући да на Раскољњккова гледа. Раскољњиков приђе прозору и с надраженом нестрпљивошћу чекаше да он, по прорачуну времена, изиђе на улицу, и да подаље одмакпе. Затим брзо и сам изиђе из собе. III. Хитао је Свидригајлову. Чему се могао надати од њега ни сам није знао. Али у томе човеку се крила нека моћ над њим. Је ли се једном познао, више се већ није могао да умири, а сад је, уз то, дошло и време. Путем га једно питање особито мучило: је ли Свидригајлов био код ПорФирија? Колико је он могао судити, и нашто би се заклео, — није био! Промисли се још, присети се свега из посете ПорФиријеве, и закључи: не, није био, доиста, није био!' Али ако још није био, то да ли ће ићи или не? Сад му се иак чини да неће. Зашто ? Не би то могао објаснити, али и кад би могао, не би сад о томе лупао главу. Све га је то мучило, и у исто доба њему као да није било до тога. Чудновато, можда нико не би томе веровао, али о својој садањој. неодложеној судбини некако се слабо, расејано бринуо. Њега је мучило нешто друго, много важније, необично, ванредно, — баш о њему самоме, не о ком другом, али пешто друго, пешто главно. Уз то још ооеКао јо пеодређену моралну замореност, нремда је разум његов тога јутра радио бол»е него за свих ових потоњих дана. А да ли је и вредело сад, после свега што је било, старати се о победи над свима тим новим мизерним тегобама? Вреди ли, на пример. потрудити се интригом да Свидригајлов не оде до ПорФирија; проучавати, разбирати, губити време на некаком Свидригајлову! 0, како му је све то досадно! На ипак је хитао Свидригајлову ; и да ли већ не очекује од њега штогод ново, упута, излаза? Да се и за сламку хвата! Да ли их судба, или инстикат какви удрулсује? Можда је то само била замореност, очајање; можда ту не треба Свидригајлов, пего неко други, а Свидригајлов се тек ту дотурио? Соња? А и зашто би сад ишао Соњи ? Оиет да моли њене сузе ? А и страшна му је била Соња. Соња је представљала собом неумољиви наговор, непроменљиву одлуку. Ту је или њен пут, или његов. Нарочито у овај мах није био у стању да је види. Не, зар није боље испитати Свидригајлова: шта је то? Није могао а да у себи не призна, да је он доиста онај, који му је и одавно био некако потребан. Али, при свем том, чега заједничког између њих може да има? Шта више ни злочинсгво не би у њих могло бити подједнако. Тај човек, уз то. био је још и врло непријатан, очевидно необично покварен, свакојако лукав и обмањив. можда врло зао. 0 њему се проносе такви гласови. Истина, он се заузимао за децу Катарине Ивановне, али ко зиа рашта, и шга то значи? Тај човек вечито има неке намере и планове. Још једна мисао му се непрекидно појављивала за тих дана и веома га узнемиривала, ма да се старао да је отклони, тако му је тешка била: Мислио је нонекад: Свидригајлов се једнако врзма око њега, па и сад; Свидригајлов је докучио његову тајну ; Свидригајлов имађаше неку намисао противу Дуње. А ако је има и сад ? Готово поуздано може казати да је има. А ако сад, пошто је сазнао за његову тајну и на тај начин до-

био је над њим власт, усхтеде је употребити као оружје против Дуње ? Та мисао, понекад, па и у спу, мучила га, али још у први мах појавила му се тако јасно као и сад, кад је ишао Свидригајлову. И сама та мисао доводила га у мучну љутљу. Прво и прво, онда ће се све изменити, па и у његову сопствену положају: ваља дакле с места Дуњечки открити тајну. Ваља, можда, и самог себе предати, да би Дуњу сачували од каквог несмотреиа корака. Писмо? Јутрос је Дуња добила некакво писмо ! Од кога из Петрограда она може да добије писмо ? (Осим зар од Лужипа?) Истина, Разумихин тамо бди и чува; али Разумихин ништа ве зна. Можда ваља и Разумихину открити тајну. Раскољњиков помисли на то с мрзошћу. У сваком случају треба што је могућно видети Свидригајлова, заврши он одсудно у себи. Хвала Богу, ту нису потребне појединости толико, колико суштина ствари; али ако је само он способан, ако Свидригајлов гптогод иитригира против Дуње, — то... Раскољњиков се толико уморио за све то време, за цео тај месец, да сад није слична питања могао ни да реши друкче осим једним решењем: »онда ћу га убити«, помишља он у хладпом очајању. Тешко осећање притисло га; заустави се на сред улице и осврташе се: којим путем иде и куда је зашао ? Био је на —ском проспекту, тридесет или четрдесет корака од Сенске, коју је прошао. Сав други спрат куће на лево био је заузет пивницом. Сви прозори беху отворени широм; пивница, судећи но Фигурама које се кретаху крај прозора. била је пренуна. У сали се орила песма, чули се звуци кларинета и виолине, бубњање турског бубња. Чули се женски узвици. Он као хтеде да се врати, не схваћајући с чега се увратио на —ски проспект, кад од једном, покрај једнога од крајњих отворених прозора, опази, за чајним столом с цигаром у зубима, Свидригајлова. То га запрепасти страшно, ужасно. Свидригајлов га посматраше и пратијаше ћутећи, и, што је одмах Раскољњикова поразило, чињаше се као да хтеде усгати, да би могао лагано изићи, докле га нису смотрили. Раскољњиков сс у исти мах учини, као да ни он њега није видео, онако замишљен, постранце, а настави да га посматра с пола ока. Срце му куцаше узнемирено. Тако и јест: Свидригајлов, очевидно, није желео да га види. Извадио цигару из уста и већ се хтео уклонити ; али, подигнувши се и одгурнувши столицу, он. вероватно, нааах опази, да га Раскољњиков гледа и прати очима. Између њих се догоди нешто налик на сцену њихпог првог виђења код Раскољњикова, за време његова спавања. Нитковскп осмејак затитра се иа уснама Свидригајлова, и све се више ширише по његову лицу. И један и други знали су, да се виде и да се узајамно посматрају. Напослетку се Свидригајлов гласно засмеја. — Но, по! Та уђите ако хоћете; ја сам овде! довикне он кроз прозор. Раскољњиков уђе у пивницу. Нађе Свидригајлова у врло малој, иозадној соби, с једним прозором до велике сале, тамо за дваестипом столића, уз вику куражног хора певача, пијаху чај трговци, чиновници и сила другог разноврсног људства. Однекуда допираше звук од лупкања лопти на билијару. На столићу пред Свидригајловом стојаше начета боца шампањског и чаша с вином до пола усутим у њу. У соби беху још један мушкарац с малом ручном оргуљицом, и здрава, румених образа девојка у пругастој сукњи и тиролској капи с пантљикама, левачица, од осамнаест година, и која не осврћући се на хорално певање у другој соби, певаше уз пратњу оргуљаша, доста промуклим контралтом, некакву лакејску песму... •— Е, доста! прекиде је Свидригајлов кад Раскољњиков уђе. Девојка одмах прекиде и оста у поштованом очекивању. Своју ритмовану песму лакејску певала је такође с неким озбиљним и поштованим одсеиком на лицу. — Еј, Филипе, чашу! повиче Свидригајлов. • - Ја нећу пити вина, рече Раскољњиков. — Како хоћете, не велим за вас. Пи, Каћа! Данас нишга више не треба, иди! Наспе јој пуну чашу вина и сиусти жућкасту новчаницу на сто. Каћа иеннје вино одједном, као што пију вино жене. то јесг не прекидајући, у двадесет гугљаја, узме новчаницу, пољуби Свидригајлову руку, који јој то веома озбил>ио допусти,