Полицијски гласник

'БРОЈ 5

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

3 1 »/

Спољашност и кретање чудноватог брода били су тако необичии, да нас је све и нехотице било страх, за оне, који су к њему отпловили. Нагнувши се преко ограде, ми смо мотрили за нашим чамцем тим пажљивије што је он близке прилазио ка предмету, који нас је занимао. На послетку нејасне црте обојих слише се уједно. Неколико мннута владала је мучна тишина; од једном се зачу неко дивље урлање, а за тим се разлеже пуцањ и напослетку страшан, раздирући душу узвик... Све се то продужаваше само једно магновење, но у том моменту сва је крв застала у нашим жилама... Кроз један минут ми смо видели, да наш чамац на свима веслима лети натраг ка броду. Кад се он већ приближио, ми смо приметили да на њему нема капетана. Бекстер-Боб је јурнуо напред и показујуКи несницу матрозима, викнуо: — Пси! Плашљивци! Где вам је капетан? — Њега је ђаво однео! Ма како да је могао изгледати смешан такав одговор у другој прилици, он је био дат савршено озбиљно, преплашена лица матроза доказивала су то потпуно. На наша неодступна питања они су одговорили да у опом минуту, када је чамац допловио до лађе, у њој се зачуо потмуо звук, тако злослутан и ванприродан, да се ни један од матроза није смео усудити да изађе на лађу. Тада је капетан пошао сам ; успузавши се на ограду он је сишао на палубу и спустио се унутра. Чим је ишчезао с наших очију, зачу се опет онај исти звук, само јаче, затим пуцањ, очајнички узвик — и све је умукло. Са ужасом они су неколико пута покушавали звати капетана, и не добивши од њега одговора, пожурили су да отплове од ироклете лађе. — Жестоки сте ми ви јунаци! Оставили свог капетана у опасности. Би сте бабе а не матрози! заурла Бекстер-Боб, заборављајући у својој јарости, да је у броју оних, којима је говорио, био и старији ОФицир. Ја овога часа идем на стару лађетину и ако се другаче не будем могао да поравнам са ђаволом, који је тамо засео, ја ћу му подбацити буренце барута и дићи га у ваздух. — Боб је у ираву, и ако се малчице заборавио у љутини, рече старији оФицир. Ја никако нисам хтео да остављам канетаиа у опасности, но људи су толико били уплашени, да сам ја сматрао за боље да се вратим, и да узмем друге храбрије. Но добровољаца, који би хтели ићи онет на лађу међу матрозима не беше; место њих понудили су своје услуге старијем ОФИциру неки од путника, у том броју, Пелисје и ја. Чамац се опет одвоји од лађе и брзо се приближи броду који је тако чудноватим иачином изазвао наше интересовање. Пелисје је узео собом, осем револвера и свој мали талијански кинжал (нож изоштрен с обе стране. Превод.) Наоштрен као бријач. — Ко зна с ким Кемо ми тамо имати посла, рече он, показујући га мени за време вожње: — може ми потребати. Дошавши до лађе, ми смо се међу собом посавеговали и решили, да четворо, који су били на веслима, старији оФицир и ја, останемо у чамцу, а Бекстер Боб и Пелисје да пођу у рекогонсцирање. Пелисје пође напред са пиштољем у једној а Фењером у другој руци. Боб је ишао за њим са великим ножем. Скоро читав минут беше све тихо, за тим јасно чух како Пелисје узвикну: »Ох, Господе!« За тим се зачу ужасно урлање, чуше се неколико пуцњева, и опет све умукну. Кроз тренут Пелисје и Боб искочише изнутра. од главе до ногу обливени крвљу, и викнуше: — Ходите амо, сад већ нема опасности ! Ми јурнусмо на налубу: ја потрчах унутра и завирих у кајуту. 0, милостиво небо! Каква ми слика изађепред очи. При бледој светлости Фењера ја видех унакажено тело капетаново са откинутом главом и руком. Поред њега издисаше огроман краљевски тигар. Пелисје и Бос испричаше нам следеће: Кад су они ушли у кајуту, испочетка не приметише ништа, осим искиданог трупа капетановог. Одједном потмуло рикање напомену им о блиској опасности, и Пелисје, обрнувши се, први примети тигра, који се већ беше скупио, да скочи на њега. Истог момента он баци Фењер и опали на звера из револвера. Рањени тигар једиим скоком нађе се на Пелисје-у, но овај не губећи присуство духа извуче кинжал и иеколико нута га гурну зверу у ребра. Један је ударац погодио право у срце, а Боб му је у исто време раз-

био главу ударцем пожа. Чудовишна животиња је издахнула, не успевши да учини већу несрећу. Извукавши звера на палубу и спустив га у чамац, ми смо почели да прегледамо лађу. На поду кајуте ваљале су се људске кости и парчад одела, из чега смо извели закључак, да је у кајути живело њих двоје: човек и женска, и да су били расгргнути гладним тигром. На врату тигровом била је гвоздена алка, о којој је висео гвоздени ланац; ланац и алка у ћошку показивали су, да је тигар био прикован за зид, но вероватно откинуо се, побесневши од глади. Ланац је био врло слаб, и лако се могло видети, да је онај, који је везао за њу звера, предвидео да се он на њему неће задржати. На обручу у зиду, на коме је он био прикован, изрезано је било неколико речи на индијском језику. Наш Шкипер, који је познат са источним језицима, превео нам је тај натпис следећим речима: »Ја сам нашао то, што сам тражио — освету!® Спустивши пажљиво у чамац остатке капетана, ми смо пловили назад к нашем броду, но иретходно смо пробили у дну загонетне лађе неколико отвора. Тек што смо стигли да се одмакнемо на мало растојање, кад је лађа већ почела да гоне и наскоро је ишчезла под водом. Сутра дан ми смо спустили нашег капетана у водени гроб. А страшну историју тајанствене лађе ми никада нисмо могли дозиати; она је остала за нас до века неразрешеном тајном мора. П. М. Р. ЗЛОЧИН И КАЗНА РОМАИ Ф. М. ДОСТОЈЕВС^ОГА (85) Раскољњиков устане и узме капу. И ПорФирије Петровић устане. — Хоћете да шетате ? Вече ће бити лено, само кад не би било непогоде. Него, у осталом, и боље да се мало освежи... И он узме своју капу. и тако, читао занео се, знате, тако, да је, ни тамо ни амо, него дохвати циглу па се потегне њоме на старешину, премда му овај није ништа учинио. А како се и иотегао : нарочито се одмакао за читав аршин, да не би нанео какву озледу ! Па сад зна се шта чека затвореника, који с оружјем насрће на старешину : »прима, дакле, страдање." Па зато, ево, ја сад и сумњичим да ли Миколка неће и сам да »прими страдање," или тако што. То ја знам поуздано, чак и по Фактима. Тек ни сам он не зна шта ја знам. Шта, не допуштате, шта ли, да из таког света могу излазити људи Фантастични ? Махом баш. Сад је старац опет почео дејствовати, нарочито после оне замке долази на ум. Али, уосталом, казаће он мени и сам све, доћи ће да каже. Ви мислите да ће се одржати ? Причекајте, омекшаће, иопустиће ! С часа на час ја очекујем да дође да се одрекне онога што је казао. Заволео сам тога Миколку, н ислеђујем га до краја. Него какО ви мислите ! Хе-хе ! на неке тачке одговарао је врло лепо, сасвим складно, очевидио је било, да је добио потребна обавештења, вешто се припремио ; е, али у другим тачкама се изгуби и западе просто као у брљу, па баш ништа, ништа не каже, и не зна ! Не, баћушка, Родјоне Романићу, нема ту Миколке ! То је ствар Фантастична, мрачна, ствар савремена, то је случај иашег времеиа, када се номутило осећање, срце човечје ; када се цитује Фраза, да крв »освежава ; <с када се сав живот нроведе у комФорту. Ту су књижевни снови и маште, ту је теориски раздражено срце ; ту је очевидна одлучност на први корак, али одлучност особите врсте. — одлучи се, па као с висине да је пао, па и на злочин као да није својим ногама дошао. Врата је за собом заборавио да затвори, а убио је двоје, убио је по теорији. Убио је, а није умео ни новце да узме, а што је успео да узме однео је и метнуо под камен. Мало му је било што је муке иоднео, док је за вратима стајао, а код врата овамо се ломили, и звони у звонце, — не, он се после сећа тога звонцета, у нразну стану, у полубунилу, иде да се опомене на то звонце, требало му је да опет осети ону језу у хладноћу у леђима... Е па, то је, рецимо, у болести, него ево шта још : убио је, а сматра себе за поштена човека, презире људе, иде као бледи анђео, — не, та какав Миколка, голубићу Родјоне Романићу, нема ту Миколке, није он ! — Ви, ПорФирије Петровићу, молим вас, немојте увртети себи у главу, као да сам, се ја пред вама исповедио, — рече