Полицијски гласник

БРОЈ 7 и 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

61 "

било оно исто што сам и ја предлагао. Је ли тако? Је ли тако? Зар није тако ? Опажам, да сте ви нешто врло пажљиво почели ца слушате... занимљив сте младић.... Свидригајлов пестрпљиво удари песницом о сто. Поцрвенео. Раскољњиков је легш видео, да је чаша и по пспивена шампањца, сркнутог неосетно, гутљвјима утицала на њ нездраво, — па науми да се случајем користи. Свидригајлов му беше врло сумњив. — Па, иосле тога био сам сасвим уверен, да сте ви и овамо дошли ради моје сестре, рече он Свидригајлову отворено, да би га још више раздражио. — Ех, доста, рече Свидригајлоп као да се прибра, — зар вам нисам казао... а осим тога ваша ме сестра не трпи. — Та у то сам и ја уверен, али није сад ствар у томе. — А зар сте ви уверени да ме не може трпети? (Свидригајлов зажмири и подсмешљиво се осмехне). — Имате право, она ме не воли; али не кладите се никад у стварима између мужа и жене, или љубавника и љубазнице. Има гу свакад један кутић, који је целом свету непознат, и који је знан само њима двома. Ви се кладите, да је Авдоћа Романовна с одвратношћу гледала на ме? — По неким изразима и речицама вашим док сте причали опазио сам, да ви и сад имате своје погледе и најпрешнијих намера према Дуњи, разуме се ниских. — Шта! Зар су ми се отеле таке речи и изрази? намах се унлаши пренаивно Свидригајлов, не поклањајући ни најмање иажње на епитет који је његовим намерама одат. — Па оне се и сад отимају. Ето, на пример, чега се ви сад бојите? Зашто сте се на једном уплашили? — Ја се бојим и плашим ? Плашим се вас? Ире да се ; ви бојите мене, сћег апи. И међутим каква је то будалаштина..' Него ја сам се опио, видим; умало што се нисам опет одао. Иек ђаво носи то вино! Еј, воде! Дохвати стакло и пробаци га кроз прозор без церемопије. Филип донесе воде. — Све је то којешта, рече Свидригајлов квасећи мараму и мећући је на главу, — а ја могу да вас једном речју спречим, и да све ваше сумње у прах уништим. Знате ли, на пример, да се женим? — То сте ми и раније казали. — Казао? Заборавио сам. Али онда још нисам поуздано могао да кажем, јер ни девојку нисам био видео; само сам смерао. Е, али сад већ имам вереницу, и ствар је свршена, и да само није неодложених послова ја бих вас одмах одвео к њима, —- јер хоћу да молим савета у вас. Ех, врага! Остаје ми свега десет минута. Видите, ево погледајте на сат; него, уосталом, хоћу да вам причам, јер је то интересанга стварца, та моја женидба, то јест. женидба. своје врсте, — али куда ћете? опет одлазите ? — Не, сад већ нећу отићи. — Нећете баш отићи ? Да видимо! Одвешћу вас тамо, то је истина, показаћу вам своју вереницу, само не сад, а сад је и вама време. Ви десно, ја лево. Ви знате ту Реслих? Баш ону Реслих, код које сад станујем, — а? Чујете ли? Не, шта ви мислите, то је баш она иста, за коју говоре, како је она девојчица, оно у води, оно зими, — ну, чујете ли? Чујете ли? Па, то је тако она мени све и скувала; теби је, вели, врло досадно, забави се, да ти време прође. А ја сам, ето човек суморан, досадно ми је. Ви мислите весео сам ? Не, суморан, мрачан: не чиним зла, него седим с миром у крај; по неки пут и три дана не разговарам. Али та је Реслих лукава лисица, ја вам кажем, и ево шта држи у глави: досадан ће бити и себи и другима, ону жену ћу оставити и отићи, а њој ће жена добро доћи, употребиће је, то јест из нашег сталежа, и повише. Има, вели, једап тако слаб човек, отац породице, чиновник у оставци, седи само у наслоњачи, трећа година како на ноге не стаје. Има, вели, и једна мати, разложита госпођа, та мамица. Син им служи негде у губернији, не помаже. Кћи се удала и не јавља се нити пита, а на нези су још и два мала синовца (мало је зар својих), а извадили су из гимназије девојчицу,. своју иотоњу кћер, кроз месец дана ће тек шеснаесту да напуни, дакле после месец дана може се и удати. То је.за мене. Ми одемо; код њих је тако смешно било; представљам се: спахија, удовац, позпато име породично,, с таким и таким везама, богат, — па, шта, и ако ми је педесет, а њој нема ни шеснаесг? Ко

ти на то гледа? ГГа, је ли да ,је то примамљиво, а? Примамљиво зар, ха-ха! Да сте видели како сам разговарао с татицом и мамицом! Вредно је платити само да ме човек могао тада видети. Долази она, седа, и, можете мислити још у кратушној хаљиници, неразвијен иупољак, црвени, румени, као зора (казали су јој ствар, извесно). Не знам шта. ви мислите о женском лишцу, али што се мене тиче, тих шеснаест година, оне још детињске очи, она, плашљивост, скромност и сузице стидљпвости, — ја налазим да је то боље од лепоте, а она је уз то још и сама, као слика. Косица јоЈ јасне боје, у малим коврчицама, у праменчићима, сочне, пуначке, румене усне, ножице, —- дивота!... Еле, упознамо се, ја изјавим да хитам ради домаћих ствари. а сутра дан, то јест ономадне, и благословише нас. Од то доба чим дођем одмах је узмем себи на крило, и тако је не остављам... ГГа, румени као зора, а ја је љубим; мамица јој, разуме се вели да сам ја њен муж, да то тако треба, речју, милина! И тај садањи положај, положај заручника, одиста, може бити и бољи је од мужевљевог. То је, што се каже, 1а па^иге ек 1а уегНе! Ха-ха! Разговарао сам с њом једно два пута, — није то глупа девојка никако; понекад ме криомнце погледа, просто прожиже. А знате ли има лице као РаФаелова Богородица. Ето у сиксгинске мадоне лице је Фанас /гично, лице гужне занешенице, је ли вам то пало у очп? Еле, тако некако. Тек што су нас благословили, а ја сутра дан донесем хиљаду и по рубаља; један накит у бриљантима, други од бисера, па сребрну, дамску, тоалетну кутију, ево оваке величине, са пуно ствари, да се и лице у те мадоне зажарило. Јуче је метнух на колена, и мора бити врло нецеремонијално, — сва је планула, и сузе јој бризнуше, а неће да се ода, а сама сва гори. Часом одоше сви, а ја и она тек што остасмо сами она ми паде око врата (први пут сама), грли ме обедоа ручицама, љуби ме и куне ми се, да ће ми бити жена послушна, верна и добра, да ће ме учинити срећним, да ће она сав свој живот, сваки тренутак свога живота употребити на то, да ће жртвовати све, и за све жели од мене само цигло моје аоштовање, и, вели, више јој »ништа, пишта не треба, никаквих уздарја«. Признајте сами, чути такво признање на само од једног таког тпеснаесто годишњег анђелч&та, у танкој хаљиници од пила, с растуреним увојцима косе, с руменилом девојачког стида, — признајте сами, да је то привлачно! Је ли привлачно? Вреди ли што, а? Па вреди дакле? Е... е, слушајте... е, хајдемо мојој заручници... само не одмах! — Речју, та чудовишна и наказна разлика у годинама и развићу побуђује у вама сладострашће! И да ли се ви доиста тако жените ? — Па шта? Свакако. Сваки сам о себи размишља, и од свих веселије живи онај, ко боље уме да се подмлађује. Хаха? А зар сте ви такав у врлину загазили? Мшгост, баћушка, ја сам човек грешан. Хе-хе-хе! — Па ипак сте се постарали за децу Катарине Ивановне. Уосталом... уосталом, ви сте за то имали и својих узрока... све сад разумем. — Уоиште волим децу, врло волим децу, зацерека се Свидригајлов. — Односно тога могу вам испричати и једну врло занимљиву епизоду, која се и сад продужује. Још првог дана ио доласку своме ходио сам по тим разним клоакама, али после ових седам година сам тако и налетео. Ви ћете, веровати је, опазити, да се ја не журим са својим друштвом састајати се, с оним својим пређашњим друговима и пријатељима. Па, и што се може дуже без њих ћу да продужим. Знате: на селу код Марте Петровне смртно су ме намз«шле успомене на сва она тајанствена места и местанца, у којима ко само зна може много да нађе. До врага! Народ се опија, образована омладина сагорева од нереда у неостварљивим сновима и маштама, изопачава се у теоријама; однекуда најездише Јевреји, крију новац, а све остало развраћују. Тако ме је тај град отпрве и задахнуо познатим задахом. Нађох се на једном тако званом вечеру с игранком, — страшна клоака, (а ја клоаке волим баш с прљавштином(, па, наравно, каквих ту не блпе канкана, у моје време их није било. Кад, погледам, девојчица, тринаест година, врло пријатно обучена, игра с једним вештаком; други преко пута од ње. А украј зида на столици седи њена мати. Сад можете замислити какав је канкан био! Девојчица се збуњује, црвени, напослетку се налази увређена и стане илакати. Вештак је дочекује и стане је окретати и пред њом се претварати,