Полицијски гласник

60

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 7 и 8

ничких одзива о Авдоћи Романовној ?. Ни оам не схваћам, шта је желела! Али, већ разуме се, Марта је Петровна попричала АвдоКи Романовној све и сва о мени. Имала је ту врло несреКну црту да просто свакоме прича све наше породичне тајне, и да се свакоме непрекидно на мене жали, па како да пропусти сад тако новог и лепог друга? Рачунам да се опе нису ни о чем другом ни разговарале него о мени, и нема сумње Авдоћи Романовној су постале познате све те мрачне, тајанствене приче, које ми се приписују... Кладим се, да сте и ви макар шта год слушали ? — Слушао сам. Лужин вас окривљује и за смрт детињу. Је ли то истина? — Молим вас, оставите све те нискости па миру, с одвратношћу и гадећи се одговори Свидригајлов. — Ако баш усхтеднете сазнати све о тој глупости, онда ћу вам засебно о свему једном причати, а сад... — Говорили су и о неком вашем собару тамо на селу! и као да сте ви тако исто и ту били узрок нечему. — Молим вас, оставите то, доста! ирекиде га опет Свидригајлов с нескривеиом нестрпљивошћу. — То није онај собар који је долазио после смрти код вас, да вам лулу напуни... то сте ми и сами иричали? раздражаваше се Раскољњиков све више и више. Свидригајлов погледа пажљиво у Раскољњикова, а њему се учини, да у томе погледу севну, као муња, злобан осмех, али Свидригајлов се уздржа и врло учтиво одговори: — Баш тај. Видим, да вас и то ванредно занима, и сматрам за дужност, да вам првом згодном приликом задовољим радозналост, у свима тачкама. До врага! Видим да некоме могу изгледати романтична личност. Па судите, колико сам после тога обвезан захвалношћу према покојној Марти Петровиој за то, што је вашој сестрици наговорила о мени толико тајанственога и занимљивога. Не смем судити о утиску; али на сваки начин, то није било за мене угодно. Поред све природне одвратности Авдоће Романовне ирема мени, и мимо ваздашњег мог мрачног и одбијајућег изгледа, — њој, напослегку, беше и жао мене, пропала човека. А кад срце девојачко почне да жали, то, разуме се већ, за њу је све опасније. Онда се неизоставно пожели и »спасти«, и оразумити, и ускренути, и позвати на племенитије цељи, и препородити за нов живот и рад, — та, зна се, штогод се може намаштати. Одмах сам се пак досетио, да тичица сама лети у замку, па са своје стране, будем готов. Ви се канда мргодите, Родјоне Ромаиићу? Ништа, ништа, ствар, као што знате, свршила се маленкошћу. (До ђавола, колико ја вина пијем!). Знате, свагда сам жалио, још од почетка, што судбина није дала да се ваша сестра роди у другом или трећем веку наше ере, негде као кћи владајућег кнежића, или већ макаквог уиравника, или проконсула у Малој Азији. Она, без сумње, била би једна од оних, која је претрпела мучеништво, и већ, свакако би се осмејкивала кад би јој груди жегли усијаним машицама. Она би на то мучење ношла навласгито и сама, а у четвртом и петом веку отишла би у египатску пустињу, живела би тамо тридесет година хранећи се корењем, усхићењем и иривиђањима. Она баш само затим и жеђа, и тражи, да што пре прими на ее ма какву муку ма за кога; а нека јој се тих мука не да, она ће извесно, и кроз прозор скочити. Слушао сам нешто о неком господину Разумихииу. Веле, тај мали је разуман и смишљен (што ми и пресиме показује' мора да је семинарист), на тако, нека га нека штити вашу сестру. Речју, мислим да сам њу разумео, што сматрам са своју част. Али онда, то јест с почетком познанства, и сами знате, бива човек вазда лакоумнији и глупљи, не види како јест. До врага, зашто је она тако красна? Ја нисам крив ! Речју, ја сам почео најнеуздржљивијом сладострасном жудњом. Авдоћа Романовна је чедна ужасно, нечувено и невиђено. (Иазите се, ја вам то о вашој сестри сапштавам као Факт Она је невина можда до болести, поред све своје лепе памети, и то ће јој шкодити). Десила се код нас једна девојчица, Параша, црноока Параша, коју тек што смо из других села довели, најамница, и коју нисам дотле никад видео, — врло ваљана. али невероватно глуна: са сузама, подигла вику по дворишту, начини се скандал. Једном, после ручка, Авдоћа Романовна је мене самога потражила у алеји у врту, па севајући очима захтевала од мене да сироту Парашу оставим на миру. То беше готово наш први разговор на само. Разуме са, сматрао сам за

част да задовољим њену жељу, ностарах се да се покажем запрепашћен, збуњен, речју, не одиграх улогу лоше. Отпочну сад односи, тајанствени разговори, моралне поуке, придике, па и сузе, — верујете ли, и сузе! Ето колико снаге по неке девојке могу имати у страсти за продагандом ! Ја сам, дакако, за све кривио своју судбину, учиним се гладан и жедан просвећености, и напослетку ставим у ток највеће и непоколебљиво срество за овлађивање женског срца, срество које никад и никога не изневерава, и које утиче просто на све до једне, без икаквог изузетка. То је сресгво нознато, — ласкање. Нема на свету ништа теже до искрености или нема ништа лакше од ласкања. Ако је у искреносги цигло стоти део звука погрешан и лажан одмах бива дисонанс, а за њим је — скандал. А ако је у ласкању ма и све до последње струнице погрешно и лажно, оно је и тада пријатно и слуша се са задовољством; макар и с грубим задовољством, али ипак са задовољством. И нека је ласкање ма како грубо, сваком бар половини чини се истинита. И то је тако за све слојеве и људе сваке образованости у друштву. А већ не вреди говорити за људе обичне. Чак је и несталку могу^но ласкањем завести. Не могу да се не смејем кад се сетим како сам једном завео једну госпођу, која је била верна и одана своме мужу, својој деци и својим врлинама. Ала је то било забавно, и како је мало труда требало! Госпођа је доиста била морална, бар са њенога гледишта. Моја сва тактика била је у томе, што сам вазда био смрвљен и ником падао пред њеном чедиошћу. Ласкао сам безбожно, и само што бих добио стисак руке, па и поглед, то бих корео себе како сам то силом отео, да се она противила, и то тако нротивила, да ја извесно не бих никад ништа ни добио да сам нисам био врло порочан; да се она, у својој невиности, није досетила неваљалству и неразмишљено се предала, не знајући то ни сама, — и тако даље, и тако дал>е. Речју, успео сам у свему, а моја го^ спођа остајаше врло уверена, да је она невина и чиста и да испуњава све дужности и обвезе, а нропала сасвим ненадно. Па како се ражљутила на ме, кад сам јој изјавио на крају крајева, да је и она, по мом искреном уверењу, исто тако тражила насладе као и ја. И сирота Марта Петровна се такође страшно подавала ласкању, и само да сам хтео. ја бих извесно још за живота све имање пренео на своје име. (Одиста, ужасно много пијем вина, и брбљам). Надам се, да се ви нећете љутити, ако сад напоменем, да се тај исти еФекат почео показивати и на Авдоћи Романовној. Али ја сам бејах глуи и нестрпљив, и ствар је пропала сва. Још и нређе више пута (а једном некако особито) Авдоћи Романовној беше страшно неугодан израз мојих очију, верујете ли томе ? Речју, све јаче и несмотреније би у мојим очима букнуо огањ неки, који је њу плашио, и напослетку јој постао мрзак. Не вреди причати појединости, тек ми се разиђосмо. Ту сам опе ч т учинио глупост. Пустих се да најгрубље исмевам све те пропаганде и враћања на прави пут; Параша се опет појави на сцену, па не само она, — речју, наступи Содом. Ах, кад би ви, Родјоне Романићу, бар једном у животу видели миле очи ваше сестрице онаке, како оне умеју понекад севнути! Ништа то не чини, што сам сад пијан и ево већ све вино испио, ја вам истину говорим; уверавам вас, да сам тај поглед сањао; шуштање хаљине њезине напослетку више нисам могао издржати. Одиста, мислио сам, да ме спопала падавица, никад нисам ни помислио да могу до тога безумља доћи. Речју, било је потребно да се помиримо ; али то је било већ немогућно. И замислите, шта сам онда учинио! До које лудости, може човека помама довести! У помами. Родјоне Романовићу, не иредузимајте ништа. Држећи да је Авдоћа Романовна у самој ствари сиромашна (ах, опростите, нисам то з^тео... али зар није свеједно ако се исти појам изрази?), речју, да живи од својих руку, — да она издржава и мајку, и вас (ах, до врага, опет ми се мрштите...), и ја се решим да јој понудим све моје новце (до тридесет хиљада могао сам и онда створити), с тим, ако би она хтела са мном побећи, макар и овамо, у Петроград. Разуме се, ја бих се ту заклео на вечну љубав, блаженсгво, и тако даље. Верујете ли, ја сам се тада толико заљубио, да кад би ми она рекла: закољи или отруј Марту Петровну па се ожени мноме, ја бих то сместа учинио ! Али све се срвшило катастроФом, која вам је већ позната, и можете мислити до каквог сам беснила могао доћи дознавши, да је Марта, Петровна добавила тада оног ниског канцеларисту, Лужина, и умало што није измајсторисала свадбу, — што би, у самој ствари