Полицијски гласник

ВРОЈ 7 и 8 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 57"

од стакла ливеним реликвијама, крстовима, сликама светаца и т. д., и пре краткога времена, при грађењу једнога сиротињскога дома, молио је за помоћ супругу Луја Филипа, и збиља му је кнегиња дала замашну помоћ у десет хиљада Франака. Млађи од поменуте двојице закуца на Шардонова врата, па како нико не узвикну ,>унутра! к , то се обојица вратише низ степенице. Доле пак, на дну степеница, у кућевноме ходнику сретоше човека, коме су хтели да направе посету, баш када се овај враћао из дворишта са кошуљама, капутон и четком у руци, где је се био чистио. Он их пријатељски позва, да се још једном попну уз степенице у његов стан. »Ја идем напред«, рече он, да откључам. Обојица му следоваше; и тек што су ступили у собу и затворили за собом врата, ухвати онај млађи, са мачјим очима, Шардона за гушу, а у том му пружи оиај други троћошкасту турпију, на врху заоштрену као игла, на којој је био место дршке запушач од Флаше, и тиме прободе Шардонове груди и леђа. Шардон паде на под. По том онај млађи ирихвати и секиру, која је ту била, и тако њоме дотуче Шардона. Онај већи за то време утрча у побочну собу, где је Шардонова мати болна лежала, те и њу прободе својим оружјем. За тим иребаци тој старој жени душеке преко главе, иомакну кревет од зида и тако дође до ормана, у коме је мислио да има оних десет хиљада Франака. Међутим нађе он у писаћем столу само пет стотина Франака у сребру, неколико поклопаца, који су личили да су од истога метала, једну велику бунду и једну црну свилену капу. Оба зликовца поделише плен и баш када су били намерни да нанусте поприште тога свога злочипа, наиђоше под једним стакленим поклопцем неке реликвије и слику свете Вогородипе.' А у тренутку, када су оба зликовца затварала собна врата, излазећи напоље, дођоше два лица уз степепице и запиташе за Шардона. Са страховитом хладноћом одговори онај већи, да је Шардон изашао, а у једно је затварао врата, која се нису хтела затворити, јер се између њих беше увукао крај од ћилима. А да су ова двојица новодошавших само један корак напред учинила они би видели на први поглед у соби Шардонову лешину у потоку крви. Већи је зликовац био обукао украдену бунду, а мањи натакао на главу опет украдену свилену капу, и сада су само мислили да дођу до једне познате каФане на булевару ди Тампл, и да се тамо поткрепе; успут тек приметише, да су им руке крваве, а да су им и хаљипе попрскане крвљу. За то закључише да сврате у једно оближње турско купатило, ту се оперу, ручају не може боље бити, са највећим апетитом, и тај крвави дан завршише у једноме оиерскоме позоришту, те се за тим растадоше. То им је двоструко убиство донело само пет стотина Франака готовога новца ; за сребрно носуђе могли су у сваком случају добити двесга Франака. Трговац им је наплатио у наиред двадесет Франака, а за реликвије су добијали од антиквара само три Франка. То им није било доста, и за то онај мањи уништи реликвије, које су у осталом и иначе биле оиасна доказиа средства противу њих. Убиство је остало два дана непознато у пасажи Шевал Руж. Исте ноћи онога дана око пола дванаест сати, дође кући један млад човек. који је становао код Шардона; пошто нико не одговори на његову лупу на вратима, он оде, мислећи, да ии газда још није код куће. 3 децембра се јако чудио један надриадвокат, код кога је Шардоп обичио пискарао, што нема овога. Најзад 4 децембра дође и полицијска комисија, којој је било јављено, да Шардонове већ два дана нису видели; она отвори врата од Шардоиова стана, и у њему је нашла не само два леша, већ и турпију са дршком од запушача и два ножа, од којих је једноме био скрхат врх. Ово крваво двоструко убиство распалило је жеђ за туђом крвљу код ове двојице зликоваца. Већ сутра дан после онога крвавога дана најми онај већи себи стан у Кие Мопхог^иеИ, са три собе на четвртоме спрату, и плати га за месец дана у напред. И већ 5 децембра уселише се у тај стан обојица, издавајући се за сгуденте права. А тада су почела оба компањона да кују план, како ће трговачке и банкарске помоћнике да увлаче у своју јазбину, и ту да их убијају и харају; али некаква мала непредострожност од стране мањега, учини то, да га је још истога дана полиција ухапсила. Приликом неке сокачке гужве покушао је он да ослободи главнога кривца, па

због тога и њега самога ухапси полиција. Његов велики пријатељ отишао је у полицију и понудио потребну кауцију као јемство, али више се није смео трудити, да би избегао да и њега не затворе. Али свакако је морао имати једнога помоћника за извргаење својих злочиначких планова; његов је избор пао на Батона, кројача; он је обично иримао послове од једне комичне опере, а кад је имао слободна времена, ои га је употребљавао на племениту вештину — крађу. Батон одби понуду, али препоручи једнога старога војника, по имену Франсоа, скроз покваренога младога човека, који је био у стању да убије човека за двадесет франака. То је био баш онакав човек, каквога је наш зликовац потребовао. Задобити га није било тешко, и брзо по том би готов ратни план. 17 децембра појави се онај већи у банци Малета и Комп. у улици де Риволи, предаде једну вучену меницу из Лиона на Жана Махозера у улици Моп^огдпеН №.... 4 спрат, и то вучену на 18 исти месец с тим, да, ако му банка сама не буде послала новац, он ће доћи сам за који дан да прими новац. Ванка није ни слутила, да има какве подвале у томе налогу. Таква је била замка, у коју је требало да падне нова жртва. На спољашним вратима свога стана написа зликовац кредом име „Жан Махозер," и замоли једнога кирајџију са првога спрата. ако сутра дан запита какав банкарски момак за њега, да га упути на четврти спрат. Сутра дан ио подне онај велики са свим је снокојно пушио своју лушу и задубио се у читање Жан Жака Русоа, славиога демократскога писца, књигу »Бе соп1;га1 8ос1а1 (1 (друштвени уговор), а крај њега је седео Франсоа и начуљио уши, иазећи на сваки шум на степеницама. И — баш после три сата по подне — зачу се на вратима то тако дуго очекивано куцање. Франсоа се диже да отвори врата и да пусти госта унутра у собу. То је био један млад чиновник, који једва да је могао бити старији од осамиает годииа. Под иазухом имао је једну кожну торбу, у којој је имао, као што ое после констатовало, дванаест хиљада Франака у готоввм новцу, и једанаест хиљада Франака у меницама. Соба је била готово нразна; у њој је било само неколико столица и један сто, а на овом последњем је било хартије, пера и масгила. Тек шго је чиновник ступио у собу, онај велики из Шевал Ружа скочи са своје столице и прободе му плућа с леђа. У истом тренутку Франсоа поче трпати овоме беднику своју мараму у уста, јер је почео да виче за помоћ. Али чиновник још једном напрегну сву своју снагу, окрете се и лупи Франсоа песницом по лицу, и јога јаче но мало пре повика: »Помоћ! Помоћ! к На то оба зликовца побегну од страха. И млади чиновник покугаа да пређе преко степеннца, али успут га ухвати несвестица од бола и одлива крви, те га један кирајџија, који је случајно ишао уз степенице однесе у своју собу. Међутим су обе убице путовале већ преко Сене у оближње, суседно место Иси, а по том су се опет вратили у Париз, учинивши успут неколико крађа, и за тим се растадоше. У скоро за тим ухвати Франсоа полиција, која га је већ одавна вребала, и затвори га у тамницу Поаси. До тада је иолиција залуду тражила убице Шардонове. На један пут изрече то име један притвореник у Поаси-у, по имену Франсоа. Убица Шардонов звао се Ласенер, и био је човек, којега је полиција већ скоро добро познавала. А већ је и онај мали, с мачјим очима, по имену Аврил, издао Ласенера, признајући, да је имао удела у убиству у улици Сен Мартен. Најпосле 10 Фебруара 1835 год. ухватише Ласенера у Бону у Вургундији, где се издавао као писар под именом Јаков Леви. У Паризу је био тада шеФ истражне полиције чувени стручњак Алард, и он му је одмах рекао све, како су га издала оба друга, да би на тај начин лакше измамио призиање од овога, и збиља, Ласенер готово одмах признаде све, готово бесан због издајства од стране његових другова. Прогалост је овога бедника била веома јадна. 1881) године рођен у једноме ронскоме селу, као син једнога ковача у Лијону, који се нлј-е старао за своје тринаесторо деце чак ни онолико, колико је могао. У основној гаколи у Аликсу и у гимназији у Лиону, показивао је доста труда и воље за науком, и тежио је да постане адвокатом, но отац хтеде да се Ласенер бави трговином, и тако он оде у једну трговину са свилом, а за тим постане чиновпик у једној банкарској кући, па је за тим покушао да буде чак и нотар. Најпосле би ве}. сит свих гих послова, уписа се у војску,