Полицијски гласник
ВРОЈ 10 и 11
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
77
III МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА II.V- 4181 7. марта 1 89 6 год. у Београду Наче<дству о^руга Министар унутрашњих дела ириметио је да се ири давању тродневног одсуства чиновницима и званичницима, у случају иреке потребе, не иоступа по постојећим наређењима о томе, него се то одсуство даје противно јасном наређењу § 19 закона о чиновницима грађанског реда, и расписима: од 14 марта 1884 год. П№ 2824, и 14 октобра 1889 год. ПЛ« 14.710. Нарочито су учестали случајеви да иоједини чиновници, којима је старешина надлештва одобрио тродневно одсуство ради извесне потребе, као преке, — обраћају се после непосредно министру и траже продужење одоуства противно наиред поменутим расписима и без стварне иотребе ; јер кад је дато тродневно одсуство у случају преке нужде, онда се обично за то време и сврши посао; а кад је дотични чиновник знао да Ке му требати дуже одсуство, онда је требао редовним путем да се за исто обрати, а не да тражи тродневно одсуство, на после да се обраКа овамо непосредно за нродужење. Иоред ових погрешака у тражењу и давању одсуства, министар се уверио, да се не поступа тачно по напред поменутом распису ГШ 2824 ни односно разрешавања премештених чиновника и упућивања на нова опредељења; јер је било случајева да премештени чиновник није за дуже време упућен на ново опредељење, а без оправданих разлога за то, и без знања министровог. Да се не би и у будуће догађале оваке неправилности на штету службених послова, министар унутрашњих дела нрепоручује начелству: 1, да се при давању тродневног одруства и предлагању да се коме чиновнику, или званичнику, даде одсуство од дужности, — најтачније управља по поменутим расгтисима, како Ке давање одсуства бити само по иравој иотреби; 2, да се нарочито у давању тродневног одсуства придржава прописа § 19 зак, о чиновницима грађанског реда и то одсуство одобрава само у случају преке одлагања ие трпеће и доказане потребе; јер ће се на ова одобрења обраћати нарочита пажња и чинити што треба према онима, који буду поступали противно овом наређењу, а и неће се продужавати одсуство оним чиновницима, који добију тродневно одсуство по прекој потреби, па после траже овде продужење истог сем само у случају доказане потребе, да посао, због кога су добили одсуство, нису могли за време добивеног одсуства свршити; и 3, да се тачно управља по распису од 14 марта 1884 год. П№ 2824 и односно разрешења премештених чиновника из једног места у друго, и ове упућује одмах на ново опредељец>е, а најдаље за осам дана од пријема акта о постављењу, ако није нарочито друкчије наређено. Овај распис нека начелство саошити свима чиновницима и званичницима у своме кругу ради знања и тачиог управљања, па о извршењу поднесе ми извештај.
IV МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА ПЈ\» 21.608 3 новембра 1900 год. у Београду Маче<лству о^руга И ако је расписом министра унутрашњих дела од 14 марта 1884 године ПЛ» 2824, прецизно прописан посгупак о примању и давању, како тродневних тако и дужевремених одсустава полицијским чиновницима; и ако је опет расписима мојих претходника од 14 октобра 1889 године Г1.\« 14.710 и од 7 марта 1896 год. 4181, то наређење пооштравано и свима чиновницима полицијским поново дато на знање, када се и у којим случајима одсуство може примити и одобрити — ипак су, миоге старешине полиц. надлештава и подчињени им чиновници и званичници противно тим расписима и наређењима поступали, па то и данас чине; и ја, због тога често виђам у Београду ио-
већи број иолицијских чиновника из унутрашњости, који већином ради прохођења по престоници шеткају, а после и министарству досађују тражећи: да им се одсуство продунш, или долазе да лично за унапређење, премештај и т. д. моле. Полицијске старешине и потчињени им чиновници, који овако раде, или су нехатни у вршењу постојећих министарских прописа и наређења о давању одсусгва, или — тако да кажем — чак и не знају да ти прописи и наређења постоје, што је, свакако, за. оштру осуду; међутим ја то не могу и нећу више да дозволим. С тога овим препоручујем свима полицијским чиновницима, званичпицима и њиховим старешипама, да одмах добро ароуче све прописе и наређења. о којима је горе реч, и у будуће по њима најтачније поступају, иначе ћу за први противан случај узимати дотичнога на одговор и казнити. И поред тога, што је у поменутом распису и наређењима, са којима је тај распис поновљеи и пооштрен, јасно казано: како ће се одсуства примити и одобравати, ипак овде наређујем: 1. да старешине нолиц. надлештава у будуће не одобравају својим. чпновницима и званичницима тродневно одсуство са и без иутовања док им. они не би иоднели несумњиве доказе о хитној и неодложној потреби за то одсуство; 2. да сваки чиновник или ирактикант који тражи дуже одсуство од три дана, подноси уз молбу за одсуство и доказе о Фактичкој потреби за одсуствовање од дужности, иначе ћу све молб.е, које без доказа добијем на решење одбијати; 3. да чиновници и практиканти своје молбе са доказима за дужа одсуства од три дана подносе својим старешинама, а ови да их редовним путем спроведу даље на решење, са својим мишљењем, и извештајем да ли је и колико молећи се чиновник или нрактикант раније одсуствовао у истој години, када, по каквој потреби и по чијој дозволи? и 4. да ми се у будуће ни један чиновник нити практикант не обраћа са молбом за иродужење тродневног или мањег одсуства, које је од свога старешине добио, изузимајући случај оиасне болести или смрти кога члана његове блиске Фамилије, иначе ћу сваког од њих, који противно овоме учини, узимати зато на одговор и казнити. Нека начелство у будуће по овој наредби тачно поступа, а нека је саопшти и свима подручним му чиновницима и практикантима ради знања и будућег њиховог управљања.
V МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕАА 1Ш 4 634 27 фебруара 1901 год. у Београду Маче,лству о^руга Многим раснисима мојих претходника објашњаван је ,§ .19 закона о чиновницима грађанског реда, који се односи на ,давање одсуства чиновницима, и последњим расписом о томе од 3 новембра пр. год. ПЛ» 21.608, опширно је објашњено, да само у случајевима праве и истинске потребе могу старешине одобравати до три дана одсуства подручним им чиновницима. Ну и норед јасног законског наређења и поред свију опширних упустава у поменутим министарским наређењима, приметио сам, да се многе старешине ие држе ни закона ,,ни расписа, већ на своју руку одобравају одсуства нојединим чиновницима без икакве оправдане потребе и без доказа. о томе. Наређујем томе начелству, да се у будуће најстрожије придржава закона и постојећег расписа од 3 новембра, 1900 год, ПјЛ» 21.608 и напомињем, да ћу сваку противну радњу сматрати као гговреду закона и дужности и са дотичним старешицам строго иоступити по закону без икаквих обзира. 0ПШТИН0КИ П0010ВИ Један општински иисар шаље нам Овакв -у једну радњу 01ГШТ. еуда : Суд општине Н. осудио је Петра Марковића земљоделца да плати Николи Костићу 50 динара накнадне штете, за прорИвену ливаду свињама Петровим, и да му накнади троЉкове 0К0 Ј вођења спора. Када је ова пресуда постала извршна, сеоСки