Полицијски гласник

ВРОЈ 10 и 11 ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 79 "

односи на досуђени интерес тужиоцу, наводећи у жалби да је иста нресуда, у погледу досуде интереса за више година, неправилна и противзакона, ношто интерес по закону застарева за три године. Судија ирвостеПеног суда по расмотрењу пресуде и акта која се односе на овај спор, поништио је горњу пресуду онштинског суда, налазеКи: да је по § 928 под д. гра1)анског закона, свако потраживање интереса на позајмљене капитале, застарева за три године од дана када је исти требало платити, и препоручио је општинском суду, да према овим примедбама другу пресуду донесе. Тај општински писар нита иас, да ли су умесне ове нримедбе судијине или је пресуда општинска била добра и на закону основана. Ми на ово пигање одговарамо: да је, — код јасног нроииса § 928 под д. грађанског законика, који гласи : „Потраживање годишњих прихода и доходака, годишњег издржавања, кирија: од куће, дућана и других зграда иод закуп датих; годишњих интереса на иозајмљене каиитале; услуга, које се годишње имају чинити, и у опште све, што се плаћа или чини годишње или у краћим роковима који се годишње повраћају, — за старева аа три године, од дана над је што требало илатити или учинити" ; — пресуда општинског суда, у колико се она односи на досуђени интерес, неправилна и противна закону, а, да су нримедбе судијине на закону основане. * * * Од једног општинског писара, добили смо овакво питање: Петар Милутиновић из М. оптужио је суду општине II. Ђорђа Мирковића, земљоделца из истог места, за то, што му-је овај пре две године дана самовласно заузео једну њиву у месту »Пударцу", па је тражио, да суд казни Пегра за ово самовлашће и да га осуди да од заузетог земљигнта одступи. У доказ тужбених навода тужилац се је позвао на сведоке. Учињеним извиђајем на лицу места и исказом заклетих испитаних сведока по овоме делу, доказано је, да дело заузећа ностоји. 'Гужени Ђорђе на своме испиту признао је, да он пре две године доиста обделава и ужива поменуту њиву Петрову, но, да он то чини по праву куповине, закључене са тужиоцем Петром, наводећи: да је он Петру одма и куповну цену за ту њиву исплатио; да за ово нема сведока ни иисмених доказа; али, да се на истинитост ових навода може заклети. Суд општински по оцени тужбе одговора туженог Ђорђа и прибављених доказа по овоме спору, нашао је: 1, да дело самовласног заузећа доиста посгоји, пошто тужени не подноси никакве доказе којима би доказао своју одбрану, да именовано земљингге ужива по праву куповине; 2, да је кривица туженога за ово заузеће доказана исиитом заклетих сведока: Марка Ђорђевића, Димитрија Николића и Јанка Јовановића, а у неколико и признањем самога Ђорђа; 3, да ова кривица Ђорђева долази под одредбу другога одељка § 375 а. казненог закона, и, да би му по томе законском проиису требало за ту кривицу и одмерити казну, али, како је суд даље нашао: да је ова кривица Ђорђева по § 390 реченог закона застарила, јер тај законски пропнс прописује рок за застарелост оваквих иступних кривица од три месеца а дело овога заузећа учињено је, као што се напред види, још пре две године, — то је на основу излвженога и § §: 4 а. 34 и 35 иолицијске уредбе, с погледом и на закон о таксама, пресудом својом од 27 јануара 1900 године № 75, ослободио оитуженога Ђорђа од нривичне одговорности по овоме делу, због застарелости кривице, али га је уједно истом иресудом и осудио : 1, да од заузетог земљигита одстуии и исто ареда у својину тужиоцу Петру; и, 2, да сваком испитаном сведоку плати 2 динара дангубе, а тужиоцу да накнади два динара плаћене таксе за извиђај овога иступа и на име трошка и дангубе десет динара. Противу ове иресуде тужени Ђорђе није се жалио и она је постала извршна. * * * Овај писар опшгински пита нас сада, да ли је ова пресуда општинског суда добра и на закону основана или не? Ми му на то питање одговарамо:

По нашем мишљењу пресуда општинског суда о којој је напред реч, неправилна је и противна закону, са ових разлога: Као што се из горе наведенога види, општински је суд у овоме случају вршио чисто полицијску и судску месну власт, а за то је био и надлежан по § 4 а. иолицијске уредбе, али му је сама пресуда из основа неправилна и незакона, јер је општииски суд, по закону у могућности, да се, у случајевима, где се појављује као чисто полицијска власт, — уз расправу кривичног питања једновремено упушћа и у раснраву каквог грађанског питања, само онда, кад се оно појави уз кривично дело, као споредно. 1 Онде, где кривичне одговорности иема, било усљед застарелости кривице било због оскудице доказа, општински је суд, као аолицијска власт, само дужан, да одржи постојеће стање, а тужилачку страну да упути на грађанску парницу. У овом конкретном случају, кад је казнена одговорност туженога Ђорђа престала, услед застарелости представљен^га дела самовласног заузећа, а спорна се земља налази у његовој државини, — општински суд, као иолициЈска власт, имао је само ту дужност, да то стање ислеђењем констатује, па онда, да тужилачку страну, — сходно § § 201 и 223 грађанског закона, — упути на грађанску нарницу за доказивање својине опарниченог земљишта, а пикако није био иозван ни надлежан, да уз решавање о кривици туженога која је застарила, том истом пресудом расправља и грађанско питање, које с.е је уз ту застарелу његову кривицу појавило.

БИРАБИ - БИБАРИ од Ж. Лермина — С француског Успео сам! Иначе то је било тако просто. Сврха ми је била да учиним злочин, да се њиме користим, а да ме не казне. Програм врло јасан; и извршио сам га до најмање тачке. Ваља да вам ово испричам. Ја мислим, без лажне скромности, да сам у овом подузећу показао доста велику умешност. Прво о злочину. Оженио сам се са једном сиромашном девојком. Био сам у служби са 2.200 Фр. годишње. Осредње стање с којим сам био доста задовољан. Жеље су ми биле скромне. Жена ми је била сироче. Имала је једну сестру. Марија и Бијанка, два лепа имена. Оженио сам се са Маријом. Бијанка је с нама живела. Добио сам ирво сина, па кћер. Плату су ми повисили на 3000 Фор., те нисам имао ни на шта да се жалим. Једног дана добијем гшсмо од нотароша. Био сам веома изненађен. Признајем да сам имао врло мало посла са овим министарским чиновницима. Ја сам се још већма изненадио кад ми достојанствени бележник саопшти, да је неки трговац из Калкуте, стриц моје жене и њене сестре, оставио наследство један милион Франака. То јест 500.000 Фр. свакој ....бираби — бибари.... Гле! Та зашто ја ово пишем ...бара... биба.... пола милијона мојој жени. Наследство је било брзо добијено. Уживао сам ренту од 25.000 Фр. Дадох оставку на службу, и уредих свој живот наново. Пет стотина хиљада Фр. ; то је сума! Моја свастика имала је исто толико. Стадосмо живети раскошпије. Слуга, кола, точак. Волео сам увек вештине. Купих неколико одабраних слика. Доиало ми се још што сам се обукао први пут из радње једног чувеног кројача. Кунем вам се, да сам изгледао врло добро. Нога ми је лепа, рука ми је мала, коса изванредна. Ја сам, што се зове, леп човек.... бираби — бибари.... Само носле кратког времена стаде ме болети што ми је свастика узела пола милијона. Ја бих био врло задовољан, шго да кријем, кад бих имао цео милион, тим пре што сам имао издатака, жену, децу, а она је имала да мисли само о себи и о своме дугом девојаштву. Тада се породи у мене мисао да је убијем. Моја жена била би једина наследница. Чим би ње нестало, милион би био наш, недирнут, и ја бих га добро употребио. Тако сам мислио једне вечери, кад сам с њима разговарао; тада сам се и решио да Бијанку са овога света смакнем. Само, пошто сам био интелигентан човек, ја сам се старао да на1)ем начина да извршим злочин без икакве опасности. Прочитах све чувене парнице о убиствима и брзо сам се уверио да су се убице сами издавали оним напором којим су тежили да прикрију своје злочинске намере. Бараби — бибари... Чудновато што мп се ови слогови непрестано врзају по глави и на уснама, а да не знам зашта.