Полицијски гласник

БГОЈ 13. и 14.

У БЕОГРАДУ, СУВОТА 14. АПРИЛА 1901.

ГОДИНА V.

О ОО ООО СОО О ОО О ОО ООО ООО ОМ ОР <^ОГ> ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО С 'Јро ООО С»бС) ООО С.ОО ООО ООО ООО ОЛЈЊ ООО ООО С<О0С«О0 ООО ОО О С«00 С4У5 ооо ОО^ ооо ООО ООО ОД»0 СОО ру: ОУ? (иУО ОС>? О бО С«0О ООО 0<90 ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ у>о су?о о$о" ооо суа"&уг>"о^~с^"осо ос*Гс*уо ооо доо с/^с^с/уо о-?о <у>о суу? сгго е^с с/у? соо сг?о осо (уу> суу5 с<?о ооо <ууо с/у> су?о аоо д>оо осо ооо д/?о осо ос^ о^ј>с»о

БЕРТИЛОНАЖ И Н.ЕГОВА ПРДКТИЧНА ПРИМЕНА — Д. Ђ. Алимпиб —

(НАСТАВАК)

(2)

— Псто тако може се корисно упогребити антропометриски оиис при уговорима о животном осигурању, при констатовању нзиенадне смрти, утврђењу идентичности умоболних и т. д. — Једном речи, утврдити личност човечију; дати сваком људском бићу извесну идентичност, трајну и непроменљиву индивидуалност, која се може свагда познати и лако доказати, то је у најширем смислу предмет ове методе. — — — — Поменули смо већ раније, говорећи о суштини Вертилоповог система, да се он састоји у антропометриском мерењу, антропологиском описивању и описивању помоћу особених знакова. Свака од ових трију операција, даје нам по један опис за себе, а све скупа, опис по Бертилоновом систему, или актроиометриски-аолициски опис у ширем смислу. Да би се овајпоследњи могао потпуно појмити, неопходно је потребио, знати по наособ сваки од она три раније поменута, који се називају: оаис антроиологиски, оиис антроиометриски и оиис особених иомоћу особених знакова. У нагаем даљем излагању, ми ћемо нзлозкити, сва три ова описа, почињући са оним, који је међу њима најважније а то је I. АНТРОПОМЕТРИСКИ ОПИС Ангропометриски опис добива се мерењем ових делова човечијег тела. 1. Висине сшаса; 2. Ширине раширвних руну; 3. Висине бусшула (стас седећки); 4. Думине главе; 5. Ширине главе; 6. Ширине јагодица ; 7. Дужине десног уха; 8. Дужинв лееог, средњег прсша; 9. Думине левог, малог прсша; 10. Душине леве ноге и 1 I. Ду/иине левог ланша. 1. Мерење висине стаса (сл. 1). Висина сгаса мери се помоћу једног дрвеног троугла, нарочитог облика, а на једном градуисаном и за зид, вертикално утвр^еном метру. Индивиду-а, која се мери, треба да је босонога и леђима на зид паслоњена, али тако, да је кичма удаљена од градуисаног метра, од прилике за 15 см. Положај овај, назван анатомским, у многоме је сличан ноложају — ставу војничком, али без оружја. Тако је преко потребно, да нете буду састављене, као и да додирују зид; стопале да су непхто мало отворене (у виду троугла) и у страну окренуте, колена затегнута, тело право, рамена у једнакој висини и у назад повучена, руке природно опружене низ тело, брада мало подигнута, а. иоглед хоризонталан. Као што се из свега овога види, индивиду-у треба поставити у такав положај, да истим иоказује своју највеКу висину инзсЛи ири том, да њене иете додирују земљу. Пошто је индивиду-а овако иравилно постављена, приступа се мерењу, али, пре но што се исто отпочне, треба још десном руком притегнути овлаш трбух индивиду-е и тиме јој

Сл. 1.

спречити померање и савијање у напред. Кад је и ово учињено, онда се левом руком узима поменути специјални троугао и ставља за неколико см. више главе дотичног објекта а уз утврђени метар, тако да је лицем на доле окренут и уз зид добро иритиснут. После свега овога, не остаје више ништа, до да се троутао спушта низ метар док овлаш не додирне врх главе, а но том да се на градуисаном метру чита цифра, која се налази спроћу ивице троугла, и која представља висину стаса мерене индивиду-е. Стављање троугла уз лењир и њетово спуштање низ исти, јесу две операције, које треба брзо извршити, а то с тога, да не би индивиду-а померила, било намерно или нехотично првобитни положај свога тела. Ако би, и поред све обазривости, постојала сумња, да је идивиду-а, било слегањем рамена или иначе, промепула првобитни положај, онда, да би јој се доскочило, треба је за неколико корачаји помаћи у напред, а за тим је брзо вратити на старо место, и у магновењу, извршити мерење. Неколико важнијих напомена о мереау стаеа Од свију побројаних мера антропометриског описа, мерење стаса најрастегљивије је, а према томе, и најспособније за обмањивање од стране индивиду-е, која се мери. Најмање небржење, најмања грешка, може проузроковати разлику скоро од 1 см. Кад се овоме дода још и то, да је стас једне исте индивиду-е често пута за читаву десетипу милиметара већи из јутра но у вече, кад се, најзад зна, да се тело почиње слезати — смањивати после 25-те године старости, а каткад и раније, онда не треба ништа да нас изненађује, што једна одрасла индивиду-а, у размаку од више година, може показати разлику у величини стаса од 1—3 см. Из овога, опет, излази да, приликом мерења стаса, треба нарочиту пажњу обратити на сантиметре, а на милиметре само у толико, у колико они не прелазе или не подбацују половину сантиметра. При свем том, ипак је саветно, нарочито за новајлију у мерењу, да цифре чиша и бепежи онано, нано се на градацији ионазују. Дешава се по некад, да треба измерити висину стаса индивиду-е, којој су леђа, мање или више крива, или најзад. сасвим савијена. Разуме се већ, да је у том случају, немогуће добити прецизну меру, већ се мерач мора задовољити са приближном. Иста пак добија се, кад се стас, па ма он и грбав био, мери онакав какав је, иа се после добивеној мери додаје број сантиметара савијености — искривљености леђа, који се број оком оцењује. Тако нпр. означене : стас 1*61 -4—З шш (1 *61 *4 погрбљен — савијен за 3 тт ) примењује се на стас, који би, да није погрбљен, био висок 1 • 6-1 • 7 ,пт . Ако има места сумњи, да је грбавост намерно производена, онда треба после цифре ставити слова ттр. и знак питања (?) нпр. 1 *64—3 пр. (?) [ар. је скраћено од превара; по Бертилону је 1г, скраћено од 1;псћеие). Помињемо најзад још и то, да Бертилон, имајући у виду све могуће обмаие, којима је мерење стаса изложено, допушта, да разлика изме1)у двају мера једног истог стаса, мереног у кратком размаку времена, може достићи до 7 шш изнад или испод праве мере, па да опет не буде никакве грешке. Ако та разлика прелази преко 15 сматра се као велика грешка, која је извинљива само у том случају, ако је друго мерење вршено у великом размаку времена, па и тада, под условом, да су мере одраслих индивиду-а увек мање, а мере малолетника увек веће од првобитних мера. Захтев овај потпуно је умесан, кад се има у виду, већ поменуто правило о смањивању висине стаса после 25 год. старости. 2. Мерење дужине раширених руку (сл. 2). Под дужином раширених руку — распоном разуме се највећа дужина, коју могу достићи руке, кад се хоризонтално и