Полицијски гласник

98

Сл. 2.

у виду крота рашире. У антропометриском опису, њено је место одмах после висине стаса, а то с тога, што је положај индивиду-е готово исти за оба мерења. Остајући и даље леђима на зид наслоњена (као и код мерења стаса), индивиду-а се позива да рашири руке у виду крста. Мерач пак, окренут лицем градацији на зиду, придржава јој руке у поменутом положају и принуђава је, да се, према потреби, помиче лево или десно све дотле, док крајња тачка средњег прста леве руке не додирне на зиду утврђени метални прут, који једновремено служи и за мерење бустула. Приликом ностављања индивиду-е у овај положај, треба нарочиту пажњу обратити на то, да се она, у тежњи да додирне поменути прут, не савије —• искриви у правцу ка њему. Сем овога, треба пазити још и на то, да рамена буду у једнаком и хоризонталном правцу, као и да су руке непокретне, и на зид добро наслоњене. Чим су ови услови испуњени, мерач, пошто је још једном брзим погледом ока с лева на десно прегледао и увери се да је све у реду, чита цифру градације спроћу средњег прста дес.не руке. Напомене о мерењу дужине рашир. руку Као год и код мерења стаса, тако исто потребно је и за ово мерење означити ступањ кривине леђа, ако га има, што бива истим нутем као и код стаса. Исто тако и истим начином тј. словима пр. означава се, ако томе има места, сумња: да кривина леђа није ггриродна, већ да је намерно изведена. У случају, да једна индивиду-а не може да рашири руке, било са свим или у неколико; или да нема једне руке, правило је, да треба мерити оно што постоји — остаје и онако како се поЈављује. Разуме се већ, да у том случају треба у односној рубрици на картону означити, и тачно објаснити зашто се то тако чини? Ово објашњење потребноје уопште и за све циФре после којих долази реч грбав или слово пр. Између дужине раширених руку и висине стаоа постоји један узајамни однос, који се састоји у томе, што је дужина руку, по правилу, најмање за 4 см. већа од висине стаса. Према овоме, кад год се последња мера показује већом од прве, бојати се, да није учињена каква грешка, приликом мерења ма које од њих, те је с тога пробитачно контролисати их — извршити још једном оба мерења. Ако се, и овога пута утврди, да су добивене мере тачне, онда се на картону, после цифре која иредставља дужину руку, додају олова гтм. (скраћено од понова мерен), која служе као објасњење изузетне дужине руку према стасу. Ова писмена (им) могу се, у истом смислу, ставити и после сваке ци^ре, која изгледа необична, била својом величином или умањеиошћу, те да се на тај начин објасни, како нема разлога веровати у какву грешку приликом мерења или нисања. Помињемо још и то, да је дужина раширених руку једна од највећих мера антропометриског описа, и да је још једииа, која се изражава само у сантиметрима, тј. без помоћи милиметара. Према томе, а аналого ономе што смо за стас казали, допуштено је, да грешка измећ>у два њена мерења достигне 2 см., тј. 1 изнад а I испод праве дужине. Разлика преко овога оквалиФикована је као грешка. За мерење дужине раширених руку, поред већ поменутог прута, који је у вертикалном правцу за зид утврђен, употребљује се још и једна табла — плоча подељена вертикално на см., спроћу којих долази средњи прсг десне руке. Ова табла ставља се паралелно према металном пруту, а у растојању од 131 см. Од овог броја продужује се доле градација на самој табли и то до 200 см., колика је наЈвећа дужина раширених руку. 3. Мереља бустула (сл. 3). Мерења бустула врши се одмах после мерења душине руку помоћу инструмената сличних онима, који се за стас употребљују. Сл. 3.

ГЈошто дотична индивиду-а са горњег дела тела носкида све одело сем кошуље, иареди јој се да седне на једну, за ово мерење нарочито удешену етолицу, која је за 0-40 см. у висини од пода, и то тако, да су леђа уза зид приљубљена. 0 овоме се треба нарочито уверити завлачењем руке измеђулеђа и зида. Као год и у претходна дпа мерења, тако је исто и овде потребно, да рамена буду у једној висини а поглед да је прав. Сем овога нотребно је још и то, да су коленице троугласто савијене према бутинама. Кад је индивиду-а заузела овакав положај, опда се даље радп као и приликом мерења стаса, т. ј. десном руком нритиску.је се овлаш трбух индивиду-е, а левом се ставља трбугао уз градуисан метар и спуштао низ исти докне додирне врх главе. Оне исте напомене, које важе за мерење висине стаса, важе и за мерење бустула, а што се тиче разлике између два његова мерења тако зване допуштене грешке, она се може иопети до 2 см.: I изнад а 1 испод нраве мере. Поред већ поменутог металног прута и специјалне столичице, за мерење бустула употребљује се још и једаи полуметар, градуисан 0"70—120 см. и утврђен вертикално за зид а у висини 69 см. изнад столичице. Метални прут лево је од овог полуметра за 25 см. и ггаралелан је с њим. 4. Мерење дужине главе (сл. 4). Мерење дужине главе, које бива одмах после мерења бустула, врши се једиим нарочитим комиасом, кој.и је снабдевен градуисапим луком од 12-—-22 см. Приликом овог мерења, индивиду-а је посађена на .једпу нарочиту клупицу п лицем окренута светлости — суицу. Само пак мерење, може се, ради лакшег ирегледа, поделити иа ова три раздела: а) Поставити се с десне стране на поменутој сголици посађене индивиду-е и леви крак компаса метнути у издубљеност корена поса, придржавајући га левим палцем и кажипрстом, а остале прсте леве руке наслонити на суседне делове цоса. Ухватити, ито једновремено, палцем, кажинрстом и средњим прстом десне рук.е, други крак компаса, ставити га иа сунротну страну, и спуштати га по задној површиии главе све дотле, док се на градуисаном луку не гтокаже највећа цифра. Овом приликом не треба се само ограиичи на покретање десног крака компаса по средини задње површине главе, већ га треба, кретати и са стране, јер пије реткост, да најистакнутија тачка, која онредељује највећу дужину главе, буде са стране потиљка. б) Пошто је мерач оценио, на градуисаном луку, готово у пола милиметра, дужину главе, диже компас и, иомоћу лавртке, утврђује га за дужину коју је нашао. Ова операција треба. да се изврши брзо и без дрхтања, а то ће се ностићи, ако су прсти правилно распоређепи па компасу. Правилмост ова састоји се у томе, што палац леве руке треба да буде преко левог прста компаса и градуисаног лука, а остали прсти, који су раширени, да лако додирују десни крак кампаса испод градације. Палац и кажипрст десни покрећу завртку, која је спроћу почетне црте градације — индекса. После свега овога, треба се још ностарати, да се мера, која се ноказује, утврди тачно спроћу црте на градуисаном луку која јој одговара, а по том зашраФити компас. в) Вратити зашраФљени компас по пова на старб место т. ј. на главу, и нокретати га, као и први пут. Овим последњим покретима мерач контролише тачност добивене мере и истражује, покрећући крак и с једне и с друге стране медијане (замишљена линија која дели човечије тело на две једнаке половине) да ли се нека мала узвишеност, која би могла са свим изменути меру, иије случајно измакла из вида приликом ирвог мерења. (Наставиће ое.)

Сл. 4.