Полицијски гласник

ВРОЈ 15 и 16

МОЛИЦИЈОКЈЈ гллсник

127

на Која Ваља бДговаратћ, ДД ноказују Лрс+бм.;; Фуј! Зн4ш, ја Меку Јнки ПИрФирију; ДоДијаО Ми је. Боље да идем споме пријатељу пароху. +У ћу ја веома да задивим, врло велики еФећа1\ особити, да постигнем. А требало би да сам равнодушнинији; већ сам и сувише жучан постао у потоње време. Верујеш ли, мало час попретио сам сестри мал' не песницом зато само, што се она окренула за мном још последњи пут да ме види. Права гадост такво стање! Ех, до чега сам дошао! Е, па, где су крстови? Не беше сам свој. Није се могао ни на једном месту скрасити један тренутак, ни на једном предмету не могаде прикупити сву пажњу; мисли му прескакаху једна другу, заборављао се у говору; руке му помало дрхтаху. Соња Кутом извади из Фијоке два крста, од кипариса један, а други од меди, прекрсти се, прекрсти и њега и метну му на груди кипарисни крстић. — То је, велиш, символ тога, што крст узимам на се, хе-хе ! Баш као да сам ја мало досад страдао! кипарисани, тојест прост, народни; медни је Лизаветин, њега узимаш себи, — покажи де ! Такав је био на њој... у оном часу? И ја знам така два крста, сребрн и иконицу. Скинуо сам их онда старици са груди. Одиста, кад би ми ти баш те крстове сад обесила о врат... Него ја све сад измишљам, заборавићу о ствари; некако сам расејан!... Видиш Соња, дошао сам управо зато, да ти унапред саопштим, да знаш... Ну, его то је све... Ја сам тек само зато и дошао. (Хм! ја сам, уосталом мислио, да ћу више казати) Али ти си и сама хтела да ја идем да се јавим, и да одем на робију, е па, ето ићи ћу, и твоја ће се жеља испунити; а што сад плачеш? Зар и ти? Престани доста; ох, како ми је све то тешко ! Ипак појави се у њему осећање; беше му жао гледајући је: „зашто баш и она? к мисли за се. — Шга сам баш ја њојзи? Зашто плаче, и она се брине за ме, као и мати, као и Дуња? Биће моја њањка, чуварицо моја! к — Прекрсти се, моли се Богу макар једанпут, замоли Соња дрхтавим, нлашљивим покорним гласом. — 0, реци само, колико ти је воља! И са чистим срцем, Соња, баш са чистим срцем... Уосталом, хтео би рећи нешто друго. Прекрсти се неколико пута. Соња дохвати своју мараму и баци је на главу. То беше зелена вунена марама, вероватно, она иста о којој је онда Мармеладов напоменуо, она »породична." Раскољњиков се тога сетио, али не запита. У самој ствари осећао је и сам да је страшно расејан и некако ужасно узнемирен. Уплаши се од тога. Намах га запрепасти и то, што Соња хоћаше заједно с њиме да иође. — А ти? Куда ћеш ти? Остани, остани! Ја ћу сам ићи! завиче он у малодушној досади и готово паљућен, па пође вратима. — Нашто ће ту сад читава свита! мрмљаше он излазећи. (Наставиће ое). П 0 Т Е Р А Јосиф Јовановић, војни. бегупац из Василевца, среза ломпаланачког, у Бугарској, који је живео код нас у Параћину, оптужен је и решењем ћупријског првост. суда од 10 јула 1899 г. Вр. 10129, стављен под поротни суд зато: 1. Што је ноћу између 27. и 28. октомбра 1898 г. на опасан начин из магазе Станка Петковића, трг. из Параћина, украо 260 дин. у повцу, и тиме учинио кривицу казннму по § 223. т. 2. кр. зак. и 2. Што је свог бившег газду Влајка Милорадовића механџију из Параћина, у 1898 год. поступно нокрадао у новцу, и тиме учинио кривицу казниму по § 222. тач. кр. зак. Ну како је опт. Ј осиф из истражног притвора побегао, и није се могао пронаћи, ћупријски првостепени суд актом № 7010 т. г., на основу § 314. кр. пост. овим позива опт. ЈосиФа да суду најдал.е за три месеца од дана када се овај иозив у званичним новинама објави, ради суђења иредстане, ииаче ће суд и без његовог присуства ислеђење наредити и пресуду изрећи. Полиц. власти ако ЈосиФапронађу, нека га изволе стражарно спровести дотичиом суду. Непознати лопов, иоћу између 9 и 10 ов. м. покрао је Аврама С. Ардити трг. из Рушчука. Између осталих ствари лоиов му је украо и три комада српских обвезница и то: I комад 2°/ 0 срп. лутр. зајма од 1881 Сер. 5519 Бр. 29. 1 комад дуванског лоза сер. 3571. Бр. 60, 1 комад дуванског лоза сер.

9577. Бр. 11. За ову крађу доставио је власти Јаков С. Којен овд. трговац. Киарт варошки актом од 17 ов. м. № 4129. овим путем моли све полиц. власти да лопова у кругу своме потраже и са нађеним надлежно поступе. Обраћа се пажња и купцима лозова да лице, које им буде понудило на продају лозове под горњим серијама и бројевима, одмах најближој полиц. власти предаду. Петар Гушанац, надничар, однео је Илији Божићу вештаку једну ручну панораму у вредности 200 динара коју му је овај поверио да по овд. вароши ради. Иа како се Петар није до данас своме газди вратио, нити се јавио, већ панораму као своју својину однео, — кварт варошКи упр. гр. Веограда актом № 4167 моли све полиц. власти да Иетра у кругу своме потраже и нађеног заједно с Панорамом страашрно спроведу овоме Кварту, Јордаи Илић, лебар из ВеограДа, за уЧињену кривицу (лаку иовреду тела) нанету Кости Грујићу железничару из Крагујевца, осу!,ен је пресудом анелационог суда од 6 прошлог месеца Бр. 951. на двадесет дана затвора. Али како се Јордан није могао пронаћи, Да се над њИм изврши пресуда по кривичној и грађапској Части, то УЦрава града Веограда актом Бр. 9568 расписује тражење за проиаЛазак овог ЈордаНа, Па ако се пронађе да се упраВи стражарно сироведе, Нелимир НикОлићј тежак из ЈКабара, ировалио је кош Илије Прокића тежака ондаШрвег, и иЗ истог украо кукуруз, То је било ноћу између 11 и 12 овог месеца. ВелИмир због овога био је с1'ављен поД кривИчну Истрагу и у ирЦтвор, по приликом спровода улучи прИлиКу и побегне. НачелнИк среза лепеничког актом Бр. 5455 моли све иолицијске власти, да Велимира потраже и ако га нађу, њему спроведу. Њему је 27 година, обичног стаса, црномањаст, носи кратку црну браду и бркове, сувоњав, иде нахерено — коцкарски. УВр. 10305. Тихомир Макић, бив. посредник из Крагујевца, има да одговара за више дела утаје, због чега је отпочета кривична истрага. Али како је он побегао, то начелство округа крагујевачког актом Вр. 5583 моли све нолицијске власти да Тихомпра потраже и иа!)ена њему спроведу. Тихомиру је 24 година, црномањаст, ћосав, а по лицу има бубуљице. УБр. 10316. Воривоје Ђурић, из Речке, решењем полиц. власти био је стављен под кривпчну истрагу и у притвор због опасне крађе, одакле је побегао. Начелник среза крајинског актом Бр. 3564 моли све нолицијске власти, да Боривоја потраже и нађена п.ему спроведу. [Бему је 28—29 година, УБр. 10310. Истражни судија у Врислу известио је Управу града Београда, да се једна лажиа индивидуа под лажним именом: •1}.ј Везожел и гроф Везожел издаје, представљајући се да је аташе носланства. Њему је од прилике 35 година, висок Р75 метра, средњег стаса, црномањаст, смеђих бркова, брија се и говори перфектно Француски. Окривљен је за опасну крађу. Упраза града Београда актом бр. 10194 расписује тражење за проналазак ове индивидуе, па ако се пронађе, да се управи спроведе. Димитрије Мојић, скитница, родом из Јарковца у Аустро-угарској, окривљен је за утају, коју је извршио као старалац узабрањеие имовине Ленке Војновне, зашта је поведена истрага од стране панчевачке гголиције. Али како је он, но сазпању овога, пребегао амо у Србију, то се Аустро-угарска полицијска власт обрагила Управи града Београда да она распише тражење. Димптрију је 33 година, стасит, дугуљастог лица, угаситих очију, косе црне, проседе, бркова угаситих, брија се, поса великог. Уирава града Београда актом Бр. 10371 расписује тражење за проналазак Мојића, на ако се ухвати да га спроведу њој, ради иредаје. По сазнању, нема стално место становања. Мидадин Т>орћевић, обућарски момак из Чачка, осуђен је пресудом Апелационог суда од 13 Фебруара ове годипе № 5414 па месец дапа затвора због лаке повреде нанете Милошу Констандиповићу, обућару. Али се иста нресуда ни по кривичној пи по грађанској части пије могла извршити због тога, што је исти отумарао незнапо где. Начелство округа рудничког актом Бр. 4555 моли све полицијске власти, да Миладииа потраже и нађена начелству спроведу. УБр. 9863. Василије Јечмеиица, слуга Милоша Живановића из Вање, украо је своме газди 25 прошлог месеца, одело и котуље у вредности 100 дипара, на побегао. Начелство округа крагујевачког актом Бр. 5448 моли све полицијске власти да Васи-