Полицијски гласник

120

полицплеки гллсПИк

БРОЈ 15 и 1(5

— Брате, драги брате, шта то говориш! Али ти си крв иролио! повиче Дуња очајно. — Коју сви проливају, прихвати он замало помаман, која се пролива, и увек се лила у свету као водопад, коју лију као шампањ, и за коју славе, крунишу у капитолцу, и потом називају га добротвором човечанства. Погледај ти само боље и размотри! Ја сам хтео сам добра људима, и учинио бих стОтине, хиљаде добрих дела, место те једне глупости, па и не глупости, него просто невештине, пошто цела моја мисао није била нпкако глупа тако, како она сад изгледа, овако неуспешна...( у недаћи све изгледа глупо !) Том глупошћу хтео сам само да се ставим у независан положај, да учиним први корак, да дођем до срестава, а после би се све изравнало и загладило неизмермом, релативно неизмерном, коришћу... Али ја, ја ни првога корака нисам издржао, јер сам — иодлац! Ето у чему је сва ствар! Па ипак нећу ја гледати вашим погледима: да ми је пошло за руком, да сам успео, то би мене прославили, а овако сада у гвожђе! — Али то није, никако то није! Брате, шта то говориш! — А! То није она Форма, није тако естетички леиа и добра Форма! Иу, ја доиста не схваћам: зашто је часнија и поштенија Форма тући људе бомбама, у правилној опсади? Плашња код естетике јесте нрви знак немоћи!... Никад, никад јасније ,писам то знао него сад, а мање него икад схваћам свој злочин! Никад, никад нисам био јачи и увернији, него сад! Чак и црвенило му изби на бледу, изнурену лицу. Али узвикујући последн.е речи он се нехотице сукоби с погледом сеетриним, И у Том погледу нађе врло, врло много муке и патње за себе сама, тблико, да се прибра и стукну нехотице. Осети, да је ипак унесрећио ове две сироте жене. Ипак је он узрок... —* Дуња, мила моја! Ако сам крив, опрости ми (премда ми се и не може опростити ако сам крив). Праштај ! Нећемо се препирати. Време је, крајње време! Немој ићи за мном, молим те, треба још да одем... А сад иди и одмах буди поред маТере! Молим те за то! То је последња највећа молба теби. Не остављај њу за све време; оставио сам је узнемирену, тај немир и узбуђење једва ако поднесе: она ће или умрети или полудети. Па буди поред ње! Разумихин ће бити с вама; ја сам говорио њему... Не плачи за мном: ја ћу се постарати да будем и мушки храбар и поштен целог живота, и ако сам убица. Можда ћеш ти катгод чути за моје име. Ја вас нећу осрамотити, видећеш; доказаћу... али међутим сад, до виђења, пожури он да заврши опазивши оиет неки необичан израз у Дуњиним очима на његове потоње речи и обећања. — А што ти тако плачеш? Не плачи, не плачи; та не растајемо се сасвим!... Ах, да ! Чекај, заборавио сам ! Приђе столу, узме једну дебелу, прашињаву књигу, отвори је и извади међу листовима остављену сличицу, акварел на слоповој кости. То је била слика ћерке газдаричине, његове бивше заручнице, умрле од врућице, оне чудне девојке, која је хтела да иде у манастир. За часак он се загледа у то изразито и болешљиво лишце, пољуби слику и преда је Дуњечки. — Ево, с њоме сам ја много разговарао и о томе, с њом самом, рече он замишљено. — Срцу њеном много сам казао и од онога, што се после тако ружно збило. Буди мирна, обрати се он Дуњи, — ни она није одобравала, као ни ти, и сад волим што је нема. Главно је, главно је у томе, што ће сад све поћи по новом, прекршиће се на двоје, завиче он опет враћајући се својој тузи и јаду, — све, све, а јесам ли ја ирипреман за то ? Хоћу ли ја сам то? То је, веле, потребно за моје иробе? Нашто ће само све те бесмислене нробе, испити? Нашто су они, хоћу ли ја онда боље знати, кад будем притиснут и пригушен мукама, идиотством, у старачкој немоћи, после двадесет година робије , него ли што знам сад, и зашто онда имам да ншвим? Зашто ја и сад ово пристајем тако да живим? 0, знао сам ја, да сам подлац, кад сам јутрос у зору стајао над Невом! Напослетку обоје изиђоше. Дуњи је било тешка. мучно, али она га је волела! Она пође, али одмакнувши се за педесет корака, окрене се још једном да га погледа. Још је био на погледу. Али, дошавши до рогља, окрепе се и он, последњи пут се сукобише погледима; али опазивши да га она гледа, он махне руком нестрпљиво па и с досадом, давнш јој знак тиме да иде, 9. он оштро зађе за рогаљ,

»<ја сам зао, ј& тО виДим;® МисЛи Он ; ЗастиДив1Ш се 0Дма*ј свога љутитог покрета на Дуњу. — »Али, па заШтО Ме 0116 толпко воле ако ја не вредим те љубави! 0, да сам ја сам биО, и да ме нпко није волео, ни ја не бих никад никога волео! Не би свега овога ни било! Али занимљиво је, да ли се неће душа моја смирити за свих петнаест, двадесет година, што ћу ја с иобожпошћу уздисати и јецати пред људима, називљући себе разбојннком уза сваку реч? Јест, управо, управо тако! Тога ради ме они сад и прогањају, њима то баш и треба... Ево они иду улицом горе, доле, и сваки је од њих подлац и разбојник већ по својој природи ; горе од тога је идиот! А дела огледај да ме прогонство мимође, и они ће се сви да помаме од благородног негодовања! 0, како их све мрзим. к Дубоко се замисли о том: »каким то процесом може тако бити, да се он, напослетку, пред свима њима већ и без размишљања смири, да се убеђењем смири! Па шта, зашто баш и не ? Одиста, тако мора и да буде. Зар двадесет година непрекидна ропства неће дотући сасвим ? Вода камен троши. II зашго онда да се после тога живи, зашто ја сад идем, кад сам знам, да ће све то бити баш онако, као по књизи, а не друкчије!" Од синоћ је стављао себи можда и по сто пута ово питање, па ипак ишао је. VIII. Кад у!)в Соњи већ се почело смркавати. Соња га цели дап чекала у ужасном узбуђењу. Чекала га заједно с Дуњом. Дуња је још изјутра дошла к њој, оећајући се јучешњих речи Свидригајлова, да Соња и о томе зна к . Нећемо причати појединости разговора и сузе обоју њих, и колико су се узајамно приближиле. Дуња је из тога познанства и виђења понела, бар, једиу утеху, да јој брат неће бити сам: њој, Соњи, њој нрво је дошао са својом исповешћу; у њојзи је тражио човека, кад му је човек затребао; па она ће и поћи са њим, камо га судба пошље. Није ни питала, али знала је, да ће то бити тако. Гледала је Соњу шта више с неком побожном пбшгом, и испрва се готово збунила од тога осећања, с којом се према њој држала. Соп.а пак била је готова замало па да и заплаче: она је, напротив, сматрала себе за недостојну чак и да погледа у Дуњу. Лепа слика Дуњина, кад је она њу, Соњу отпоздравила с таком пажњом и поштовањем, када се оно први пут видеше код Раскољњикова, остала јој за навек у души, као једно од најлепших и недостижних виђења у њену животу. Дуњечка, напослетку, не могаде се више стрпети, него остави Соњу и оде да брата чека у његову стану; све јој се чињаше да ће он тамо доћи. Оставши сама Соњу одмах поче мучити страх од помисли, да ће он можда одиста свршити самоубиством. Тога се и Дуња плашила. Али обе се цели дан узајамно разувераваху доказима, да то тако не може бити, и биле су спокојније, док су биле заједно. А сад, тек што се растале, и једна и друга само су о томе и мислиле. Соња се присети како јој Свидригајлов јуче рече, да Раскољњикову стоје два пута, Владимирка или... Уз то знала је она његову поноситост, занесеност, самољубље и неверовање. »Зар тек само малодушност и страх од смрти могу да га приморају живети« ? помисли, напослетку, очајно. Сунце, међутим, већ залазаше. Она тужно стајаше код прозора и непрестано гледаше кроз њега, — али кроз прозор се види само један главни, необељени зид суседне куће. Напослетку, кад је г;ећ дошла до савршеног уверења у смрт несрећног младића, — он уђе у њену собу. Радостан узвик отме јој се из груди. Али погледавши му дуже у очи она побледе. — Па, да! рече осмејкујући се, Раскољњиков. — Дошао сам по твоје крстове, Соња. Ти си ме сама пошиљала на раскрсницу; па шта сад, кад је дошло до ствари ти се уплашила? Соња га задивл.ено посматраше. Необичан јој беше тај тон ; хладна дрхтавица про1)е је сву, али за часак она се досети да и тон и глао тај беху навалични и усиљени. Он је и говорио с њом гледајући некако у кут, и као избегавајући да јој иогледа право у лице. — Ја сам, видпш Соња, нашао, да ће тако, извесно, бити боље. Има ту једна околиост... Него, било би дуго причати, а и нема се шта. Мене, знаш ли, само шта љути! ЈБути ме што сва та глупа зверска грдобна лица одмах ће да ме опколе, да право на мене издраче своје очи, да ми стављају своја глупа иитања,