Полицијски гласник

ВРОЈ 15 и 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

■ општиноки поолови Један општински писар управио је на нас једно овакво пн тање: Ннр. кад се је извесно лице, као земљоделац, задужило код новериоца по облигацији која је издата у 1897 години, па ја дужник осуђеи на плаћаље дуга по тој облигацији у 1899 години, хоће ли дужника, као земљоделца, при наплати овога дуга, штигити § 471 грађ. суд. пост. у ономе смислу, како је тај законски пропис наређивао у времену када је облигацију пздао, или ће у овој прилици и за њега вредети она благодејаља која овај законски нропис даје земљоделцима са његовим пзменама и допунама од 14 јула 1898 године. У кратко, даје ли се дужнику земљоделцу благодејање из $ 471 грађ. пост. у оваком случају по старом, када је дуг пронзашао, или по новом, када је на плаћање тога дуга осуђеп ? Ми му на ово питање одговарамо: По пашем мишљењу, које ћемо мало ниже и ноткрепитп, § 471 грађанскога поступка, треба у свима случајевима при извршивању наплате дугова од дужника, примињивати онако, како тај закоиски пропис сада гласи, без обзира на го : гато је дуг учињен нре његових измена и донуна, и, гпто је чак и осуда на плаћање тога дуга пре тих измена следовала. По томе, тим пре се има овако поступати онде, где је осуда на плаћање дуга следовала после измена и доиуна иомепутога § од 14 јула 1898 године. Према овоме, благодејање које § 471 грађ. поступка даје земљоделцима, треба ири извршивању наилате дугова од њих сматрати и примењивати онако, како га тај законски пропис сада опредељује по његовим изменама и допунама од 14 јула 1898 године, без обзира на то, што су и дуг и осуда постали пре тих измена. У нотврду овог нашег мишљења, — а ради оних, који ће по прочитању овога нашег одговора можда казатп: да закопп по нравилу немају новратне силе, и, да је са тога ово пагае мишљење противно томе правилу, — наводимо следеће: Заиста ностоји правило : да закони немају повратну силу, које је иравило унесено и у | 7 нашег грађаноког закоиика, као и да нови закон не треба да вређа раније стечепо право ; али, иостоји оает и једно и друго ирпвило: да формални закони — у овоме случају грађански иостуиак — имају ту иривилегију, да имају иовратну силу, и, да за расправу грађапских спорова важи увек садањи грађански поступак*). Молсе нам на ово иеко нриметити, да је ово наше мншљење погрепшо, за то, што то правило: да формални закони имају иовратну моК, важи само у науци, док међутим нигде у закону то није ирописано. Али, то ие стоји у истини, јер је наш законодавац још 20 анрила 1865 године знао за ово правнло у науци, па га је и у закон унео. Узмите прво издање грађанскога ностунка од "20 Фебруара 1865, и у § 2 закона, којим се уводи у жинот устројство судова и законик о ноступку судском у грађаноким парницама, обоје од 20 Фебруара 1805 године, и законик о поступку судском у кривичним делима од 10 аирила исте године, — наћи ћете ово: »Сиорови, који ое не затеку несвргаенн код окружних судова, и код великог оуда, за гра^анска дела, у вроме, кад закон о уетројству судова и законик о иоступку судском у грађанским парницама почну важити, довршиће се по прописима ових закона." Из овога, а и оних прописа у тачкама: I, 2, 3, 4 и 5 наведеног § 2 уводног закона од 20 априла 1865 године, види се, да је и законодавац уовојио оно правило о повратној сили Формалних закона. Ирема изложеноме дакле: законик о поступку судском у грађанским парницама, као Формални закои, има иовратну силу, и, по томе, сва она извршења, која су се загекла несвршена у времену када су ступиле у живот нове измене и доиуне у томе закону, имају се свршити ио тим новим изменама и доиунама. *( Впди стр. 8 Тоорије грађапоког поступка од Андре Ђорђеипћа (прва половина).

* * * Једап опгатински писар пита нас, шта ће да раде опгатински судови у томе случају, када кога од својих грађана, за дело истуине кривице, казпе својом пресудом, па се овај противу исте жали надлежној полицијској власти по § 15 и 16 полициске уредбе, и ова власт ту пресуду као закониту одобри? Хоће ли општински суд ову пресуду сматрати као извршну и кривца подврћи законој казни, и ако он поднесе доказ о томе, да је противу решења полициске среске власти, поднео жалби начелству окружном ? На ово иитање одговарамо следеће: оне пресуде општинских судова, које су изречене за иступна дела било по званичној дужности, било по приватним тужбама, потпуно су извршне, када их надзорна нолициска среска власт одобри. Њихово задржавање од извршења не може спречити никаква радња од стране осуђеног и оптуженог § 15 и 16 полициске уредбе прописује потпуно тачно и јасћо у коме се у последњем степепу осу^ени има жалити, ако му се чини да је неираведно на казну осуђен. Тамо се изриком прописује ово: Противу сваке иресуде или решења о истуиима имају ираво стране жалити се иредиостављеној вишој власти; и то, иротиву иресуде оиштинског суда надлежној среској власти, иротиву иресуде среске власти начелству..." Дакле када је по жалби оптуженога надлежна полициска среска власт, пресуду ошптинског суда одобрила, онда је она извршна, и има се изврншти, без обзира на то, што се онтужени брани и подноси доказе о томе, да је се противу среске власти и њеног решења о одобрењу пресуде жалио начелству, јер томе нема месга, пошто се начелству може жалити, као последњој инстанцији само онај, који је осу^ен пресудом начелника среског у првом стенену, а кад оншт. суд кога осуђује последњи је степен за жалбу надзорма среска власт. Оваков је поступак код оних иресуда које се код општинских судова изричу на тужбу приватних лица, а кад се иресуде изричу » ио званичној дужности к и »ирема скитницама крадљивцима и слугама а , онда се оне одмах нзвршују и ако се у оба случаја оптулсеном оставља право на жалбу. Тако исто се могу одмах извргаивати и оне пресуде изречене иад оним лицима из других места, »а ко не 6и у стању били новчано или лично јемство дати са којима 6и казну и накнаду штете обезбедили Трећа и четврта алинеја § 15 и 16 полнциске уредбе. Ових прописа законских нека се тачно општински писари придржавају, без обзира на ту околност, што се осуђени на казну изговара, да се даље жалио, јер она власт, као на иример начелство, за расмаграње општ. пресуда, није иадлежна, за иоништавање пресуда општинских судова које су од стране непосредне среске власти одобрене. * * * Један онштиискн писар пита нас, хоће ли опшг. судови осуђивати на плаћање таксе туженог у овом случају: Један тужилац, као стања сиротног, на основу поднетог уверења тужи извесно лице да му плати дуг по признаници, која се код њега као повериоца налази. Као сиромах пема такоу да нлати и суд му прнма тужбу бес наплаћене таксе. Даље велн гата 6и се имало чинити ако се после преоуде дужннк са својим повериоцем поравна. Од кога би се у том случају судска такса наплатила. Ево нашег одговора. Такса ће се у оваквом случају предвидеги у пресуђењу, коју има илатити крива страпа. И у том случају да се тужилац са туженим поравна ван суда ипак со од туженог као осуђеног има такса за судску касу наплатитп, нзвргаењем нресуде. * * * Од једног општинског писара, добили смо овакву једиу радњу општинског суда, са молбом, да о истој дамо своје мишљење: Н. Н. свештеник тул^ио је II. II. за дуг од 100 динара. За доказ свога потралшвања поднео је оригиналну признаницу, коју је тужени сам својеручно иаписао и потписао, но у којој није означено од чега проистиче дуг — дакле није означен основ дуга — како тражи § 191 грађ. пост., који гласи: »У облигацији треба да је разговетно наиисано: 1., име и ирезиме поверитеља и дужника; 2., колики је дуг и од чега ироизлази, н. ир. од готових новаца, куиљене њиве од тога и