Полицијски гласник

122

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 15 и 16

тога дана и тиликс вредности, од трговачкс радње, свињарске, болтаџиске'и т. д.; 3., кад је и где облигаЦија иисана". Тужегга је у одговору на тужбу навео: да у свему признаје обавезу — дуг •— по признаници, али вели да је основ овога дуга за венчање његовог сина Н., а по чл. 8 тач. 4, закона о уређењу свештеничког сгања, тужилац нема право, да да наплаћује већу таксу за венчање од 12 динара, и тражио је да га суд од тужбе као неумесне одбије. За доказ ових својнх навода, навео је то: што је признаница писана опога дана када је се његов син венчао, што се пз саме кратке садржине признанице види, да су његови наводи истинити, јер се види и то да је писана на Ђ 6рзу руку а , даље позвао се и на сведоке, а поред истих тражио је да му се досуди допуњујућа заклетва, а ако суд пађе да томе нема места, он тражи заклетву главну, коју иа наведено да стоји у исгини нуди и тужиоцу, а повраћену прима. Тужилац је остао при тужби и молио је суд да у границама тужбе, на основу подпетих доказа своју пресуду изрече. По овоме је се суд упустио у извиђај ове париице и иашао је: да је тужени, и испитаним сведоцима и осталим по извиђају нађеним околностима, своје тврђење до велике вероватноКе довео, према чему је а на осиову § 291 грађанског судског поступка Пресудио Да се тужени допуно закуне па то, да заиста основ дуга по ноднетој признаници ироистиче од венчања његовог сина Н., иа кад се закуне онда да се тужилац од тражења одбије. Не закуне ли се Да илати тужиоцу дуг и т. д. Ево нашег мишљен.а. Ова иресуда не ваља ннти одговара закону. Ево зашто. Ако исирава није записана онако како закопски пропис у § 191 тач. 2 грађанског ноступка тражи, онда исту суд има огласити за неважећу, а не уиуштати се у то да њен одпос утврђује сведоцима. Гди постоји доказ иисмен онде не може у грађанским односима пред судом бити речи о сведоџбама сведока. Дакле ако је суд сматрао да исправа иоднета за доказ нема законски нронисане услове, он ју је као такву требао одбацити. Но овде у овом даном случају долази то, да ју тужени признаје, но наводи да је исту на тражњу тужиоца као свештеника ири венчању свога сина издао. Шта из овога излази? Уцена у званичној дужности и своме свештеиичком позиву. Када је се већ суд упустио да испитује сведоке на које се тужени за доказ овога позвао, онда ни у коме случају није могао говорити о принетим доказима у овом конкретном случају до вероватноће и досуђивати ио § 291 грађ. суд. поступка туженом допуњујућу заклетву за одбачај исправе, но је требао своју радњу наслонити на § 174 грађ. суд. поступка и решењем прекинути даљи извиђај ове грађанске парнице, и акта упутити надлежној полициској власти, да се продужи кривично ислеђење нротиву тужиоца, овде свештеника, за дело злоупотребе учињене у своме свештеничком позиву. Окончање ове истраге дало би јасно стање овога сиорног предмета: Дакле овде је могло бити само ово: или признати исправу као доказ, коју је и тужени за своју признао, или тужиоца одбити од тражења пошто исправа не одговара пропису § 191 тач. 2 грађ. поступка, или најзад поступити по § 174 грађанског судског постунка, а ни у ком случају спор, код доказа сасвим другог основа, расправљати допуњујућом заклетвом.

КУРЈАК У ЈАГЊЕЂОЈ КОЖИ ИЗ УСИОМЕНА ЈЕДНОГ АМЕРИЧКОГ ДЕТЕКТИВА Једног дана посетио ме је прокуриста једне велике чувене Фирме у Њу-Јорку, и саоппггио, да је ио налогу свога шеФа, — назовимо га Џонсоном, а прокуристу Вудом — дошао к мени, да се разговори и посаветује, шта да се ради и како да се стане на пут повећим крађама, које су се у последње доба десиле које у радњи а које у магацинима те трговачке Фирме. Разуме се, да се апеловало и на моју умешност у тој ствари. У исто време Вуд ми је саоиштио, да су оба ортака његовог газде на путу, један на југу а други у Европи. Он ми је даље рекао, да су покрађе већ одавна примећене, и да су у последње доба нарочито учестале. Према његовом исказу по-

крађе —• извршене у току последњег месеца у чипкама, атласу и свили изнеле су на 2000 долара. — И ја и ГОСПОД1Ш Џонсон — тако је Вуд завршио своју исповест, — све смо учинили да лопова ухватимо, али нам је сав труд остао узалудан! — А* на кога ви сумњате? —• запитах ја одмах Вуда. — Госиодин Џонс мисли, да је неко од помоћпнка у радњи! — А колико их има? — Тридесет и седам! — А зар не можете пи за једпог рећи да је сумњив? — Пе! —- Онда је ббме ствар доста заплетена, и неће нам требати само времеиа и труда већ и довољне количине стрпљења, а то ће бога ми све стати и доста новаца... — Ја сам са госнодином Џонсоиом и о томе говорио и он се решио, пошто по то само да ухватимо лопова, па ма нас и доста стало!... А госиодии Џонсон такав је човек, да кад нешто уврти у главу, нико му то неће избити ! На дана моја питања сазнадох од Вуда, да и ако је роба разноврсиа, ипак је тешко иозиати, ако приватна марка саме Фирме Фали ; а сваки лопов но његовом мишљењу који овако еи јјгоз краде, доста је паметан, да са украђене робе збрише сваки траг, који би је могао одати. Том нрпликом уговорпо сам с Вудом, да сутра дођем и прегледам радњу и све остале локале иод измишљеним имеиом и као трговац из БуФела. Том приликом требао сам се и са помоћницима у радњи упозиати. Пошто се Вуд са мном опростио, размншљао сам нодуже о овој загонетној покрађи, али је нисам могао решити. Моји другови, с којима сам о томе говорио, мишљаху сви, да је лопов неко од помоћника, те ирема томе, било би потребпо неколико ноћи вребати, да би се кривцу траг ухватно. Али се у брзо показа, да је лопова тешко ухватити. Идућег дана посетих мистер Џонсона. Са Вудом сам се раније био споразумео, да у присуству његових другова, помоћника, поступа самном као са сгранцем докле ме господин Џонсон њему не престгви. Па како ме и сам шеФ те куће не познаје лично, то му се ја пре.ставих са једиим тобож препорученим писмом. Господин Џонсон поступао је са мном са оном пажњом, какву трговци својим муштеријама указују и иоказа ми све просторије, да бих на тај начин утувио црте лица његових помоћника. Али, искрено рећи, сви су ми они изгледали поштени и нисам могао ни на кога посумњати, тако да рекох у себи: или ме је стара мудрост и познавање људске Физиономије оставила, или су сви ови млади људи најпоштенији људи на целоме свету. Господин Џонсон позва Вуда у свој контоар и тада се сви троје саветовасмо, при чему забележих и списак украђеног еспапа, који је одиста био позамашан. На послетку изјавих ја жељу, да извесно комађе од свиле и штоФа ирегледам, јер сам много нолагао на своје вешто око, које је и најмању ситницу умело разлнковати. Нарочито ми паде јако у очи једно парче свиле, које дотле немадох прилике видети. Мало по мало па се у мене створи убеђење, да се лопов налази у самој радњи и њега треба потражити међу помоћницима. Ја сам од тога дана многе ноћи пробденисао, па за тим тражио ио крчмама и коцкарницама, нећу ли на којег од помоћника наићи, али сав мој труд оста узалудан. До душе један од помоћника, становао је нешто удаљенр, чак у Бруклину, и посећиваше чешће једну сумњиву кућу... то је истина прва мрља на његовом карактеру, али у исти мах не даваше и довољна основа за полазну тачку истраге. Неки од старијих помоћника, често су посећивали муштерије из околине, који су били солидни људи. Без обзира на сав мој дотадашњи труд остах ја без икаква ресултата. Готово свакодневно виђао сам се са Џонсоном и Вудом и том сам приликом заволео овога, који је живо и неуморно тежио, да моје предузеће имадне успеха. У колико је господин Џонсон губио наде и хтео целу ствар да батали, у толико је више Вуд журио и заузимао се, као први помоћник и поштен човек, на коме лежи у неколико морална одговорност за те покрађе, које су у последње доба још више