Полицијски гласник

БРОЈ 15 и 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

123 "

учестале, тако, да би какав сујеверан човек мислио, да су каквм невиђеии дуси уплели своје прсте у ову ствар. Господин Џонсон на нослетку се реши, да са једним чуваром и својим ловачким 'ртом иробденише неколико ноћи у својој радњи... Али и тај корак није нас довео ни до каква ресултата, јер су се омање покрађе чак и у то доба дешавале. Господин Џонсон услед ових неуспеха а још више услед непрекидне штете, коју је радња морала трпети, постаде нервозан и на послетку се разболи, да је на крају морао баталити своје ноћно бденисање у радњи. Једнога дана зовну ме он к себи и саопшти ми, иошто су сви досадашњи кораци остали узалудни, да се решио, да све помоћнике, били они криви или невини, отпусти из радње и нове ангажује. У исти мах показа ми и оглас свој, који је дао »Хералду«. Ми смо се дуго разговарали о томе и ја сам био иротиван тој промени. Вуд ме је такође у овоме питању својски потпомагао, уверавајући, да се могу веКи лопови међу новим помоћницима наћи, а не би ни било право да се сви стари овако на пречац због једног неваљалца отпусте. На послетку господин Џонсон попусти, јер се ои према својим помоћницима био права мајка у доброти. Вуда, кога су иначе сви волели, сада га још впше заволеше, што је све колеге узео у одбрану. Он је заиста и био честит човек и душа радње, кога би тешко било заменити. Поштен, ваљан, вредан, ои је чак и недељни одмор жртвовао да би могао поучавати ниже и млађе чиновнике и помоћнике... Али, пошго су се покрађе све чешће дешавале, изрази Вуд једнога дана своме господару жељу, да напусти своје место. Госиодин Џонсон, пак, нехте о томе ништа чути, већ му још иовећа плату са педесет процената. Вуд оста, али сада удвоји снагу да би се лопов открио. Али песле неколико недеља, када се ни до каква резултата и открића не могаше доћи, а овамо крађе свакодневно не престајаху, и Вуд стаде очајавати и сумњати у успех, као пре и његов господар. Господин Џонсои на послетку се реши да свој стари план и оствари и да све помоћнике из радн.е отпусти, — када у то доба стиже његов компањон, који је био јужне државе пропутовао. Упознавши се са целом ствари, био је он противан Џонсоновом кораку, већ нареди да сваки помоћник одговара за робу, која му је поверена. Неколико дана ишло је добро, али после опет се стадоше дешавати покрађе час код једног а час код другог помоћника. Помоћници су били незадовољни, љути... али њихови шефови стадоше једног по једног отпуштати, чим би се код дотичног приметио какав мањак. На тај налин било је неких десет помоћника већ отпуштено. Мене је та кућа издашно плаћала и остављала подуже време и широко поље за моју делатност. Али је и мени самом било криво, што су моји кораци били без резултага и сва моја напрезања узалудна. Тешио сам се међутим старим искуством, да се често по неки случај морао дуго трагати, и обично се опет случајно решавао... На послетку, на три недеље после испричанога, отиоче да се ведри... Имао сам нека журиа посла и био сам на путу за Ке\уНауеп-Беро! у 27 улици*) у колима четвртог авни-а, када код осме улице уђоше у кола две даме. Обоје су биле елегантно одевене, иа ипак се по опим драгоценостима, којима су се накитиле, мОгло закључити, да нису из „виших" кругова. Кола су била готово препуна, па пошто се нико не нодиже, дигох се ја и нонудих једној од њих двеју своје место. То је чудноват осећај неке неисказане слутње... и данас не могу себи никако објаспим, зашто ми је пало на памет, пре но што сам бацио поглед на њено одело, да ћу код ње наћи кључ оних покрађа код газде Џонсона. Али, ипак је тако. Чим сам бацио поглед на њену свилену хаљину, која ми

*) Уднце у Њу-Јорку не носе имена већ бројеве. Прим. арвводиоца

је јако пала у очи јер је била од необнчне врсте, сетпх се једног нарчета, кога сам видео код госиодииа Џоисона. Дакле, шта је — ту је! Сад је требало радити. Али ја сам већ иоменуо, да сам но једној другој ствари журио на другу страну. Ја сам Кеу-Науеп-1)еро1-у пре но што се воз крене, требао да ухапсим једног човека, кога због извршеног злочина у Њу-Џерсеју одавно вијамо. Могуће је лако, да ће и ова дама поћи с возом, али је тако исто лако било могуће да сиђе код 27 улице. Шта да радим? Ја погледах око себе, нзађох на платФорму, али не нађох никог, који би могао мој налог да изврши. Када ногледах на задњу платФорму, видео сам где се неки малп Талијан поне, носећи на рукама неке играчке, по свој прилицн торбар. Дечко ми се тај одмах допаде и ја га запитах у шали колико му је година. — Тринаест! — одговори ми он слободио н иогледа ме бистрим очима право у лице. На моје даље иитање, да ли бн имао вољу, да за то после подне заради једно иет долара, стави ми се он радосно иа расноложење. Забележих име његових родитеља, стан, и т. д. и онда му рекох: ■— Ево ти моје карте... ја сам детектив, и ја ћу те умети наћи па ма се у најзабаченији угао сакрио, ако би ме хтео преварити. Дужност ће твоја бити, да ме у једном иослу ово после подне заступиш. Ја ћу, међутим сачувати твоје играчке, које ћеш сутра моћи нодићи. Ево ти за сада два долара, а остало ћеш после добити. Ако налог који ти будем издао, похвално извршиш, дођи сутра к мени и ја ћу се већ иостарати за у будуће за тебе. Ја сам лепо почео, јер се дечко претвори сав у ухо. — Уђи у кола, — поучавах га ја, — и запамти добро оне две даме, — рекох му ја показујући. — Никако их нећеш иснуштати из очију, а ако се растану, онда пази на ону већу у свиленој хаљини. Потребно је да сазнам где станује, па с тога добро пази кућу, улицу и број, где буде ушла. Можеш ли ти то учинити а да не обратиш иажњу на се?... Дечак је био частољубив. — На сваки начин... — рече ми ои радосно. — Ја ћу иазити на њу до мрака и док ноћ не надне ако мора биги! Ја му још записах на једној карти улицу и број свога стана и рекох му, ако сврши за рана посао, може к мени свратити и чекати на ме. У исто време, додадох да не жали новац који сам му дао, јер ћу му га двогубо накиадити. У том тренутку ститох на станицу где сам морао сићи. У први сумрак, кад сам се вратио кући, затекох дечка п он ми опширно исприча све што је видео. Обе даме возиле су се још подуже на трамвају, и на срећу не узеше кола. На тај начин било је моме малом агенгу могуће да ону даму у свиленој хаљини прати до самога кућњег прага. Она је становала у једном отменом крају деветнаесте улице. Дечак је, пошто је известио оца о своме новом послу и нредао му мојих 5 долара, остао то вече код мене. Сутра рапо, били смо обоје у деветнаестој улици где сам разгледао с поља кућу и прибележио број. После кратког времена сазнадох у једној суседној дувапџиници име и занимање становника у тој кући... После два дана стрпљиве пажње и чекања, па послетку лође ми за руком да... али, то је био стари мој познаник и ако се сада звао Уиљем Брис, и био иекакав спекулант. Два пут сам га ДЕ1евно виђао где излази из куће и два пут да се враћа. Али још нисам имао довољно доказа у рукама, да учипим одсудан корак; па е тога прво дођох мистер Џонсону и замолих га, да ми још једном покаже разноврсне мустре од украђене робе. Господину Џонсону пак не хтедох још дати на знање да сам ушао у траг крађама. Његов ортак и Вуд били су отпутовали у Цин цината, да се тамо са једном Фирмом која им је много дуговала а пала под стечај поравнају. Они су требали кроз неколико дана да се врате. Међутим ја сам од самога господина Џонсона био довољно обавештења добио и сутра дан пре зоре похитах пред кућу у