Полицијски гласник

ВРОЈ 18. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 12. МАЈА 1901. ГОДИНА Т. с ^о ооо ооо ооо ооо ооо ооо с«оо ооо ооо с«оо ооо аоо суоо ооо ооо ооо е«оо ооо ооо ојоп> ојоп> с>оо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо с»оо ооо с<оо ооо ооо суоо ооо ооо с/?о ооо осо с.оо ооо суоо ооо ооо о^> ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ООР р<?6 ООО ООО ООО ООО С/50 уб/О ООО ОСО ООО ООО ООО С/У) ОСО Обо 090 ооо ООО ООР ОбО ООО ОС>0 0<90 ОДО ООО ООО ооо ООО С/У> С/?Р ООО ООО ООО ООО ООО ооо ООО ОбО ОСО Р<у? ооо С/уО 090 СОО ООО С/У- оро &ро

БЕРТИ10НАЖ И ЊЕГОВА ПРДКТИЧНА ПРИМЕНА — Д. Ђ. Алимпиб (нАСТАВАк) (5) II. АНТРОПОЛОГИСВЗИ ОПИС Док се антропометриски опис, као што смо видели, добија мерењем појединих делова човечјег тела, дотле се овај — антропологиски опис састоји из најбрижљивијег описивања, не само лица, већ и целе спољашности човечје. Начин, како то бива, у неколико је сличан добијању најобичнијег личног описа (као што је данашњи лични опис за пасоше, дозволе за лов итд.) али са куд и камо већом — скоро потпуном тачношКу. Познато је већ, да су данашњи лични описи (бар код иас) у толикој мери непотпуни, да често пута, у место користи, стварају заблуде. Они су, може се слободно рећи, постали ствар »шаблона к , која нам, у најбољем случају, може показати боју лица једног човека, и то само онда, ако та боја није мешавина више разних боја. Све друго, што нам овај опис пружа, тако је растегљиво и непотпуно, да би се, не претерујем кад кажем, могао применити на свако треће лице. Какве и колике пак заблуде могу из тога да изиђу, излишно је, мислим, и доказивати. Ако би се упустили мало дубље у испитивање узрока ове растегљивости, нашли би смо, да она лежи у недовољности израза обичног говора за описивање. — Природ а не чини скокове, вели Бертилон, а све гито расте и оиада, осцилује између једног максимума и минимума, између којих се груиира множина средњих облика, у толико многобројних, у колико је блискост мања, и у толико ређих, у колико је она удаљенија, вели опет славни Белгијанац Кетле. — Обичан говор — чедо свакодневне потребе, није згодан за ове опште идеје (описивање — Бертилон). Он најчешће не располаже речима, довољно различним за екстремне случајеве, који су самим тим изузетни, а сем тога, он непажљиво оставља средње случајеве, што значи, да нам он за 9 /, 0 случајева нуди само изразе: обичан, средњи заједнички. Да би што боље представио недовољност обичног говора за описивање појединих делова човечјег тела, Бертилон, упоређујући боје очију и делове носа, вели: — Тако ипр. сваки зна шта се разуме под плавим и угаситим очима, али кад је реч о квалификовању очију, средњих између ова два етничка типа, обичан говор може нам дати само врло мало тачности, којом се не може означити ступањ и прелаз из једне класе у другу. То ће рећи, да очи, које се обично називају сиве, зелене, риђе, црне и т. д. нису ни сиве, ни зелене, ни риђе, ни црне, већ једна мешавина од свију ових квалификација. — Нос нам показује сличан пример приликом посматрања његовог облика. Обичан језик говори нам о носевима заковрченим, широким, кукастим или орловским, али би био неспособан, да нам да израз за множину носева, који нису ни са свим заковрчени ни са свим кукасти. — Ми би могли умножити ове примере, који сви иду на то, да нам докажу: како народ тражи да наслика, а не да оиише изузетне форме... Према изложеном, јасно је, да је за добијање антропологиског описа први и најбитнији услов: нарочити изрази речник за означење и оиидивање разноликих редова и стуаања, облика и дименсије оних делова човечјег тела, коЈе трвба оиисати. Тај, пак, нарочити речник, Бертилон је. саставио понаособ, за сваки од појединих делова антропологиског описа, полазећи при том од већ поменутог правила: » Природа не чини скокове" и узимајући у помоћ неколико аритметичких знакова.

Да би тај свој речник што више упростио, Бертилон је, одвајајући описивање облика од означења дименсије одредио за ову последњу нарочиту скалу од 7 ступњева и, што је најважније, удесио: да се она може представити свега са три израза: мали, средњи, велики. То је постигао тиме, што је сваки од ова три израза, а према потреби, подвлачио или стављао у заграду, означујући првим знаком појам крајности, а другим појам блискости. Тако нпр. приликом означења висине стаса, која варира између израза: врло мали и врло велики, у место да се употребе изрази: врло мали, мали близак средњем, средњи, велики приближан средњем, велики у обичном смислу и врло велики, може све то представити са поменута три израза: мали, средњи и велики, ако с.е реч мали за означење стаса врло малог, подвуче [мали) а за означење стаса малог, који је близак средњем, стави у заграду (мали). Ако се, према овоме, и остала два израза: средњи и велики, подвуку или ставе у заграде, онда би, горе побројане разне величине стаса биле овако представ1 2 3 4 5 6 7 љене: мали, мали, (мали), средњи, (велики) велики, велики. Што се тиче Форме, она се посматра према линијама из којих је састављена. Ове линије, по што се издвоје, треба да буду описане или према њиховом облику, или према њиховом правцу и општем нагибу, или најзад према двема узастопним тачкама лица., имајући при том у виду заједничке морфолошке разлике са посматраним органом. 0 свему овоме ми ћемо доциије оиширније говорити, а сад да видимо, који су то Саставни делови антропо,логисцог описа 1. Коса Описивање косе обухвата ово двоје: а) Означење њене боје и б) Означење њеног облика. а) Боја коее Боја косе варира између две крајности: илаво-бледе и чисто-црне боје. Боја риђа чини једну засебну серију, која варира између махагонско (боје махогонског дрвета) — риђе и риђе-угасите. Кад се овим бојама дода још и боја угасита, као и изрази: отворена, средња и затворена,, онда ћемо за одређивање боје косе имати ову серију: илаво-бледа илаво-отворена илаво-средња илаво-затворена угасито-отворена угасито-средња угасито-затворена црна чисто-црна махагонско-риђа-отворена махагонско-риђа-средња махагонско-риђа-затворена риђо-илава-отворена риђо-илава-средња риђо-рлава-затворена риђо-угасита-отворена риђо-угасита-средња риђо-угасито-затворена. Ако коса садржи још и неколико белих длака, онда наведеним изразима треба додати израз ироседа, а ако једна боја косе доминира над другом онда то треба на картону означити