Полицијски гласник

138

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 18

подвлачењец, и на против, ако је у малој количини, треба је ставити у заграду нпр. (угасито-затворвна) означује косу, која је готово са свим угасита, али ипак не потпуно. б). Облик косе Да би се добио потпун облик једне косе, треба означити: «) Природу и стеаен њеног израшИења.; р) Правац њеног израшИвња око чела, и у) Њену обилност. Посматрана са првог гледишта, то јест према природи и степену свога израшКење, коса може бити: ирава, таласаста, уноврчена (кад је савијена у облику прстена), гргурава (кад својом дужином представља облик једног завртња) кудрава (кад обравује веома мале и Фине прстенове, који се мешају један с другим), вунаста (кад су ти прстенови нагомилани један преко другога) и најзад дебела или танка, крута или витка. Што се тиче аравца израшћења косе око чела, ои може бити иравоугаони ако коса образује око чела један правоугаоник коме обрве служе за основу) и аолукружни (ако је израшћење у облику полукруга). Правац полукружни одлика је мале деце а правоугаони личности. Обилност косе изражава се изразима: обилна,густа и ретка, за које изразе, мислимо, није потребна, нарочита деФиниција. Особености, које се појављују приликом описивања косе, састоје се поглавито у ћелавости, која може бити: темена, чеона и слеао-очна, према томе, да ли обухвата теме, или чело, или делове главе изнад слепих очију (паријетале). 2. Чело Да би се описао облик чела, индивиду-у треба иоставити у положај проФила и посматрати је са њене десне стране. Том приликом треба нарочиту пажњу обратити на: а) Исауиченост лукова ■— сводова обрва, б) Нагиб линије чеоног арофила и в) Дименсије чела. а) Под сдодовима. обрва разуме се кошчани делови, који се налазе под обрвама. Већа или мања испупченост њихова изражава се номоћу, већ поменутих израза за дименесију: мали, средњи и велики. б) Нагиб линије чеоног ирофила, цењен према замишљеној, хоризонталиој равнини која би иролазила кроз корен носа, може бити. «) кос, ако је линија нагиба по све нагнуга према поменутој хоризонталној равнини; јв) средњи. ако је мало погнута и у) вертикалан, ако је у истом правцу са хоризонталном равпином, и д) исауичени, ако линија чела превазилази правац вертикални. Сви ови изрази, изузев средњег, подобни су да буду умањени или ојачани помоћу подвлачења или заграђивања. Према томе целокупна серија за означење нагиба профила чела ова је: веома косо косо косо ближа средњем средња скоро вертикално вертикално исиуичено веома исиуичено в). Дименсије чела представљене су у његовој висини и ширини. Висина чела, која се посматра с профила, јесте одстојање, које раставља корен носа од природне линије израшћење косе према челу. Изражава се помоћу једног од израза за дименсију. Ширина чела, посматрана с лица (еп Гасе) јесте одстојање између слепих очију. Изражава се онако исто, као и висина. 3. Обрве Обрве су скуп длака, у облику вретена, наслагане на чеоним синусима — кошчаним деловима чела, више очних капака. Упутрашње стране обрва зову се главе а спољашње репови.

Приликом описивања обрва треба их иосматрати према њиховом: а) Месту, б) Правцу, в) Облику, г) Дименсији и д) Боји. а) Место. Унутрагпње тачке обрва — њихове главе, могу бити више или мање удаљене, те према томе и обрве могу бити: ириближене и раздаљене. Тако и одстојање од средњих делова обрва од центрума очног лоба може бити веће или мање, а отуд и обрве: високе или ниске. б) Правац. Општи правац линије обрва може бити више или мање кос, било с поља или изнутра, од куда и обрве могу бити: косо-сиољне или косо-унутрашње. в) Облик обрва, независно од њиховог правца, може бити: ирав, искривудан. или изломљен и најзад у облику лука. г). Дименсија. Према њиховој апсолутној дужини, обрве могу бити: кратке и дугачке; а нрема њиховој ширини: узане и широке. д). Боја обрва означиће се само онда, ако је различна од боје браде и косе. Означење бива оним истим изразима, који се употребљују за означење боје косе. Као особености обрва означиће се, ако су оне састављене, или одвећ ретке или најзад густе. 4. Очни капци Очни канци носматрају се према: а) Дименсији и стуињу њиховог отвора, б) Оиштем иравцу тог отвора, в) Облику и особености горњег каика, и г) Облику и особености доњег каика. а) Дименсија и стуиањ отвора. Под дименсијом очног отвора разуме се дужина расека очних капака, која може бити врло мала и врло велика. Стуиањ отвора овог расцепа цеии се према његовој највећој вертикалној ширини, од куда изрази: очни каици мало или од.већ отворени. б) Оишти иравац очног отвора, треба само онда да буде означен, када је одвећ наглашен. У том случају довољно је именовати уздигнутост или спуштеност спољњег угла нпр. очни каици са сиољним углом сиуштеним или очни каици са сиољним углом уздигнутим. в) Облик и особеност горњег каака. Овај капак често пута изгледа као да је састављен из два дела: једног чврстог, а другог покретног и окруженог длакама, који је, више или мање скривен — увучен под први, кад је око затворено. Да би се посматрао облик овог превоја, неопходно је потребно, даиндивиду-а гледа право пред собом. Ако у овом случају, тај покретни део очног капка, ишчезава потпуно под покретним, каже се, да је горњи очни каиак иреиокривен, и у нротивном, ако је тај нокретни део видљив, вели се, да је горњи очни каиак откривен. г) Облик и особености доњег каика. Доња трепавица нуди посматрачу више особености у своме саставу него ли морфолошких разноликости. Означујемо у почетку лаку испупченост од неколико тт . дебљине, која окружује горњи — длакови део доњег очног капка. Ако је ова испуиченост јако наглашена. означиће се изразима: доњи очни каиак исиуичен. Око са модрим котуром испод њега биће означено само онда, ако плавичаста бразда окружује цео доњи очни капак и раставља га са свим јасно од горњег дела образа. Доња треиавица модра карактеристична је и разлику је се од предходног случаја својим угнутим отоком, који описује више концетричиих превоја. Што се тиче општих особености очних капака. оне се већином односе на длаке трепавичне, које могу бити: веома дугачке или веома кратке, веома густе или веома рвтке, или их најзад може и не бити. (Наотавиће се).