Полицијски гласник

БРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

173 ~

о Оч

о р<

Назив ос.1 а и заое-

\о м

Назив општина

>о

дака који општину

о Н

сачињавају

Пролом оа заседком Бачија

Пестиш

Ргаје

Товрљане

Трнов Лаз

Крушевичка

Широке Њиве

Бресинчић

Г. Бејашница

Гор. Коњуша

Гор. Топоница

Гојиновац

Губетин

Д. Бејашница

Доња Топоница

Дреновац

Ђушинци

Мала Плана

Пискаље

Поток

Прекадин

Прекашница

Смрдан

Прекадинска

Шишмановац

ОПШТИНОКИ П00Л0БИ Један општински писар упутио нам је једно овакво питање : На пр: г. министар унутрашњих дела, претписом својим, уклонио је Марка Н. председника општине М. са тога положаја и наредио, да дужност председничку у овој општини, до постављења другог председнике, врши, по звању најстарији члан суда исте општине. Овај општински писар пита нас: Да ли члан општин. суда, који у оваком случају врши дужност председника, има право на плату председничку, кад је председник уклоњен са положаја, а није на одсуству и т. д. На ово питање ми му одговарамо: Ио тачки 4 члана 47 закона о устројству општина и општинских власти, председника, кад одсуствује или је саречен, заступа у дужности по звању старији члан општ. суда. А, по тачки 8 истога законског прописа: „Ономе, који је одређен да заступа у дужности одсуствујућег председника, или члана општ. суда или кмета, кад то заступање траје дуже од 15 дана, даје се накнада, равна плата онога, кога заступа. Накнада ова ариаада само онима, који не врше никакву другу алатежну службу. Код оваких законских прописа, јасно је, да у наведеном случају, члан општинског суда, који је одређен да заступа у дужности уклоњеног председника, нема араво на алату аредседничку, за то, што он већ има своју плату, као члан општинског суда. * * * Од једног општинског писара добили смо једно овакво питање: Из § 471 тач. 4 грађ. поступка, јасно се види: шта се земљоделцу не може узети у попис и нродати, за наплату приватних дугова. — Али, како ни тај законски пропис ии икоји други, нигде није предвидео, да ли се и цигани: чергари, колебари и т. д, сматрају за земљоделце, и да ли и за њих вреди законско благодејање из тач. 4 поменутог §-Фа, или не, —• то нас овај општински писар пита: Да ли се једном циганину, који стално живи у једној општини, са чергом или колебом, и у истој општини порезу плаћа, а нема непокретног имања нити га обрађује, већ има од покретности само два коња и кола, — да ли се томе циганину могу та два коња и кола узети у попис, за наплату његовог дуга приватним повериоцима, или не ? На ово питање ми му одговарамо:

§ 471 грађ. пост. штити само земљоделца, или другим речима: лице, коме је главно занимање земљорадња. На том основу се и регулише принцип благодејања, које је овај § предвидео, а стручно је питање: да ли је то лице циганин и да ли се оно занима и каким другим стручним послом, сем земљорадње. Тако се има расправити и наведени случај. Но, ако је овом циганину главно занимање какав занат, као: ковачлук, калајџилук и т. д. а земљорадња споредно, или ако земљу никако и необрађује онда се он не може користити благодејањем горњега §-а већ му се може узети у попис и продати све имање, које му закон као не земљоделцу не штити, изузимајући најнужнији алат ако је занатлија, и, оне ствари, које свакоме дужнику штити тачка 1, 2 и 3 наведеног § 471 грађ. судског поступка. * * * Један општински писар упутио нам је овакво питање: Према § 471 тач. 4 грађ. судског поступка, земљоделцу се не може за приватне дугове узети у попис ни продати, пет дана земље рачунећи дан на 1600 квадратних хвати са кућом и окућницом до једнога дана орања. Како многи општински писари, при узимању земљоделчевог имања у попис, за нанлату приватних дугова, рачупају, да један дан орања има 40 ари, а не 57—60 ари, колико има у 1600 квадр. хвати, — то нас он пита: Колико ари треба рачунати у један дан земље: да ли 40 колико ари Фактички има у једноме дану орања, или 57—60 ари, колико ари има у 1.600 квадратних хватова или у једноме ланцу земље ? Ми му на ово питање одговарамо: да у подобним приликама треба рачунати један дан земље, онако како је то поменути законски пропис изрично определио, т. ј: да у једноме дану земље има 57— 60 ари, колико ари има и у 1600 квадр. хватова. — —«*/•♦♦ *-Ш ' '—г Ч0БЕК 0 ЧУДН0ВАТИМ ОЧИМА — По Ришпену Истражни судија Пјер Аженор де Варње, права је слика достјанства, озбиљности и исправности. Једног зимског дана, кад је хтео да изађе у осам сахати изјутра из свога стана, и да оде у судницу, предаде му његов послужитељ посетницу, на којој је било написано: Д-р Цемс Фердинанд Члан медецинсне анадемије.у Порт-о-Премсу, витез Почасне легије. При дну карте стајало наиисано оловком: По ареаоруци госаође од Фрожер. Ма да је господин де Варње имао хитна посла, ипак је наредио послужитељу да овог раног посетиоца пусти унутра, али му у исто време поручи да му може посветити само кратко време. При улажењу докторову није могао господин де Варње, и поред своје обичне мирноће, да скрије покрет узбуђења. Доктор је издавао ретку аномалију, што је био црпац најлепшег црнила, а при том је имао очи беле расе: плаве, сасвим отворене, хладне и јасне очи. Изненађењо господина де Варње удвојило се, кад доктор, после неколико речи оправдања због посете у невреме, насгави са чудноватим осмејком: — Моје очи изазивају у Вас чуђење, зар не, господине? Знао сам, да ћете им се чудити, и, искрено речено, за то сам само и дошао овамо, да би их видели, па да их више никад не можете заборавити. Смешење и још више чудновате речи изгледале су као да их говори душевно оболео човек, оне су, уостлом. изговаране изванредном нежним тоном, са оним детињским, црнцима својственим, гласом. Али поглед, бледи, хладни, јасни поглед није никако био поглед лудога човека. У њему је лежала нека извесна претња, помешана са иронијом, али пре свега је из њега говорила нека невероватна дивљина. Била је само једна муња, један сев, али је тај зрак био довољан, да се те очи никад више не забораве. — Ја сам, — вели сам господин де Варње у причању овога свога доживљаја, — видео иогледе тако понеког убице,