Полицијски гласник

БРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

до тамнице. Али сад, већ у тамници, у слободи он је поиово размислио и проценио своје пређашње поступке, па их не нађе никако тако глупим и ружним, нагрдним, како су му изледали пређе, у оно судбоносно доба. »По чему је моја замисао била глупља од других мисли и теорија", мисли он, које се роје и сударају једна с другом на свету од како свет постоји ? Треба само погледати на дело погледом савршено слободним, широким и избављеним од свакидашњих утицаја, па ће свакако, моја мисао изгледати сасвим друкчије... необично. 0, ви мудраци који се одричете, за пет копејака сребра, зашто се заустављате на по пута!« »И зашто, по чему им се мој поступак чини тако ружан, тако нагрдан ?" пита се сам. — »Зато, потоме, што је тај поступак злочинство ? Ш га значи реч злочинство? Савест ми је мирна. Свакако, учињено је криминално дело; свакако, нарушен је закон и проливена је крв, е па, узмите ми главу за закон... и, доста! Одиста у таком случају, чак и многи добротвори човечанства, који власт и моћ нису наследили, него сами присвојили, морали би кажњени бити још на првим корацима својим. Али ти су људи издржали своје кораке, и стога су они ■у араву, а ја нисам издржао, па мора бити, писам ни имао права допустити себи тај корак." Једино у чему је он иризнавао себи да је злочин што је извршио, то је, што га није поднео, што га није издржао, него иризнао и изјавио да је крив. Страдао је и од мисли: пгго се није оида убио? Зашто је онда стајао над реком, и претпостављао признање с изјавом да је крив? Зар је тако велика снага у тој жељи да се живи, и тако тешко бдолети јој ? А Свидригајлов, који се бојао смрти, одолео јој ? Питао се тако с мучењем и није могао да појми, да је још и онда, кад је стајао над реком, можда предосећао у себи и у својим убеђењима дубоку лаж. Није поимао, да је то предосећање могло бити навесник будућег прелома у његову животу, његова будућег васкрснућа, будућег новог иогледа на живот. Пре је допуштао у томе само терет инстикта, који он није отклонио, и који он ипак није био у стању да прекорачи (због слабости и ништавности). Гледао је своје другове по заточењу, и задивио се, како и они сви воле живот; како им је драг и скуп! И баш му се чинило, да га у затвору још више воле, и више га цене него ли на слободи. Каквих страшних мука и напора нису поднели неких од њих, на пример, скитнице. Да ли за њих зар много значи један зрак супчев, пуста и нема шума, негде у незнаној чести хладан извор, обележен још пре три године, а о виђењу с њиме тај скитач сања као о виђењу с драгом ; видети га у сну, зелену траву око њега, тичицу која пева у шевару ? Посматрајући даље видео је погледе још несхватшивије. У тамници, у средини у којој се налазио свакако много шта није запазио, а није хтео да запази. Живео је некако као да је очи оборио ; било му је мрско и несносно да гледа. Али на крају много шта почне га зачуђавати, некако нехотице запажаше оно, што пре није ни слутио. Али уопште и највише га зачуђавала ова страшна и непрелазна бездан између њега и свих тих људи. Изгледало је, да су он и оии разних народности. Он и они гледаху се неповерљиво и немило. Он је знао и схваћао опште узрока те разлике, али пређе није никад хтео доиустити, да су ти узроци у истини тако дубоки и силни. У тамници беху и прогнани Пољаци, политички кривци. Они су просто све те људе сматрали за простаке, необразоване, за крпе, с висине су их презирали; Раскољииков иак није могао тако да их сматра: он је лепо видео, да су ти неуки простаци у многоме чему куд умнији од тих истих Пољака. Било је ту и Руса, и они су тај народ и сувише презирали, — један бивши официр и два семинариста. Раскољников је и њихову обману јасно видео. Али њега пак нису волели, и избегаваху га. Напослетку чак су га почели и мрзети, — зашто ? Он то није знао. Презирали га, смејали му се, смејали се његову злочину они који су од њега били много већи злочинци. — Ти си господин! говоре му. — Зар је за тебе било да са секиром имаш посла! то није нимало господски. Друге недеље великог носта дође ред ња њега да заједно са свим заводом пости. Ушао је у цркву и молио се Богу за-

једно са осталима. Зашто, не зна ни сам. Једном се породи свађа, сви га нападну љуто: — Ти си безбожник! ти не верујеш у Бога! викаху на њ. — Тебе треба убити! (Свршиће се).

УХВАЂЕНИ Осуђеници београдског казненог завода Драгић Пантић из Нрасине, Саватије Дрмаиовић из Равња, чије смо потернице изнели у прошлим бројевима нашега листа, и Тома Тер:шК из Љубиша (чију смо слику у прошлом броју изнели), ухваћени су.

СКРЕЂЕ ОЕ ПАЖЊА Украђен сточни насош. Из свеске сточних иасоша суда општине иетковачке, нестао је један сточни пасош под бр. 10789, иа коме је и печат истог суда стављен. Начелник среза мачванског актом бр. 9861 скреће на ово пажњу свима полицијским властима како се не би исти пасош употребио. УБр. 14778.

ТРАЖИ ОЕ Коста Атанацковић, сточар из Дојкинца, био је стављен под суд за горосечу. Али како је исти одмах по свршеиом делу побегао, то се и пресуда није могла изрећи. За то првостепени пиротски суд актом бр. 5291 моли све полицијске власти, да Косту потраже и ако га пронађу, да известе суд где се он налази. Кости је 35—40 година, средњег је стаса, косе, обрва, бркова и очију црних, округлих образа. Говори сем српског још грчки и турски. УБр. 14459. Мијајло Радосављевић, син Марице Мојсиловић из Крагујевца, иестао је 11 пр. мес. Њему је 12 година, малог раста, цриомањаст, по лицу је пегав, у десиом уху носи црвену минђушу. По лицу има неколико младежа, а предњи су му зуби врло широки. Био је одевен у белуњав капут и панталоне. Начелство округа крагујевачког актом бр. 7997 моли све полицијске власти да Мијајла нотраже и но закону поступе. УБр. 14609. Мангуп кобила^ матора нреко 10 година, длаке беле измешане црним пегама, висока 122 с.-метра, ухваћена је у селу Исакову, још у децембру месецу прошле године. Начелство округа моравског актом бр. 7195 моли све полицијске власти, да сопственика потраже и њему упуте до 15 текућег месеца, јер ће се тога дана продати у корист државне касе. УБр. 15102 Трајко Матејић, из Власање, има да се узме на одговор по једном кријумчарском предмету. Па како је Трајко отумарао незнано где, то начелник среза масуричког актом бр. 4117 моли све полицијске власти, да Трајка потраже и нађена да му га упуте. Њему је 50 година, средњег стаса, танак, сувоњав, црномањаст, брије се, бркова плавих — подугачких, кестењаве косе. По занимању је земљоделац, а можда ради сада и дунђерски занат. УБр. 15118.

П 0 Т Е Р А Миленко Милинковић^ осуђеник у Топчидеру, родом из Пилатовића у округу рудничком, побегао је из болнице топчидерске, где је на лечењу био. Управа београдског казненог завода актом бр. 2523 расписује тражење за проналазак Миленков, па ако се пронађе да се њој спроведе. Њему је 24 године, малог је стаса и у опште смеђ. УБр. 15027. Максим Савић, слуга из Ћуприје, пресудом начелства округа моравског од 25 октобра 1897 год. КБр. 8394 осуђен је за 200 динара новчане казне или 40 дана затвора, због кријумчарења дувана. Начелство округа моравског актом бр. 3125 моли све полицијске власти, да Максима потраже и нађена њему спроведу. Њему је 25—-26 година, средњег раста, црномањаст, доња му је трепавица једног ока мало доле повучена услед чега изгледа дрљав. УБр. 15103.