Полицијски гласник

БРОЈ 23. У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 17. ЈУНА 1901. ГОДИНА Т." О ОО ООО ООО О ОО ООО ООО ООО ООО ООО О ј СЊ ООО оаг> О ј ОП > О ј СГ ) ООО ООО ООО ООО ООО ооо ООО С.ОО ООО ООО ООО ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо о<оо ооо С.ОО ООО (ХУа ооо аоо с<оо ооо ооо С«<УР ООО с-оо с^о сјоо одо с.оо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

С-ОО СУЗО 050 0<?0 ОјСК > С/>0 ООО сло ООО 050 ооо ООО ооо ООО с-оо ооо сгхо // СЛО ооо с-оо С>?0 ООО С^оо С.ОО ОО О ООО ООО ОгОО ОРО ООО ооо ООС СУОО ООО ООО ООО СгОО ООО С1ОО 090 ООО С.ОО С1ОО &ОР ООО О/ОО с«оо с<оо јПОЛИЦИ.ТСКИ ГДАСНИК« издази једанпут недељио. По потреби биће ванредних Оројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду Краљев трг* до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена је листу: селима, које улазе у састав општине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским нисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишн.е 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира иолицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника 8 не продају се. Рукописи не враћају се. ооо ооо ооо ооо ооо ооо Ооо Оро ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо о?о ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо оог ооо ооо

БЕРТИЛОНАЖ И ЊЕГОВД ПРДКТИЧНА ПРИМЕНА — Д. X. АлимпиБ — (10) 20. Оплгги утисци Иод »општим утисцима® разуме се осећај, више или мање инстинктиван, који у нами производи једна индивидуа на први поглед и после првог говора. Човек често пуга може разликовати, не знајући ни сам по чему, становнмка вароши од становника села и у опште личности разних проФесија. Ови различни знаци изразиће се општим Формулама : гШглед лопова, коцкара, убицв, раденика, трговца и т. д. III. ОПИС ПОМОЋУ ОСОВЕНИХ ЗНАКОВА Употреба особених знакова у описима за пасоше, војничке исираве и допуштења за лов, позната је од најстаријих времена само што им је обраћена врло мала, или готово никаква пажња — обично једна линија испуњена речима: „нема" или „ништаа". Опис по Бертилоновом систему, садржи за особене знаке око 30 линија, од којих, бар 5—6 морају бити испуњене са највећом тачношћу. Пре но што би говорили о овом опису, неопходно је потребно да се упознамо са неколико анатомских израза, који су основа овоме описивању. Ма који део човечијег тела посматрали, на њему се, као што је познато, могу разликовати ове четири стране: антеријорна (предња, горња), аостеријорн а (задња, доња) и две бочне. За труп човечији, н. пр. страна антеријорна биће груди, страна постеријорна леђа, а бочне стране представљаће слабине. За руке и ноге, побочне стране разликују се на интерне (унутрашње) и екстерне (спољашње), према томе: да ли су окренуте индивиду-и или у поље. Претпоставимо, да предмет који се испитује заузима положај сличан ономе, који заузима приликом мерења стаса т. јест. руке су отпуштене дуж тела, мали прст је на ивици панталона, а шаке су потпуно у напред окренуте и у паралелној равнини са грудима. У овоме положају, превој лакта, шаке и стране прстију противположене ноктима, чине страну антеријорну, док лакат, леђа руку и прстију припадају страни аостеријорној. Страна интерна протеже се од пазуха до малог прста, а страна екстерна од рамена до палца. По овом истом принципу разликују се и стране прстију. Тако за индекс (показателни прст) страна антеријорна јесте она која је против положена нокту а страна постеријорна она, њој против положена. Страна, која додирује палац јесте екстерна, а она, која додирује средњи прст, интерна. Ако се један описни знак налази тачно између две стране, он се, у том случају, изражава средином, која сједињује оба израза једном цртицом — почивком (—•) нпр. страна антерноекстерна, екстеро-постеријорна и т. д. Приликом избора знакова за оиисивање, најважније је, изабрати међу њима оне, који су сшални и непромвнљиви, а сваки од тих знакова треба да буде описан према својој:

а) Прироџи, б) Облину, вј Дименсији, г) Правцу и д) Мвсшу. а. Природа Један особени знак може произлазити од посекотине, ватре, оружја у опште, удара, чира, или се, најзад, може састојати у младежу или брадавици. Ма какав да је особени знак који се описује, на картону треба тачно означити његову природу, пазећи при том, на истинитосг објашњења, која дотична индивиду-а даје о пореклу својих особених знакова. Нарочито треба брижљиво означити и описати брадавице и младеже (зрна лепоте), које неке анатомисте називају брадавицама пигментним; број њихов код нских индивиду-а толики је, да превазилази границе могућег описивања на картону. У том случају треба изабрати и оггасати најважније међу њима, а остале само бројно означити. Означује се, кад томе има места, још и то: да ли су брадавице с длакама или без ових ? Не мању, а можда и већу пажњу треба обратити особеним знацима, који произлазе услед тетовирања, које се датира из најстаријих времена и које није особина само злочинаца већ и читавих редова друштвених. Ма колико да се ови тетовирани знаци могу данас изменути, па у неколико и уништити, ипак они служе као веома важан Фактор за идентиФикацију, нарочито пак кад су допуњени осталим особеним знацима. Ради тога, преко је потребно, да сваки тетовиран знак буде најтачније измерен и описан, а ако је састављен из каквих слова или речи, онда и преписан. Помињемо, да се најчешће срећу ови знаци тетовирања: ленгер, ленгер са ужетом, срце (обично пробушено), мач, нага жена, дете у иовоју, за тим велике историске личности, као и догађаји. У случају сумње о значењу једног тетовираног знака, треба тражити објашњење од индивиду-е, која га притежава. Ако је један тетовиран знак са свим избрисан, што може бити само у том случају кад је на дотичном делу тела скинута кожа, познаће се то по заосталим траговима, који су у многоме слични траговима од изгоретине, и чији облик показује, више или мање првобитни нацрт. б. Облик особеног знака Најчешћи облици, у којима се појављују особени знаци, јесу линије, које могу бити: ираве, криве и изломљене. После њих у пракси се најчешће сусрећу особити знаци у облику стреле, коаче, крста и слова: У, Ђ, X, У и т. д. Изрази: овалан, дугуљаст, кружан, аолукружан и троугласт, употребљују се за означење особених знакова, који нису линеарног облика. За знаке криве: кружне и аолукружне треба, приликом описивања, означити и облик издубљености или испупчености. Кад је индивиду-а у већ иоменутом положају војника без оружја, онда ће знак у облику \/ биги означен са издубљеношћу на горе, а ако је овај знак обратно положен Д са издубље^ ношћу на доле.