Полицијски гласник

178

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23

в. Дименсија Јединица мере за особене знакове јесте, као год и за кошчане делове см. За особене знаке, чија је дужина мања од ] см., употребљује се али не као засебне јединице мере, већ као делови од см. нпр. белега у облику ираве линије дужине 0'2 сантиметра. Ако је особеии знак полукружан, мери се само његов полупречник, а ако је кружан и овалан, мери се и пречник и нолупречник. У овом последњем случају ци®ре дименсије растављене су једном косом линијом нпр. белега овална 4/„. 3 см. нредставља белегу, чија је дужина 4 см. а ширина 3 ,пт . Сваки особени знак, означен само једном цифром дименсије, самим тим значи да је облика линеарног, т. јест. да нема ширине. г. Правац Правац једног особеног знака може бити или вертикалан, или хоризонталан, или најзад кос. Излази већ само по себи, да не треба означавати иравац знакова у виду тачака, кругова, брадавица и њима подобних. У случајевима с-умње, т. јест. кад један особени знак није потиуно ни вертикалан, ни хоризонталан ни кос, треба се помоћи изразима готово или скоро, нпр. готово вертикалан, готово хориаонталан и т. д. Кад је реч о описивању особених знакова облика косог, треба нарочиту пажњу обратити на правац према једној од поменуте четири стране човечјег тела. д. Меото Ћ1есто особених знакова утврђује се према важнијим и њима најближим деловима тела, а изражава се једним од ових предлога: на, ианад, исаод, у средини и кроз. Делови тела према којима са локализују особени знаци, ови су: «) За. лице: а') чеони синуси, б') обрве са својим деловима, в') углови очију (унутр. и спољашњи). г') корен носа, д'ј јагодице, ђ') ноздрве (десна и лева) е') трагус и лоб, ж') максилари (вилице), з') углови ус.та (унутр. и спољашњи), и') брада и ј') гркљаи. /Ј) За руке: а') корен руке (карп), б') доручје (метакарп) в'ј длан, г') зглобови прстију и д') Фаланге (растојање између два зглоба једног прста). у) За груди : а') грудне кости (клавикуле) б') сисе, в') пупак и г') медијана. <Ј) За леђа : а') седми кичмени зглоб и б') кичма. Огромна важност, која се придаје особеним знацима., захтева, да они, ради лакшег прегледа и потпуније тачности, буду описивани извесним редом и уређени по извесној методи. Ради тога, картон у који се они бележе, подељен у је 6 разних рубрика, од којих свака служи за бележење особених знакова, који су само на извесним деловима човечјег тела, т. јест. сваком делу човечјег тела, односно његовим особеним знацима, одговара нарочита рубрика на картону. Тако се у линијама, које су на картону означене са / уписују особени знаци леве руке, у линијама под бр. // особени

знаци десне руке, у линијама под бр. III особени знаци лица и врата, у линијама под бр. II/ особени знаци груди, у линијама под бр. V особени знаци леђа и најзад, у линијама под бр. VI особени знаци ногу. Ово је у исто доба и ред којим се особени знаци, да би се избегла пометња, морају узимати и кога Кемо се ми придржавати у нашем даљем излагању. I и II Руке Анатомија учи, да се рука дели на ова четира главна дела: раме, мишицу долактицу и шаку. Сваки од ових делова, као и делови шаке: корен или ручје, доручје, длан и ирсти служе као репери (у овоме случају делови тела према којима се утврђује место особених знакова) за локализовање особених знакова. Начин пак, којим се то ради, најбоље се може увидети из ово неколико примера: а) белега у облику изломљене линије, величине ,9/°- 5 см., аравца вертикалног за 2 см. вигие левог лакта а на страни антеријорној ; б) белега иолукружна, са издубл>еношћу на доле, величине 7 см., иравца хоризонталног, на левом рамену, страни екстеријорној; в) брадавица у величини кукурузног зрна за 3 см. вишс десног лакта, страни екстеријорној.*) Ови примери односе се на особене знаке, који су се налазили на мишици, и којима су служили као репери, раме и лакат. Да видимо сада како се узимају особени знаци на долактици (аван-броцу). Она је, као што вели анатомија, ограничена с горње стране рамењачом а с доње ручјем (корпом) који уједно служе и као репери за локализовање њених особених знакова н. пр. белега иолукружна са издубљеношИу на горе, величине 5-03 см., иравца косо-сиољашњег, за 3 см. више левог ручја, а ка страни антеријорној, или белега у облику косе линије, величине 3 см., иравца косо-унутрашњег за 4 см. исиод левог лакта, страни иостеријорној. Казали смо већ, да се на шаци разликују: леђа, длан и ирсти. Сваки прст, изузев палца, састоји се из три дела — Фаланге, које су једна с другом спојене зглобовима. Ради згодније и лакше употребе, ове Фаланге, као и зглобови, називају се редним бројевима, који им одговарају, иочињући их бројати од метакарпа. Палац има само два зглоба и две Фаланге. Део руке, који га сједињује за шаку, назван је у онисној практици базом основом иалца. Простор између прстију означује се овим изразпма: иамеђу иалца и кажиирста (индекса), између каокиирста и сребњег ирста, између средњег и домалог, између домалог и малог ирста. Да поменемо још и неколико особености, које се .'-сома често сусрећу приликом узимања особених знакова прсг^Јј^^ Тако, на постеријорној отрани између палца и имдекс. сусрећу се по некад знаци тетовирања у облику ленгера, срца, или почетних имена. Ови знаци имају велику описну вредност, јер су на месту са кога лако падају у очи, па с тога их треба најбрижљивије и најтачније описати. Сами прсти, пак, могу бити одсечени на ма којој Фаланзи, а често пута, нарочито после пришта, последња је Фаланга просто засечена. Каже се, у овоме случају, за дотични прст, да је засечен или скраИен. Исто тако мора се означити и случај, кад је почетак нокта иреаокривен, или аовијен, као и случај, кад је нокат одебљан, или иругаст, или га, најзад, никако нема, што се врло често сусреће. Зглобови прстију, као и сви зглобови у огплте, могу бити укочени, било од чести, или потпуно. У првом случају покрет је неправилан, а у другом са свим немогућ. У овом последњем случају треба тачно означити: да ли су делови срасли у правој линији, или под углом, било правим или тупим. (Наотавиће ое).

*) За описивање оообених знакова употребљују се нарочито скраћено писање, о коме ће мало доцније бити говора.