Полицијски гласник

БРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Тиме је измењен други део под Б. реч. тариФе само односно сребрне а не и односно златне стране монете. А четвртим ставом истога решења наређено је: Да наше државне благајне примају аустро-угарски цесарски дукат само ио одређеној мери тежине 3-&90, као што је и у реченој тариФи означено. С тога, а на основу последњега става чл. XXIII, закона о српским народним новцима (збор. XXXIV стр. 18) и § 29 закона о устројству централне државне управе (збор. XV стр. 90) и с погледом на раније наведене законе одредбе, — наређујем: 1, да благајници и други органи који врше наплату за државну касу, не примају, у томе наплаћивању, никакву страну златну монету, која нема ироаисну тежину, означену у тач. А и Б чл. 1 »тариФе, по којој се на државним благајнама примају страии новци у динарском течају« (збор. 34 стр. 211—21 4); 2, да не примају никако: а, оне стране новце, који нису у тој тарифи или нарочитом Краљевом указу именовани: тач. а. чл. 2 реч тариФе и закон од 1884 год. о допуни чл. XIV закона о »српским народним новцима« збор. 40 стр. 335, тако исто ни б, опе стране новце уопште, који су: излизани, крњави, неиуноважни (јексични), бушени или иначе оштеКени и искварени. Ово се односи на све стране новце без разлике, који се иначе као иуноважни, по горњој тариФи, или по нарочитом Краљевом указу, иримају на нашим држав. касама (тач. б. чл. 2 исте тариФе). 3, аустро-угар. цесар. дукате да примају само ако су иуноважни и по мери тежине од 3-490 грама по комаду; као што је означено у спомен. тарифи и највишем решењу; и 4, да би благајници могли одговорити горњем позиву нужно је, и препоручујем им, да одмах набаве, који већ немају, мерилице за мерење новаца, којима ће се у датим приликама, служити.

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА КБр. 9605 12 јуна 1900 год. у Београду Свима благајницама и другим органима г^оји врше наплате за државму г^асу Поводом истакнутог питања о уништавању непуноважних — јексичних — златних новаца, који се чеш^е у циркулацији појављују, а у вези са мојим расписом од 19 августа прошле године КБр. 14.165, — у ингересу државне касе, поново наР е ђУЈ ем ! Д а се на државним касама ник&ко не иримају излизани, крњави, неиуноважни — јексични, — бушени, или иначе оштеКени и искварени златни новци; јер ће се такви комади уништавати код Главне Државне Благајнице и код Благајнице Народне Банке, на штету самог подноситеља. Који, пак, благајпици немају мерилица за контролисање тежине новаца при нримању истих, нека што пре обрате Главној Државној Благајници, која ће извршити набавку истих мерилица и послати им их по наплати њихове вредности, који ће издатак пасти на терет канцеларијских трошкова дотичног иадлештва. 0ПШТШКЖИ П0С10ВИ На питања многих општинских писара о бирачком праву задругара за избор Народних посланика и Сенатора, одговарамо им следеће: По члану 8. привременог закона о изборима чланова Народног Представништва: у задрузи имају бирачко право за бирање Народних посланика, онолико чланова задруге, по реду старости, колико пута има по петнаест динара у целокупној годишњој непосредној порези, које било врсте (без икаквих приреза) коју задруга плаћа. А, по члану 114 истога закона, у задрузи имају право да бирају Сенаторе онолико чланова задруге, по реду старости, колико пута има по 45 динара непосредне порезе, које било врсте (без икаквих приреза) у целокупној непосредној порези коју задруга пла1|а на годину.

На пр: кад у једној кући живе у заједници отац и два пунолетна сина, па укупна њихова годишња непосредна пореза ма које врсте, (без икаквих приреза) износи 90 или 100 динара, онда они сви троје имају право да бирају Нар. Посланика; а, само отац и старији син имају бирачко право за избор Сенатора, наравно ако не би стајали у другом каквом законском изузећу које би им ово право оспоравало. Или, кад у задрузи живе два брата или отац са два сина, па укупна њихова годишња непосредна пореза (без икаквих приреза) износи 15 или 20 динара, онда у првом случају има право за бирање Народ. посланика само старији брат, а у другоме случају, само отац, ако не стоје у каквом другом изузећу. Али, ниједаи од њих нема и бирачког права за избор Сенатора. На случај пак, кад један домаћин плаћа 45 или 50 динара непосредне порезе на годину, без икаквих приреза, а у задрузи има још 2 пореске главе, онда бирачко право за избор Сенатора има само домаћин а остали задругари не. А, бирачко право за избор Народних посланика, имају и домаћин и оба његова задругара, ако иначе не стоје у каквом другом законском изузећу. * * * Један општински писар управио је на нас једно овакво питање: Пред општинским судом појавио се пре неки дан један овакав случај: Једна жена, са своје две кћери, но смрти свога мужа наследила је све мужевљево имање као једина наследница. Кад су јој кћери дорасле за удају удале су се, и, она мајка им — одобри зетовима и кћерима те све њено имање, које је од мужа наследила, поделе на равне части и продаду. Није узела никакву обвезу од зетова за њено издржавање. Живила је час код једнога зета и ћерке а час код другога. Доцније, умру обе бабине ћерке, а свака је оставила и децу после своје смрти. Услед свађе са зетовима ови отерају бабу од себе не хотећи јој давати никакво издржавање. Она их за то тужи и тражи да јој плаћају издржање. Овај оиштински гшсар пита нас: да ли је ово тражење бабино умесно; може ли јој се досудити издржање од зетова, на основу изложеног стања ствари, и, ако може, да ли је за суђење овога спора надлежан општински суд или не? као, и да ли се сме за издржавање њено вршити каква наплата из имања њених зетова, које су они од својих очева наследили, ако би т. ј. били на то плаћање осуђени? На ово питање одговарамо овоме писару следеће: по нашем мишљењу: тиме, што је баба X. отуђила своје имање за живота својих ћери, на тај начин, што су њене кћери и зетови, ио њеном одобрењу , исто имање продали, без икакве обавезе од своје стране за њено издржавање, она је изгубила и сва права и дужности које су са тим имањем биле скопчане, ако је уопште могуће, да је у конкретном случају жена (баба X.) наследила мужевљево имање поред живих кћери, у место да на истом имању има само права удовичког уживања. § § 412 и 774 грађанског законика. — Унраво, тим отуђењем имања, но њеном одобрењу, она је изгубила нраво издржања у задрузи са зетовима и кћерима, и, њезин опстанак у истој зависи чисто од расположења ових. § 523 и 524 поменутог закона. Према овоме, она не може имати права ни на какво тражење издржања из задруге њезиних зетова, те по томе, ни иаплата се не може на тај циљ вршити из њиховог имања. Али, ни у ком пак случају, није надлежан општински суд да суди спорове овакве врсте, но § 6 грађ. суд. посгупка, јер би се он имао расправити на основу законских прописа о наследству, зашта је надлежан дотични првостеиени суд. * * * Од једног општинског писара добили смо једно овакво питање : Милија Николић, трговац из варошице В., тужио је суду општине М. Ђуру Крстића оиштинског писара за 83 дин. дуга од узетог еспапа из његове трговачке радње, и тражио, да га суд осуди на плаћање. Дуг овај, по изјави тужиоца и по поднетом рачуну учињен је пре 2 године.