Полицијски гласник

БРОЈ 25 и 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Стас 1 м Крив. леђа Душ. раш. руку 1 м. Стас седећ. О

| Г дулшна д\ ширина Јагодице.... Десно ухо .

II Леви ср. прст. . Леви мал. прст.... Лева нога Леви лакат

° I Вр. класе ј I Ауреола ч I ПериФерија ... .5.1 Особености...

Стар Рођен... Срез Округ Држава

З/Боја а\ Особен §. ( Пигмент..... Особен.

| ( Боја »\ Особен.

Мерен у Београду месеца 1-90 од Р Оверен од

Иалац

Пок.

Средњи

Мали

десни

прст д.

д. прст

II (полеђина)

Бр.

Име и презиме - Надимак и лажно пме Народност Шта је учио? Син и

Занимање Последње место пребиваша. Докази идентичности ; Односи Војне обавезе Раније осуде, број њихов Место и узрок ранијег затварања Узрок сад. затварања, означење кривице

Оообени знаци

III

VI.

Пре но што би се попуњени картони клаоифицирали, они се у изводу преписују у нарочите књиге тако зване антроаометриске регистре, чији листови, на своме заглављу, носе оштампане рубрике за антропометриске и биограФске податке, а у евојој средиии, место за ФотограФију. У ове регистре, којих може бити више у једној години, уписују се мерене личности по хронолошком реду. Нема потребе, да то упиоивање буде по азбучном реду, јер постоји класиФикација по азбуци, помоћу које се у свако доба може наћи тражени картоп, на коме је опет означена страна дотичног регистра. Једном у регистер уведена индивиду-а, не уводи се, у случају њеног доцнијег доласка у биро по нова, већ се само

у регистар дописује њена биографија, која увек мора бити основана на аутентичним подацима. Колика је пак вредност ових регистара, нека послужи као доказ то, што се пресуде над рецедивистима изричу у појединим земљама само на основу података који се у њима — овим регистрима налазе. Разуме се већ по себи, да се ови регистри морају најбрижљивије чувати, као и да љихова садржииа. из многих обзира, мора бити не приступачна за све, сем иследних власти и судова. Овим се уједно и завршава наша излагања о Бертилонажу, а дела из којих су она црпљена ова су: 1с1еп1;Шса1доп АпШгоротеМ^ие и Ве 1а КесопаШиИоп с!и 81§па1етеп1; АпШгороте4пдие ап тоуеп <1е уе1етеп1;8 од Бергилона, МепШсагеа Ап1;роррте1;пса — МеШос1а БегШ1оп <1е с!ос!;оги1 М. Мто\чс1, Ба рћо!;о^гарћ1е јисНсап'е ауес А.ррепсИсе зиг 1а с1а881Г1с1;1оп, опет од Бертилона и,. 8со1а Ап1горо1о^1са (1е Б-г N. М 1 поу 1 с 1 (јип1ог) Висигезс! 1900 год.

РА0ПЖ0И МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА ПДј 14990 5 оептембра 1896 год. У Београду Маче^лству смуруга Господ. Министар Финансија писмом својим од 2 ов. мес. КЈМ« 1 1384 извештава ме о следећем: В У колико је потребно да се на тачно прикупљање свију државних ирихода обрати нарочита пажња, те да се сви приходи у држ. благајну у што већој мери уносе, у толико је не од мање важности, и потребе за државне интересе, да се обрати пажња на издавање новца, те да издавања државна буду свуда подједнака и за једно исто време. Никако не сме да буде да се у појединим надлештвима издаје било плата или за друге потребе по неколико месеци у напред, док у другим надлештвима не само да нису измирене текуће потребе, већ су остале неизмирене за неко време. Поред тога дешавали су се случајеви да су старешине и у опште старији чиновници у појединим надлештвима узимали плату по два—-три месеца унапред, док осталом особљу нису издавали плату ни за раније месеце. Сада настаје питање: на који начин је у опште могућно да са узима два—три месеца плата унапред, када је то противно законским прописима као и закону о уређењу Главне Контроле и када се ирема закону од 30 октобра 1844 год. §-5 (збор. III стр. 200) дневник благајне мора сваког месеца закључити и од старешине надлештва преглед касе извршити и дневник (касе) потписати, те на тај начи би се у дневнику имала расходовати напред нредузета плата. Ово је с тога могућно, што се наиред узета плата ие раскодује у дневнику, већ се држи у привременим издацима. Према распису Министру Финансија од 3 октобра КБр. 1101 1/87 иривремени издаци могу бити само на име плате у текућем месецу, а не за друге месеце. Поред тога има чиновника, који приликом премештаја из једног надлештва у друго изузимљу на привремене признанице из надлештва извесне суме новаца, било на рачун својих плата за идуће месеце било на рачун дневнице и подвознине кад су премештани по потреби. Сви ови поступци, не само да су у противности са законским одредбама, него повлаче за собом и одговорност, како за онога који на тај начин новац из државне касе изузима, тако и за онога, који то допушта. Но закону од 10 септембра 1845 год. Бр. 1427 (збор. III стр. 90) наређено је: да се издаје плата при крају свакога месеца по платном списку, а на привремену призраиицу може се аконто плате узети само за текући месец и то на личну одговорност рачунополагача (в. распис од 3/10—1887 год. КБр. 11011). Право на дневнице и подвознине стиче један државни посленик кад ирисие на своје ново оиредељење и иоднесе за то рачун с потребним исправама. Само у ванредним и преко потребним случајима може се дати аконто попутнине и то само онда, ако Ви, Господине Министре, изволите одобрити.