Полицијски гласник

ВРОЈ 30. У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 5. АВГУСТА 1901. ГОДИНА У. " С^ОО С.ОО С«<?0 С.ОО С«00 (^ОО С.ОО с*00 ооо С<00 С<00 С.ОО с/ур с«00 ОУР (аср С.ОО С.ОО С<00 ОСО ооо СУОО ОУ^ ООО ООО С«О0 ООО С«ОР ОЈСУР С»ОО С/?О С^О ООО ООО С^О С^О ООО ООО СОО СО*Р СДО ОУ5 С^О ОДО ОУР СДО С^О СОО с^о

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

5 С»оо С.ОО ооо (^ОО ООО СДСлУ^ ОРО (УОО ООР С.ОО (^ОО (уОО с<оо ооо с^оо ооо ооо ооо ооо с«00 е/УГ с/у:) ^0° ^ ^ с/уг ' 000 '^ 00 ^ С^О.ООО

МИКРОСКОПИЧАР У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУЖБИ (Наставак) Кад се нађе више длака, са сваком се поступи по поменутом начину, свака се сачува одвојено (ако није њих више улепљено крвљу) и свака се обележи за себе и го одмах. И овде хоћемо да почегнике опоменемо, да ни по што не помишљају, да није потребно, да се све обележава и описује, него да се то може упамтити. Овде је памћење врло тешко, а нарочито за дуже време, јер обично наступају важнији догађаји, који раније побркају и збришу. Испитивање длака може играти врло важну улогу при различитим полним злочинима. Овде Кемо навести два случаја полне обљубе са животињама. Код једнога човека, у кога се посумњало да је учинио сличан грех, нађене су коњске длаке, а код једне куварице, која је по истој ствари окривљена, нађене су црне псеће длаке. Слично томе може се десити и приликом принудне иолне обљубе. Врло је лако могућно, да у бурном полном акту испале длаке једне личности умешају се у длаке друге личности и ту остану. Нрепоручили би да се у таквим приликама увек тако што потражи (и то код обе личности, код окривљене и оштећене) и да сеувеличана у случају проналаска такви објекти предаду стручњаку човечја ради испитивања. длака. Важна је уосталом свака длака, која се нађе у току једне истраге против непознатог окривљеног, ако се може доказати, да је она несумњиво припадала окривљеном. ПфаФ наводи један врло поучан случај, који спада у ову област. Неки непознати тешко је једне мрачне ноћи повредио једног човека, вероватно мислећи да је то неки други. Учинилац, о коме се није имао ни најмањи лични опис, изгубио је у бегству капу, која је донета у суд. У њој су биле залепљене две длаке, ко.је су предане судском лекару ради микроскопског испитиванања. ПФаФ је нашао, да су те длаке биле седо-плаве, али да су у својој сржној супстанцији имале још многобројне, као угаљ црпе пигментске ћелије, из чега се извело, да су оне од неког млађег човека, који је већ почео по мало седети. Судећи по пресечној површини, која је још бчла са свим оштра, морао се учинилац неколико дана пре дела ошишати. Напослетку нашло се да је корење у длака било веома оскудно храњено, из чега се могло закључити, да су те длаке, које су у свом епителијалном слоју имале више узвишица, које су постале од зноја и биле у облику брадавица, извесно расле на ивици ћеле неког човека, који је био склон гојазности, јер се на глави јако знојио. Микроскопичар је дакле донео сасвим употребљив опис личности: »То је снажан, гојазности склон човек у средњим годинама, црне, проседе косе, који се пре кратког времена ошишао и почео ћелавити.« Слична констативања моћи ће се учинити у већини случајева. Само треба уложити труда и не плашити се од трошкова. Нису ретки случајеви, да је неки кривац у бегству или у тучи изгубио капу, која је за тим однета у суд. Али врло се ретко дешава, да су иследници потражили да ли у тој капи није залепљена која длака косе и да су је предали на испитивање микроскопичару. Такође од врло велике важности је то испитивање, кад се на неком нађеном лешу, услед насгупеле трулежи, не може више констатовати идентичност, његова доба, особине тела и т. д. Има ли ма и најмање сумње, да је било силовања, никада не треба пропустити, да се с леша узму длаке и предаду микроскопичару, да овај констатује, што се може констатовати. Ако питамо уопште, шта нам стручњак све може рећи о коси, дознаћемо да он може успоставити разлику између неких

биљних стручака, сличних коса и дла-ка као и између длака човечјих и животињских. Исто тако разликује он длаке, које расту на човечјем телу. ПфаФ износи у свом делу знаке, који постоје између разних длака (мушка и женска коса, обрве, трепавице, длачице у ноздрвама и у ушима, брада, бркови, длаке испод пазуха, на руци, на мишици, леђима, грудма, око мушких сиса, за тим: длаке на бутини и листовима, око мушког и женског полног уда, и т. д.) Све оне имају сасвим опредељене знаке, обележја, по којима се разликују, и немогућна је погрешка, тако да се у даном случају може од иследника тражити да каже, на ком је месту мушког или женског тела расла дотична длака. Исто тако, само у ширим границама, може стручњак одредити старост неке личности, од које му се даду длаке. Најлакше учини он то, кад му се даду длаке с кореном, пошто се корен длаке у толико лакше раствара у калијум хидрату, у колико је млађа дотична личност. Корен длаке мале деце раствара се одмах, а корен длаке старијих лица раствара се тек после неколико сахата у калијум хидрату. Ако је предато више длака исте личности на испитивање, онда се покушаји могу чинити тачније и у гврдити средње време, које је било потребно за растварање корена длаке; за тим ће се узети длаке људи, чије су године познате, и испитати, којих су од њих длаке требале толико исто времена за раствор и тако ће се. прилично приближно одредити граница старости. Али има још и других средстава, да се констатују године, н. пр. смањење пигментских ћелија у сржној супстанцији и празнине, које постану у истој, по којима се може закључити, да ли је нека сасвим бела длака из косе човека младог, рано оседелог или из косе седог старца. Длаке код полног уда младе девојке свршавају се у фином шиљку а код старије жене затубасто; длаке изпод пазуха код оба пола у младости су танке а у старијим годинама достигну просечно 0.15 м.м. а и преко тога; — у кратко микроскопичар има осим растварања корена длаке с помоћу калијумхидрата других знакова, да буде бар приближно на чисто о годинама дотичне личности. Као што смо још видели из мало час поменутог Пфа®овог примера, лекар може да нам с већом или мањом поузданошћу каже још и друге соматичне особине, бар у извесним случајевима. У приликама он ће нам чак моћи казати нешто што се радило с косом (да ли су се употребљавале извесне помаде, боје и т.д.) што можда за нашу ствар неће бити од мале важности. Исто тако по изгледу косе може се дозна.ти, да ли су длаке испале или чупане, одсечене, што за опредељен случај може бити од одсудне важности. Тако се н. пр. доста пута код повреда на глави може по коси лакше закључити које је оруђе употребљено него ли по рани. Према томе увек треба да се лекару пошаље коса, да је микроскоиски прегледа, кад год се тиче повреда на глави, при којима је употребљено оруђе непознато. Такође на друге ствари ваља иследник да скрене своју пажњу и да лекара одмах пита, кад се приликом обдукције, ексхумирања и т. д. на коси леша опази нешто необично. 'Гако дешавасе,дасекод тровања арсеником иживом, затим кодмногих тровања наркотичним средствима, која учине да се крв раствори, врло лако могу чупати длаке, а нарочито оне око полног уда. У једном погледу длаке су у Форензијском смислу још важне: оне могу да се врло дуго одупру труљењу. Овде се не смеју узимати за пример мумије или мумиФицирани лешеви, који се налазе у гробницама или иначе повољним локалима, јер се длаке морају одржати, кад су прилике одржања биле тако повољне, да нису иструлили чак ни делови тела који лако труну: мишићи, ткања, кожа и т. д. Али можемо скренути пажњу на оне случајеве, који се тако често дешавају, где су лешеви нађени доста нута у врло неновољним приликама одр-