Полицијски гласник

230 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК БРОЈ 30

жања, на којима су длаке биле врло добро очуване. Тиче ли се дакле питања, да ли неки леш да се ископа, или да због дужине времена нема изгледа, да се што важно нађе, увек се ваља одлучити за ископавање, кад се има очекивати, да би истрага косе и длака иа лешу могла да нешто објасни (н. ир. за доказ идентичности. Ако време од смрти дотичнога није и сувише дугачко, оида се може при унеколико повољнијим приликама земљишта, где је леш сахрањен, пре сматрати, да су се длаке сачувале, него да нису. Ваља уиамтити, да длаке младих људи иструну пре него старих, да се црна длака боље одржава него плава и да коса дуже траје него друге длаке; длаке око полног уда иструну најпре. Ма колико да може наука учинити овде с помоћу микроскопа, ипак практички правник не сме у неким случајевима много очекивати, а нарочито онда кад се тиче доказивања идентичности длакама, т. ј., да ли је нека на трећем месту нађења длака од неког опредељеног човека. Ствар може бити несумњива, кад се на питање одговори негативно, и пошто то већином може служити за доказ невиности неког човека, та наука баш ту стави своје најлепше тријумфе. Јер да права плава коса, која је нађена у руци убијенога, није с главе човека који има ковржаву и црну косу, може микроскопичар с несумњивом сигурношћу казати, и то питање може се у том правцу сматрати као свршено. (Наотавиће се).

РА0ПИ0И МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№ 15.839 18 Јула 1901 год. у Нишјг Свима оЈфукиим наче.лствима Господин Министар Народне Привреде, писмом својим од 23. јуна 1898 год. ПВр. 4213 известио ме је: да је и ове године предузео потребне мере, те да се једном стане на пут несавесној шпекулацији са сувим кожама, ради чега је издао 23 јуна т. год. ПВр. 4213 и распис томе начелству, те да начелство обрати најозбиљнију пажњу на све оне шпекуланте који се при сушењу кожа служе недозвољеним средствима, па их обично изнутра помажу глииом или блатом, или их разапињу сировим и дебелим дрвцима, само да би тежина коже била шго већа, као што је разјашњено томе начелству расписом Господина Министра Народне Привреде од 5 децембра пр. год. ПБр. 8971. Главно је тежиште у томе: да се такве коже не извозе из земле, те је ради тога Господин Министар Финансија наредио свима царинарницама а нарочито савској и железничкој станици, да ни један транспорт кожа не приме на експедицију, док претходно о тим пошиљкама не известе дотичне полицијске власти у местима, где су царинарнице, односно полицијске одељке. Саопштавајући ово томе начелству препоручујем му: — а) да се све полицијске власти строго придржавају наређења Господина Министра Народне Привреде, која су издата по овоме а и наређења мога издатог претписом П№ 23324 ; — б) полицијским властима биће дужност, да одмах комисијски изврше преглед кожа, па ако нађу да у истима има дрвета у тежини преко 5°/ 0 , или да је руно омазано блатом или глином у намери да кожа буде тежа, онда ће се такав транспорт враћати пошиљаоцима, а о извршеном прегледу послати протокол надлежној полицијској власти да дотичне узме на одговор и по закону казни. Ове и осталих наредаба по овоме треба се строго придржавати, јер је циљ истим наређењима унапређење наше извозне трговине са кожама.

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА ИЈУЈ 19101. 4. септембра 1898 год. Београд Свима о!фужним наче.лствима Врло честе жалбе појединих царинарница, противу полицијских власти, за немарно извршивање осудних царинских

решења, дале су повода Г. Министру Финансија, те ме је он писмом својим од 31. пр. мес. КБр. 11070, молио за наредбу полиц. властима, да се ови иослови, као хитни, у будуће брзо свршавају у интересу повећања царииских прихода. С тога препоручујем свима начелствима и среским иачелницима, да у будуће осудна царинска решења, која ми поједине царинарнице доставе на извршење, сматрају као предмете хитне природе, и да их извршују одмах, а најдаље у року од 30 дана по пријему, јер само брзо извршивање царинских бсудних решења донеће, да се приходи царински повећају. За противно поступање овоме наређењу, одговараће ми окружне и среске старешине, односно њихови застунници.

општиноки поолови Један општински писар управио је на нас једио овакво питање : Суд општински казнио је извесно лице са десет дана затвора и четири месеца полицијскога надзора, за крађу ћурака у вредности преко десет гроша, заснивајући ту своју пресуду на прописе §§ 391. у вези са 320 а и 320 6 крив. закона. По жалби осуђенога, надзорна власт одобрила је пресуду у ногледу затвора; а у погледу полицијског надзора поннштила, са разлога: да по четвртој алинеји § 4. а. полиц. уредбе, осуде за стављање под надзор полицијски изриче општински суд са одбором. Овај општински гшсар моли нас за објашњење: Да ли општ. власти, које изричу казну над крадљивцима, могу у исто време осуђивати их и на полицијски надзор, истом пресудом, у смислу § § 320 а и 320 6 кривичног закона — или не ? На ово питање одговарамо му: Да је, по нашем мишљењу, надзорна власт погречшла, кад је пресуду општинског суда односно полицијског надзора поништила, јер по § 320 б казненог закона „надзор иолицијски изричу аолицијске власти иоред других казни, само над крадљивцима«. Осуђено лице било је крадљивац а оиштински суд ислеђујући ово дело и изричућу по истоме казну затвора и полицијског надзора, вршио је власт и иолицијску и судску, зашта је био и надлежан по § 4 а полицијске уредбе. Али, кад је надзорна власт већ учинила ту погрешку, која се сада не да исправити, јер је њено решење, према § § 15 и 16 полицијске уредбе, извршио и не подлеши даљем расматрању — онда, општински суд може, са одбором, на основу већ постојеће нресуде, којом је несумњиво утврђено да је осуђено лице учинило просту крађу у вредности преко два динара, донети одлуку, да се то лице по последњем одељку § 4 а полиц. уредбе по издржаној или оироштеној казни досуђеног му већ затвора, стави и под полицијски надзор, за онолико време, колико суд и одбор нађу за потребно, али ипак не за дуже време од четири месеца, а за краће време може бити. * * * Једно иитање оиштинским иисарима. По саопштењу једног нашег пријатеља, многи општински судови, у споровима између слугу и газда за неисплаћену заслугу, раде овако: 1. Кад дође општинском суду један слуга са тужбом и тужи свога газду за заслужену месечну или двомесечену плату, а можда и више, па ту његову тужбу преда после 4 месеца свога изласка од газде, или, на пример: преда је одмах, но суд за шест месеци по поднетој тужби не ради ништа, —■ он после шест месеци одбија тужиоца од тражења по истој тужби, као застарелој, а решењем својим упућује слугу да наново другу тужбу подигне и таксу плати, пошто је вели она прва тужба застарила, и, тек по ионовној тужби, суд општински узима газду на саслушање и осуђује га да слуги илати заслугу и т. д. 2. Неки опет општински судови раде овако: Кад један месечно погођени слуга донесе општинском суду тужбу нротиву свога газде, за неиздату му заслугу месечно погођену, и суду је предаје после шест месеци од свога изласка од газде, — суд му тужбу прима, исту у поступак узима и одбија га као од застарелог ирава за наплату и осуђује слугу да плати газди дангубу и остали трошак. Општински писари!