Полицијски гласник

242

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 31

— У моме јастуку? Ја га нисам тамо оставила. — Па је ли когод овде био?... Имате ли сакриваца? Ако их имате, именујте их! ■— Ја еемам никаквог сакривца, господине, рече она енергично, готове срдито, као оно првипут, кад ја сама себе оптуживала. — Онда сте ви портфељ узели и сакрили. Друга претпоставка није никако могућа. Он је сад видео само још голу истину: једнога је човека уби.ча жена, која свој злочин иризнаје дрско, готово цинички, — иосле убиства извршена је крађа, коју би хтела скрити, коју одриче да би само изгледало, као да је убиство извршено у раздражењу или лудилу — из истога је разлога и одрицала да је писала писмо, које је нађено у џепу убијенога. Све му је сад било јасно; добар утисак, који је на њега учинило невино биће девојчино и отвореност њезина гласа, био је сада потпуно збрисан; он се чак није потрудио да нађе објашњење за ту околност, да је ова бедница, која је господина Живреја пробола и покрала, могла мирно седити у столици њему преко пута и чекати, док правда спусти на њу своју неумитну руку. В У последњем тренутку«, говорио је комесар за се, морале су је силе напустити. Често сам наилазио на људе, који су били умешни у комбинацији и смели у извођењу злочина, али су после извршеног злочина показивали дечје слабости, па, и ако се нису сами предавали правди, дали су се ухватитити без икаква отпора. III Убиство у улицИ Вланш начинило је мању сензацију, него што се могло очекивати према великоме имању, које је убијени Живреј имао. Ко познаје Париз, лако ће наћи објашњења за таку незнатну меру учешКа; о томе се имању, на име, није никад много говорило, пошто се оно мање истицало при друштвеним свечаностима, него много више у разумном делењу милостиње, које је по правилу само изабраним особама било познато. Тако је дошло, да се свет мало по мало навикао на то, да равнодушно гледа на кћер и зета милиунаревог, који су водили отмен али ограђен живот у своме дивном, за велику публику, затвореном дворцу. Миран, скоро манастирски живот у Лоренти—Живрејевој кући приписиван је обично дубокој брачној љубави, која је сама себи била довољна и није имала потребе за забаву и друштво; само је неколико особа, који су некада спадали у ужи круг породице, овда онда мислило, да је госпођица Лоренти била сграсно заљубљена у једног помоћника свога оца, неког извесног Луја Шасена, и по свој прилици је само пуштајући вољи свога оца, пружила руку господину де Живреју, али је ипак остала верна својој млађаиој љубави и сад живи у таквој повучености само зато, да би се могла тогшти у својим слатким успоменама. Али за ово дело од стране суда ностављени истражни судија водио је истрагу не распитујући о томе, да ли ће се нарница развити до једног саиве се1ећге или не. Он је био човек старе школе, био је рутинер п мегодичар, али искусан стручњак, који је своје званичне дужности испуњавао строгом савесношћу. Зато је он стао испитивати и проучавати разноврсне околности, и поред признања Верте Моклерове, и поред њеном руком написанога писма и после убиства извршене крађе; зато је он, као пре њега и полицијски комесар, постављао себи нитање, да ли је за убиство оптужена, кад је злочинство извршила, била при чистој свести или није, те је дошао до закључка, да се њено душевно стање мора лекарима прегледати. Судско—лекарско мишљење гласило је, да је оптужена до душе веома раздражљива и у највишем степену нервозпа, али је слободна сваке болести, услед које би се могла сматрати као неурачунљива. Судећи с те тачке гледишта, била је Берта Моклер одговорна за извршено убиство. Али колико се могла за њ учинити одговорном према казненом законику? Она је још увек енергично порджавала тврђење, да нема сакривца. Али судија, комејеовако тврђење недостојало појмљиве основе, истраживаше, ко ли јој је могао помагати ири спремању и извршењу злочина. Девојка је исказала, да никада није имала посла са л,убавницима, а за сумњу у тај исказ није било правога повода, пошто су многи неиристрасни сведоци тврдили, да је она само веома ретко излазила и нити је код себе примала мушке посете, нити је ноћивала ван куће. Јасни и одређени искази вра-

таркини, која би то најбоље морала знати, искључивали су неоспорно сваку сумњу. На саочењу је вратарка најзад признала, да је последњих недеља госпођици Молкер чешће долазио неки млад човек средње величине и доброга изгледа, чији се опис не слаже са изгледом господина де Живреја, и то последњи пут, како јој се чини, на сам дан пред убиством. 0 овоме упитана, признаде оптужена без околишења, да је њу одиста више пута посетио неки позоришни агенат Бријар, који је, као што јој је иричао био, организовао позоришне дружине, с њима путовао по унутрашњости, па и по туђини. Он јој је, ако би она одиста имала дара за позорницу, обећао и ангажман набавити. Она га је с тога пријатељски поздрављала и код њега узела часове. Он се веома задовољно изражавао, ма да је мислио, да она мора још приљежно да ради, и последњих је недеља више улога, у којима би она имала највише и најлакше успеха, с њоме прешао. — Да ли вас је он, као што вратарка држи, — упита исстражни судија — посетио истога дана кад и господин де Живреј ? — Јесте. — Кад ? — У шест часова по подне. — Је ли какву ролу с вама прелазио? — Није, одговори она поцрвенивши. (Наотавићв ое).

ИЗ ОТРАНОГ ОВЕТА Хапшење Фалкаја. — У бр. 20. нашега листа од ове године донели смо распис пештанске полиције о проневери Ладислава. Фалкаја бив. ноштанског службеника од 40.000 круна. Том ириликом пештанска иолиција обратила се расписом свима полицијама и резултат њене хитрине крунисан је успехом. Из Њу-Јорка сада јављају, да је тамо Фалкај ухваћен и да је код њега нађено 36000 круна. О детаљима, како му је траг ухваћен, доноси пештански полицијски „Централ-блат" следеће: Фалкај за време док се налазио на европском континенгу показивао је ванредну умешност и бистрину, да полицијску погеру избегне. Напротив, кад је стигао у Америку, мислио је да је сигуран и с тога није био онако обазрив као пре. Та безбрижност и сигурност бесумње је долазила отуда, што он није ни знао да између Аустро-Угарске и Сједињених Држава постоји уговор односно издавања криваца. Према свему изгледа да се Фалкај месецима носио мишљу да при првој згодној прилици дигне повећу суму и са женом и децом побегне у Америку. Кад је побегао полиција је извршила прегрес у његовом стану и тамо нашла поред осталога и нека писма једног рођака Флакајевог у Њу-Јорку, неког Волфганга Клајна, који је такође пре извесног времена побегао у Америку, да би избегао казну на коју га је пештански првостепени суд осудио. Клајн је описивао живог у Америци ружичасттим бојама. Новац — писао је он — лежи на улици и Фалкај са својом вредноћом и великом енергијом постао би за неколико година богат човек. . За будимпештанску полицију било је одмах несумњиво и јасно бегство Фалкајево; он је мора бити гледао да се докоиа океана, те је с тога одмах гелеграФисано у сва већа пристаништа да се пази на бегунца. То је у исти мах урађено и са полицијама на Истоку, у Београду, Софији , Солуну и Цариграду. Али Фалкај, као некадашњи жандарм, умео је врло вешто да се провуче и избегне из ока европске иолиције и да срећно, жив и здрав стигне у Њу-јорк. Као што је накнадно утврђено, Фалкај је, после посете код матере и шурака у Пати-у, којима је дао 1000 Форината, огпутовао преко Ђура за Беч, где је под лажним именом отсео у једном хотелу у једном предграђу. Ту је браду скратио, а бакенбарте пустио да нарасту, те је на тај начин променио јако Физиономију лица, тако да се иодуже могао позабавити у Бечу, а да га полиција не позна. Докле је тамо био. нотражио је једног агента за исељавање у Америку, који се тајно бави продајом годишњих ФалсиФикованих пасоша, које су исељеници дужни кад стигну у Америку да врате натраг, како би их и други могли употребиги. И збиља,