Полицијски гласник

252

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 32

Марко — Муја — Зарић, циганин-чергар, родом из Рибара, среза мачванског, решењем шабачког ирвостепеиог суда од 9 тек. месеца бр. 17731, стављен је под суд и у притвор због крађе стоке. Он је сувоњав, повисок, смеђ, мута кад гОвори. Марко је сада у бегству, па с тога поменути суд моли све полицисте, да га у својим домашајима живо потраже, па у случају проиаласка њему стражарно спроведу. Нронађени Марке може се спровести и управи града Београда с позивом на акт бр. 20902. Непознати разбојници, њих 5—6 на броју, напали су, ноћу између 13—-14 тек. месеца на кућу Стојана Бојнића из Р. Баре, среза звишког и из исте покупили и однели: 30 динара у новчаницама, неколико старих талира и цванцика, два пара чизама, двоје сукнене чакшире, две сукнене блузе, 1 чохани јелек, 1 трубу белог и црног сукна, ам, узду и једну извежену, сукнену женску хаљину. Један од зликоваца био је средњег стаса, цриомањаст, сувоњав, са гуњом и чакширама од црног сукна и црном јагњећом шубаром. Начелник среза звишког депешом бр. 6292, моли за најживље тражење разбојника и пљачке. Акт управе града Београда. бр. 21495. Непозиати зликовац, средњег стаса, плав у лицу, стар 20—25 година, у сукнеиом Фермену без рукава, гаћама и кошуљом од српског платна, напао је 9 тек. месеца, у сумраку, Животу Узуновића, из Заклопаче, у намери да га опљачка. Напад је изврглио на путу Брестовик — Гроцка са револвером, из кога је испалио на Животу три метка, од којих га је један опасно повредио, али се ипак бегством спасао. Начелник среза грочанског, депешом својом од 11 тек. месеца моли за најживље трагање овог непознатог зликовца, кога, у случају проналаска, треба њему спровести под сигурном стражом с нозивом на бр. 5156. Акт управе града Београда бр. 21184. Ко је ОВО? У маси оних личности који цео свој живот нроведу скитајући се из места у место, а које је наш народ врло лепо назвао аробисветима, долази и ова, чију слику сада износимо. Колико су нак ове личности тајанствене а у већини случајева и опасне, о томе је, мислимо, излишно и говорити Помињемо само то, да их савремене полицијске преФектуре, којпма установа Бертилонаже допушта да прате сваки њихов корак сматрају као професијоналпе злочипце и крадљивце, који су, у већини случајева у вези једап с другим. Индивиду-а о којој хоћемо да говоримо, иптересантна је у сваком иогледу. 0стављајући на страну њепо, ио све маркантно лице, оно чиме она пзазива велику сумњу нротив себе, јесте намерно прикривање своје идентнчности. Док у почетку изјављује да се зове Сима Рацаковић, да је родом из Белопавлића у Црној Гори, п да пикад није био у Србији, дотле доцније, кадаје згодним питањима иследника доведен у шкрипац — признаје, да је у Београду био пре 8—10 година, и што је најважније, да је из Србпје неколико иута на свагда протериван. Носледњи пут — пре три године, прогнало га је, вели, начелство округа топличког на свагда у Турску, одатле се вратио пре месец и пб дана. За време свог трогодишњег бављења у Турској, био је вели, неко време приватни учитељ у Белом Пољу па је по том, без икаквог циља, отишао у Солун, из овога у Свету Гору, одатле у Скопље, а из овога у СоФију, камо је остао 4 месеца, као прост раденпк. Пре неколико месеци вратио се из СоФије у Скопље, а пре два месеца прешао у Србију. Из иасоша црногорског који је код ове индивиду-е нађен види се да се она доистазове Сима Радаковић, али сем овога иасоша, она има још два, који гласе на исто име, од којих је један

турски а други руски. И ако у сва три ова пасоша стоји, да је Сима родом из Белопавлића ипак један Босанац тврдк, да је он — Сима родом из Бихаћа у Босни. Кад се овоме дода још и то, да се описи у пасошима ни у ком случају не слажу са стварним огшсои «Симиним (( и кад се зна, де је он, у току последњих два месеца прошпартав готово целу Србију издајући се за пострадалог српског учитеља у Македонији и купећи, на име тога добровољне прилоге, а међу тим је толико неписмен, да ни своје име не може добро потписати, онда је основана сумња, да је он нека велика варалица, или можда, још нешто горе. Да би се све то тачно утврдило, а нарочито, да би се извидело ко је, од куда је и каква је ово личност, што, другим речима значи; да би се утврдила њена идентичност, — управа града Београда позива, како власти, тако и приватне, који о њој буду ма шта знале, да јој то одмах доставе у ком циљу износи се и ова слика. Сима може имати око 35 година, раста је средњег, косе отворенО црне и ретке, чела високог и вертикалног, очију зелених, носа правилна, лица у облику квадрата. Од особених знакова има: белегу од посекотине на левој страни врата, белегу од изгоретине на левом слепом оку и две белеге од посекотине на десном лакту. Еарло-Виктор Стребингер — Клиигер, бив. служитељ једне трговачке куће у Бечу, проневерио је 26.500 круна и побегао. Карло је родом из Будим-Пеште, има 32 год., средњег је стаса, широких плећа, загасито-плавих бркова, зуби су му вештачки. На молбу овдашњег аустро - угарсаог консулата, управа града Београда позива све полициске власти, да на овог Карла обрате најстрожију пажњу а у случају његовог проналаска, да је о томе одмах известе с позивом на акт бр. 20931. У циљу што лакгнег проналаска Карловог, овд. Аустроугарски консулат послао је и слику његову са молбом да се преко „Полицијског Гласника® публикује, чему се ми одазивамо. Ратко Дробњаковић, родом из Крстаца, округа рудничког и бив. осуђеник управе београдског казненог завода, побегао је 16 текућег месеца са осуде из Топчидера, коме је, као слободњак, био. Он има 22 год., средњег је стаса, смеђе косе, очију цриих, образа дугуљастих, обрва црних п састављених; собом је однео и осуђеничко одело, од белог сукна, маркирано знаком »Р к . Ратко је, због више опасних крађа, био осуђен, као малолетан, на 10 година робије, без окова, од које је осуде издржао свега 3 год., 8 месеци и 14 дана; још има да издржи 6 година 3 мес. и 16 дана. Управа казненог завода, актом својим од 16 текућег месеца Бр. 3562, моли све полицијске власти, да одбеглог Ратка у својим домашајима најживље потраже и, у случају проналаска њој стражарно да га спроведу. 11рона1)ени Ратко може се спровести и управи града Београда с позивом на акт Бр. 21719. О проналаску, моле се власти, да известе и Уредништво „Полицијског Гласника", како би благовремено јавило о престанку потребе за његово тражење.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ТЕЛЕФОН БР- 296.