Полицијски гласник

БРОЈ 32. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 19. АВГУСТА 1901. ГОДИНА У. ОСЗ ООО 0*00 С<00 С<00 ООО СиОО (^ОО ООО ООО С<00 0*00 0*00 0*000*00 0*00 СС^СР ОбУР С<У С/УР 0*00 ООО ООО (УУР С^З 000 С^УВ С<УР С^Р СДУО <**> <**> С^Р С/У> .С«00 С4УЗ о&о о&о с^о с^о с*о С^Р 1 «^ :)

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А С В Е ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ с^ оу с^ С/У ух сх^с^ ж<&Г^Љгг. <уг= с^с^ с^г с/у с^соо <*=*> с^с^с/^с^?с^

0 Б Ј А В А Одлуком Госиодина Министра Унутрашњих Дела под 28 пр. мес. ЈШ 12326, а по споразуму са досадашњим уредништвом, од сада ће се »Полицијски Гласник" уређивати у министарству унутрашњих дела, зашта је одређен и нарочити одбор под председпиштвом начелника полицијског одељења. »Полицијски Гласиик« доносиће од сада у својим бројевима сва зваиична и службена саопштења по струци иолицијско саиитетској, све објаве и потернице од стране власти у земљи, а поред тога, доиосиће и стручне чланке и расправе. У недостатку овога, »Полицијски Гласник" Ке иримати и износити судско криминалне ствари из области наше и стране литературе. Саоиштавајући ово читаоцима и иашим досадањим сарадницима, позивамо ове последње, као и све оне који бн желели на листу радити, да рукописе шаљу на адресу: Министарству унутрашњих дела за »Полицијски Гласник." Радови ће се оцењивати од стране редакционог одбора и хонорисати по 30 — 70 динара од штампаног табака, као што је то и Миннстарсво званично објавило у бр. 180. „Српских Новина".

МИКРОСКОПИЧАР У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУЖБИ (Наставак) Случајеви, у којима је таква истрага потребна, многобројнији су но што се мисли. Биће само потребно, да се увек, кад се тиче идентиФиковања материја и т. д., не задовољавамо тиме, што је дотично тело већ по изгледу «несумњиво к исто као и иредмет с којим га упоређујемо, веК да сваки пут најпре питамо микроскопичара пре по што донесемо коначни суд. Ко у томе чини покушаје, до!.и ће до уверења, да се много што шта сматра за различито, што је једнако, и да много што шта изгледа једнако, што није једнако. ИдеитиФиковање конаца (вунених и пртених) доста пута је од велике важности и микроскопичар ће у већини случајева исто доказати с највећом вероватношКу. Ваља имати на уму, да он за своје циљеве треба врло мале крајичке, који ће се доста пута наћи, ако је на месту извршеног дела остао какав предмет. Сећам се из сопсгвене праксе, да су конци давали врло важне доказе, н. пр. конац, којим је била сашивена кецеља, која је остављена приликом једне провале. Кецеља је била од истог плавог платна као и многе друге плаве мушке кецеље. Али конац у истој био је несумњиво исги оиај, који је нађен као једини шиваћи материјал у кући осумњпченог. Даље: конац, којим је био прошивен пропис једног дечачића, иослужио је за констатовање идентичности леша детињег. Над истим је без сумње било извршено силовање, за тим је убијен ; леш на коме није било хаљина нађен је у шуми под грањем готово распаднут; школске књиге дечачићеве нису биле ту, али у малом растојању од леша нађен је један пропис сразмерно добро очуван: корице и исиисана места беху искинута, није било ни-

каквог знака. Само мајка несталог детета знала је, каквим је концем прошила последњи детињи пропис, те је исти однела у суд; микроскопским прегледом доказана је идентичност. — Један кончић, који је био ушивен у фитиљ приликом покушаја потпаљивања, могао се уноредити с једним концем из шубаре окривљенога и послужио је, као доказ да се исти ухвати као Фактички кривац. — Једно мајушно парченце конца беше се задржало на турпији (онде где турпија улази у корице). Микроскопичар је могао да каже, да је то парченце највероватније с горњега краја џепа опога капута, што га је осумњичени носио на дан извршења дела. Од иследника се може много очекивати и у том случају, кад је иеко из рубља извадио обележја, знаке. То вађење морало се извршити с нарочитом брижљивошћу и великом вештином, кад нам микроскопичар не може да каже, да је ту било вађења; али у већиии случајева моћи ће он да каже више и да докучи чак, каква су раније била писмена и т. д. Од великог значења може бити његово извешће, кад је потребно да се констатује, да ли је извађени знак идентичан с оним знаком, који се налази на неком другом комаду рубља (н. пр. из истог туцета). У таквом једном сдучају микроскопичар ће тражити ситне трагове оног конца, којим су били начињепи извађени знаци; таквих остатака конаца наћи ће се готов увек, а нарочито онда, ако је комад рубља са старим знаком неколико пута опран и углачан, гако да су се материја и знак уплели. Ако се сад нађени остатак конаца микроскопски унореди с концем из знака на нредмету с којим се врши упоређење, може се идентичност готово сасвим сигурно доказати. Да је тачан преглед хартије доста пута важан, иије иотребно ни да се спомиње; у важнијим случајевима при ФалсиФиковању исправа, пањкањима, претњама, у кратко при свима злочинима, који се извршују с иомоћу хартије и на истој, увек се изврши преметачииа куће и том приликом се налазе код осумњиченог веће или мање количине хартије. Нађе ли се тада у тој целој гомили хартија, која ма и мало личи на согриз с!еПс1л, даће се микроскопичару на испитивање. Погрешно је мислити, да већина људи једнога места узимају хартију од једнога или од неколико трговаца. Значајна је баш та околносг, да се сваки онај, који је написао нешто злочиначко и истурио из руку, увек боји, да за то унотреби куповну хартију. Искуство нас учу, да је готово у свима случајевима, у којима се такав согрив с!еПс1;Ј показивао месним продавцима хартије, резултат био негативан, дотична хартија није била из трговачког стоваришта од последњег времена, јер се учинилац бојао, да такву хартију употреби; согриз (^еНсИ је готово увек извађен из неке свеске или књиге, или је то други део неког табака, иа коме је први део био исписан и т. д. Испадне ли иам за руком да код осумњичеиог нађемо остатак хартије, онда констатована идентичност од стране микроскопичара има потпуну доказну снагу. Иснитивање нечистоће. Ова испитивања су, могу рећи, таква, да се у њима најбоље може показати микроскопичарева вештина, јер се у већини прилика из најмањег и најневероватнијег може докучити пајважније. Али и иследиик може у таквим случајевима иоказати своју вештину, ако је дотични согриз с1еПс1л најбрижљивије очувао у вИи ргаезепН, дакле ако није нечистоћу скинуо и т. д. ако је уонште своју пажњу скренуо на такве маленкости и ако разуме да из онога, што му је дао стручњак, изиеде закључке. Све зависи од онога, што смо већ толико пута понављали: цела вештина иследникова састоји се у онажању, везивању, оцењивању. Да наведемо неколико иримера, од катсве вредности може бити исгштивање нечистоћа.