Полицијски гласник

246

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 32

а) под оружја. и отруђа.. Осим крвних мрља, о којима смо већ писали, оружје може имати и других нечистоћа, које могу бити у другом правцу од значаја, јер се дешава да се оно у чишћењу или ногаењу упрља нечим другим. Тако је мени саопштен један случај, како је једнога човека, који је пијан грдећи пролазио поред једнога гостионичарског врта, ударио један коњаник сабљом и расекао му главу. На иследников захтев сутрадан су одузете сабље свима коњаницима у гарнизону, који су за ту ноћ ималу дозволу, да остану у вароши и сабље су предате микроскопичару, да их испита немали на њима крвних трагова. Ии на једној од тих сабаља није се нашао ни најмањи траг од крви, али једна сабља имала је на оштрици једну врло Фину зацепотину и у њој је само под јачим увеличавањем нађен мали струк траве. Пошто је истрага била предузета врло брзо и пошто је та травка корицама била заштићена против сушења, то се могло доказати, да та травка није могла бити одавно залепљена за сабљу, јер је била свежа. Дакле онај коњаник, чија је била сабља, као што за тим и сам признао, најпре је ударио оног човека по глави, па је онда сабљу избрисао у росној трави и осушио једном марамом, при чем није удалио ону травку, која је .ушла у заосекотину. Овај случај је поучан у толико, што доказује, да се у прегледању неког предмета не треба ограничити само на онај једини објекат, који мислимо да ћемо наћи, већ се морамо проширити на све, што пада у очи или није обично на ствари. Али у том правцу стручњак може само онда радити с успехом, кад познаје случај у свима његовим најмањим појединоотима и кад га иследник колико је могућно тачније обавести о целом току ствари. Да је стручњак у напред поменутом случају имао просто упутство, да на сабљи тражи крв, његов би задатак био испуњен, кад би поднео просто негативан извештај. Али он је био обавештен о целом току догађаја, те је одмах, чим је спазио ону травку, схватио откуд она ту и да мора бити од највеће важности. На сличан начин могу послужити као важан доказ трагови од земље, праха, сасушене течности и т. д. Само се по себи разуме, да је иследнику дужност, да никад не одустаје од микроскопског прегледања, ако он на дотичном оружју и т. д. не примети ништа што би падало у очи, јер прво микроскопом се може открити велика количина важних ствари, које се голим оком не могу видети, и друго сваки стручњак зна, да он мора раставити оружје, оруђе и у. д. и баш на саставним местима тражити сумњиве супстанције. Н. пр. нека сикира могла се најбрижљивије очистити, тако да се чак ни под микроскопом не може опазити нипгга. Али ако се скине држаља, може се у ушицама и на оном делу држаље, што је био у ушицама наћи врло важна материјала. (Свршиће се)

РАСПИОИ МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА 1Ш 25933 4. децембра 1899 год. у Београду. Наче«лству о^руга На представку Дирекције Српских Државних Железница од 21 јула ове године бр. 9997. да иолицијске и општиноке власти у опште не воде довољан надзор у питању о чувању железничке пруге, нити брзо и енергично кажњавају желазничко полицијске иступнике, — мој је претходник, у вези својих ранијих наређења, под 23 истим мес. и године П№ 16968, издао потребну наредбу томе начелству, како ће полицијске и општинске власти у будуће поступати у наведеном питању. Али, како ме железничка дирекција писмом својим од 30 ов. м. бр. 17469 извештава, многе полицијске власти не схватају подједнако своју дужност према издати им наредбама у овом погледу, јер се често дешава: да поједини органи полилицијских и општинских власти, улазе у круг рада железничких органа и располажу чуварима пруге без знања њихових секција, циркулишу колосеком и пешке и на коњима и т. д. — као што је био олучај на трећој оекцији месеца јула и октобра ове године.

То ми даје повода, да свима полицијским властима, дуж железничке пруге, на захтев дирекције, објасним : да њима, поменутим наредбама мога претходника,није дато упуство да воде надзор о томе, гата је од стране железничке управе предузето за чување пруге и какав је распоред железничког особља учињен од стране секција, већ им је само наређено, да пошомажу железничко особље у вршењу њихове дужности у погледу'чувања пруге од повреда; да спречавају сумњивим лицима приступ на пругу; да на доставу железничких органа енергично извиђају и пресуђују железничке иступе и пресуде о томе брзо извршују, и најзад, да од железнице у свакој прилици отклањају сваку опасност, но, да ни у ком случају не могу чинити диспозиције по самој прузи и са железничким особљем ; јер, пругу железничку, са свима њеним постројењима једино су у стању чувати железнички органи, који тај посао разумевају и који су за то лично одговорни. Саопштавајући ово објасњење начелству препоручујем му, да се са подручним му полицијским и општинским властима у будуће истог објасњења строго придржава у даним приликама, иначе ће дотични органи, за противно поступање, бити кажњени.

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА 1Ш 26855 18 децембра 1899 год. у Београду Наче.дству сифуга Главна Конгрола писмом својим од 10 новембра ове год. Бр. 17.844 доставила ми је, како је при прегледу опгатинских рачуна о приходу и расходу у извесном округу, местна контрола код свих оних општина, којих су рачуни прегледани за 1896 годину — нагала: да ниједан општински рачунополагач, како за раније, тако и за 1896 годину, није са капиталима општинским поступао по уредби од 16 априла 1860 год. бр. 1085 (збор. XIII стр. 164), већ су допуштали, да облигације нису мењане од како је зајам издат, па ни 1896 године; да интерес нису наплаћивали дуги низ година, па ни за годину 1896-ту, или су интерес наплаћивали за по неку годину, а за многи број година не допуштајући чак и то, да интерес достигне и премаши главницу, У потврду овога, Главна Контрола навела је, да је у наведеном погледу било и оваквих случајева: 1. Да је из општинске касе још 1878 године издато нриватним под интерес 100 динара и да на име интереса и отпЛате дуга није ни паре добивено па ни до 1896 године, за коју се рачун прегледа; да са овим облигацијом није поступљено према поменутој уредби, да су јемци сиротни а и дужни; и да се не зна, који је поименце -од рачунополагача одговоран за ову суму. 2. Да извесно лице дугује 200 динара на име аренде наплаћене од 1880 године? да се ова сума нема од куда наплатити од овога арендатора, и да су рачунополагачи од 1880 до краја 1896 године познати, али су рачуни до краја 1895 године разрешени или је случај из члана 52 закона о уређењу Главне Контроле или је по члану 123 истога закона протекло десет година од дана разрешења рачуна, па ова аренда показана на дугу и у рачуну за 1393 годину, у ком случају нема се од кога тражети накнадна штета. 3. Да извесно лице дугује по облигацији од 1878 године 150 динара главног дуга са неплаћеним годишњим интересом од 1880 па све до краја 1896 године, и да са облигацијом није поступљено према поменутој уредби, међу тим добављена су дата, који су поименце у којој години били рачунополагачи, почев од 1878 па до краја 1896 године, али се не зна, ко ће од њих бити одговоран за штету, јер наплата од дужника и јемаца још није тражена. Достављајући ми наведено, Главна Контрола наводи даље, да је овакво стање општинских капитала, скоро у целој земљи, па ме је за то молила за наредбу, да се оваковом злом стању једном на пут стане. С тога овим препоручујем свима полицијским властима, да као надзорне власти над опгатинама, овима одмах нареде, да оне у најкраКем року сва општинска иримања, како по облигацијама, којима су рокови протекли, тако и остала примања