Полицијски гласник

ВРОЈ 33

ПОЛЦИИЈСКИ ГЛАСНИК

257

„Но, можда ти није што право? Зар ни недељом не смем да имам мало свога задовољства, кад се преко целе недеље мучим ?* „Наравно, Вићенцо, али много је новаца, што у Остерији остаје." „Јесам ли га ја зарадио? Ја сам тај што у кући ради, те само ја и имам права да располажем тим новцем. Баста. <( По том изјури из куће. А низ женино се лице скотрљаше две крупне сузе и падоше на скрштене јој руке. »Он је тај, што у кући ради — прозбори она, ну одмах се уједе за усну. »Деца Не треба то да чују.« У одређено време нађоше се три, четири Вићенцова пријатеља у башти Остерија в а11а Со1отћа сГого®. Кугле су биле спремне и отпочеше одмах омиљену игру. Вићенцо није био данас у добром „штосу 8 био је и сувише раздражен, све му је расположење покварило тихо женино пребацивање. Час је бацао куглу сувише близу, час преко циља, другови су добро га^али, те је имао да сноси поругу и да плати вино. Кафеџија је донео већ други литар на његов рачун, и Вићенцо бацаше о земљу чашу за чашом, да би — како рече оснажио руку; а и чаше су, разуме се, ишле на његов рачун. У почетку нове партије видела се узалудна мука Вићенцова, и он изгуби и ту партију и најносле прекиде играње. »Тако ћу Врућина је, па се и не може даље да игра, хајдемо у Остерију, тамо ћемо попити и трећи литар у хладовини, даље од куглане.® Пријатељи његови нису се имали шта да противе, јер је Вићенцо данас плаћао цех. Са торња црквенога зачу се хармонични звук звона, које позиваше верне на вечерњу молигву. Играчи клекнуше у прашину и очигаше по једно »Оче наш. к Још пре но што су изустили „Амин", дигоше се и пожурише у каФану. То је била пространа дворана са неколико грубих дрвеиих столова и клупа. Једна су врата водила право у кујну пуну дима, у којој је ватра весело пуцкарала. Остерија је била чисто талијански принитивитет, али је имала одлично чисто вино, као што се само може наћи у таквима локалима. Када, Талијан долази у Остерију, не иде ради оговарања или политике, већ да пије и да се ^ наигра. Омиљена му је игра »а 1а Мога. с< Она и одговара његовој живој природи, јер ту не раде само прсги, већ и руке и ноге — па и цело тело. То је народна игра, и њу може знати само онај, који ју је чешће пажљиво посматрао. Играчи се поделе на две партије, држе се за руке, па за један тренутак изнесу неколико прста с руке и одмах их врате натраг. Сада је противников задатак, да погоди збир тих прстију. У случају сумње, суди један судија. Али и ауторитег тога судије не играју дуго, јер се готово свака »а 1а Мога-игра" завршује са свађом, и зато је она у Тиролу полицијски забрањена у вече. Вићенцо је страсно играо ту игру, те једва да је и сео, а већ предложи, да играју и другови је готово једва дочекаше. Друштво, које од куглане, које од вина, брзо се угреја и посгаде живо, надвикивали су један другога, да би само дошли до споразума. Овога је пута ковач Доменико, иначе већ ватрен и напрасит човек, два пута изгубио, те боме сав узбуђен, а жиле му на глави набрекле. »Ст^ие, Јге поуе веШ... <( викаху околни. Вићенцо је зеНе узвикнуо. »Погрешио", подсмевао се ковач, »било је шест. <( »Седам, а понови Вићенцо, »а ако тврдиш да је шест, ти лажеш." »Ти си лажовчина!" узвикну ковач. На то скочи Вићенцо. »Шта си се усудио да ми кажеш ? <( »Да си лажовчина, постала. — <( Далзе не изговори, јер му Вићенцо удари шамар иреко лица. То је био сигнал за праву свађу. Сви скочише са клупе и повукоше се, а ковач се у једпом скоку устреми на Вићенца и обухвати га својим развијеним рукама. Настаде страшна борба, која се сврши тиме, да је Вићенцо пао на иод, а Доменико преко њега. Десном га је руком пригњечио на земљу, а левом му је задавао ударац за ударцем где је стигао. Вићенцо је урликао од беснила и бола. Најзад покуша Вићенцо свом снагом да се ослободи свога противника, удари га у груди тако јако, да га је овај морао за тренутак пустити Но одмах га за тим ухвати за врат и поче га давити. Вићенцо је ипак корисно упо-

требио оно мало слободе извукао је нож из кожнице, убоде њиме свога противника. »Оеви Мапа, гш сорра!" узвикну ковач, а Вићенцо осети, да је слободан. Укочени поглед паде му на крвав нож у руци. а за тим на разјапљену рапу на Домениковим грудима. »8ап1а уег^те, гшзепсогсНа ! <( промуца Вићенцо и покри лице рукама, не би ли склонио поглед са тога ужаса. * * * Мало по том одведоше Вићенца Муранија два жандарма у затвор. Саломљена, пуна неутешна бола, ишла је покрај њега жена му. Ужасну вест о тој несрећи, дознала је у Остерију, а сцена њиховога виђења и састанка нема потребе да се описује. Када је злочинац прошао покрај своје колебе, потрчаше му његово троје деце с узвиком »вавво! вавво!" и хтедоше да му приђу руци. Он их одгурну, јер на његовим рукама још беше трагова од крви убијенога. Мадлена прикупи себи та три сирота створења и онесвешћена паде на праг своје колебе, из које је отишла срећа за свагда. »Он је тај, што у кући ради ! <( дође јој иа језик кад се освестила. »Ви несрећни црви, ко ће се сад за вас бринути. Боже, буди им од помоћи ! <с — —• — На леш убијенога ковача пала је једна сгара жена — Доменико, њена једина потпоро — њега више нема. Нека би небо било милостиво, те да је скорим састави са сином. »Со1отћо с1'ого <( напустише сви носетиоци, једини је гост била смрт. Из оближње Остерије чула се гласна ларма: »Стдие, "кге, поуе, зеНе... 8еМе!...

КО ЈЕ УБИЦА? 1^РИМИНА.ЛНА ПРИЧА А. Белоа 4 V И поред те, за оптужену пријатне, околности, није на претресу надимак »госпођица А лфонз « био више никаква тајна. Многа лепа уста, чак и дама из отменога друштва, шапутала га је у много лепо уво. Адвокат, који је бранио Берту Моклер, водио је претресом вешто и енергично. Пошто је она и пред поротним судом поновила своје признање о кривици, то му није било могуће тражити да се ослободи као невина. Али се он чак умео и гим признањем користити, указујући на то. да у њему има јаке противности. »Оптужена, до душе, признаје, да је извршила убиство ; али да је извршила и крађу, одриче она најодлучније. Загпто? Чега ради се она окривљује најтежим преступом, које може да изврши човечја рука? А зашто се брани противу окривљења за краћу? Јер се убиство не може порећи, вели се. Али и крађа новчаника ни за длаку мање! На ииак она тврди, да је у овоме погледу невина. Кад одриче, кад из непознагих разлога покушава да заведе правосуђе, зашто -јој се онда верује, кад каже: »ја сам га пробола 1< — јер је тек само исказ! видео није нико! — а зашто јој се онда не верује, кад каже: »Нисам украла!" »Па онда њено писмо на господина де Живреја! Она је могла порицати, да је то њен рукопис, и од оба пред суд позвана један би јој сигурно повладио, само да би ономе другоме опорекао... Међутим она не пориче да је писмо писала, неко каже: Моја је хартија, мој потпис, мој рукопис;,али се не сећам да сам то писала! Каква нова противност! »Па нож, за који вели да га је употребила, и који пре убиства није нико код ње видео! Откуда је он? Она га је, велите ви, набавила у последњем тренутку. Добро! али одакле га је добила или купила ? Истрага није о том питању ничег сигурног дала. »А каквога је порекла у јастуку нађени новчаник са десет хиљада франака? Господин де Живреј није му био власник, и ја имам права да поставим исто питање, које сам учинио односно ножа: »Где је купљен новчаник?" 0 овоме је чињено ревносно трагање. Али се свуда добијао одговор: »Код нас није тај иредмет купљен«. Најзад се изналази, један Фабрикант. Помислите молим вас, добро на то, господо поротници ! Фа-