Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

БРОЈ 36

Уличка служба може бити у патроловању по круговима (ћеа{; с!и1;у), позорничка олужба (С1хе(1 ројп^; (1и1;у) и служба саобраћају (1;га№е Ди(;у). Сваки је констаблер обично 8 часова на служби дневно. Служба улична дели се на службу дању и службу ноћу. Полицист, који је кроз осам месеци вршио ноћну службу, има за остала четири месеца у тој години да врши дневну службу. Дневна је служба од 6 сати у јутру до 10 сати у вече, а ноћна од 10 у вече до 6 у јутру. Дневна служба има две смене. Прва смена (1. геИеЈ) има службу патроловања од 6 до 10 сати пре подне и од 2 до 6 по подне; друга смена (2. геНеГ) од 10 пре до 2 по подне и од 6 до 10 сати у вече. Ноћна служба вргтш се по 8 сати без прекида, од 10 у вече до 6 у јутру. Свако оделење за смену има два инспектора. За време дневне службе, један од њих наизменце је на станици а један контролише на улици. За време ноћне службе, један је од 10 сати до 2 сата на стражи а за тим у контроли на улици, други од 10 до 2 на улици а по том на стражи. Свака секција има једну патролу, састављену од једног сержана и 10 људи. Како свака секција има само 8 кругова (ћеа<;8), то од сваке секције два човека остају на стражи и на тај начин бива резерва за станицу, да попуни где недостаје и да и овде чини што буде нужно. На случај нужде, враћа се и смењено људство, коме је тада допуштено спавати на стражи, у колико то прилике допуштају. У време смене, мора се све наћи, најтачније спремно, на зборном (парадном) месту — то је обично станично двориште. Сваки сержан наређује десеторици људи своје патроле (секције) да му се приближе, те се уверава, јесу ли сви људи чисто и прописно одевени и сасвим трезвени. Сваки човек добија карту на којој је исписано његово име, број круга, улице и друго што ту припада. Ако би била издана каква дневна заповест, сержан је има да прочита и објасни. За тим јавља инспектору да је све готово, те и овај поново изврши преглед људи и сержану да писмену заповест, кад има да контролише кругове у секцији. Најпосле, инспектор заповеди сережанима, да воде патроле у крајеве (срезове) за које су упућене. Констаблер, догод је у служби, одговоран је за сигурност живота и својине и за одржање мира и реда у своме кругу. Неминовно је, да тачно зна све, делове свога круга, улице, све пролазе, дворишта и куће. Он треба становнике сваке куће у том кругу толико да зна, да би, на случај потребе, могао сваког од њих познати. Круг свој треба стално и редовно да обилази и увек право да се држи. Треба, да је увек готов одговорити, и то са учтивошћу, на све што се упита. Круг не сме оставити осем на случај пожара и других каквих важних догађаја. Нарочито има строго да мотри на крчме. Не сме се никад дати навести, да ма од кога прими част пића, в јер од тог тренутка кад први пут подлегне овом искушењу, жртвује за увек своју независност као чувар закона,« вели се у службеном настављењу. Ни под каквим изговором не сме ући у какву ресторацију. Ако му је потребно поткрепити му се, треба претходно да тражи допуштење од сержана или инспектора. Врло је важна служба ноћног патроловања. Ту нарочито излази на видик превентивно делање констаблерово. Његово је да мотри да нису остала отворена врата, прозори, решетке, подрумски капци и друга места, на која би крадљивац могао ући. У случају да јесу, има одмах да извести укућане, а ако то није могуће, да сам затвори врата или прозор или да обрати јачу пажњу на кућу и то да јави о смени. Одмах у јутру инспектор или сержан имају о том да известе имаоце стана. Треба у Лондону само једном ноћу дуже задржати се или у невреме запалити свећу, па ће одмах жандарм прилупати на врата и питати: »да ли је све у кући на миру ? 1з еуегуШт§: а11 и§?ћ1;, 8п - ? Констамблер треба да има чим год обележена сва места, за која се може надати крадљивцу, рачунајући ту врата или капије празних кућа у близини насељених крајева, расклиматане прозоре и врата, зидове, ограде и прислоњене лествице, па, ако нађе да су белеге диране, одмах да тражи узрок томе. За белегу може му послужити средство које му драго, само ако ће бити такво, да се мора дарнути отварањем прозора, врата, пужањем и прескањем зида или ограде, или пењањем уз лествице. Један полицист прича, како је неки дугачак зид у своме кругу сваке ноћи добро обележавао дугим концем, чиодама притврђеним. 'Гребало му је само, кад год ту прође, да

види је ли белега у реду. Породица, која хоће да отпутује, може у Лондону своју кућу са свима стварима без бриге да остави заштити полиције и једва да ће имати узрока да се што пожали због тога. Смена кругова бива истим редом и по војнички као и постављање. Сережан се и тада уверава да ли су људи трезвени и још чисто и исправно одевени, извештава се о свему што се догодило и оида подноси инспектору рапорат. Метода, којом се у ходу по круговима служи, мора се чешће мењати и бринути се да, они који о злу мисле не сазнаду оистему службе у кругу. (Свршиће се)

П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕ0

Ћ Е Л И Ј А Б Р. I. (из ЗАБЕЛЕЖАКА ЈЕДНОГ ПОЛИЦАЈЦА) Ћелија и лисице, две су ствари пред чијим споменом задрхћу и најокорелији зликовци. Шта више, у колико је зликовац окорелији, у толико је и његова бојазан од ћелија већа. Није то само неугодност и немогућност кретања у овим малим просторима која толико на њих утиче, која их толико ужасава.... Не, томе је са свим други разлог.... који необично много упливише на унутрашњу страну њихову, — то је усамљеност, од које се тако много боје тешки грешници. Нема сумње, да и гроза према лисицама нотиче из истог узрока, јер оне спутавају р.уке, и гиме онемогућавају одбрану од уображених напада. Нису ретки случајеви, да злочинац, затворен у ћелију, нада толику ларму преко ноћи, да је апсанџија, у интересу свога сонственог сна, приморан преместити га, бар у том тренутку, из ћелије у заједпички затвор. У овом погледу нарочито су интересантне ћелије управе града Веограда, кроз које је до сада прошла маса најокорелијих зликоваца и чији ишарани зидови нуде разумном посматрачу најстраховитије историје. Једна од ових ћелија, она под бр. 1, која је у исто време и најстрашнија за злочинце, постала је легендарном међу притвореницима управиним, поводом једног догађаја, који се у њој десио пре неколико годпна. Ну, да вам то испричам. * * * Године 189.., у књигама кривичног одељења управе града Београда, коме сам тадашеФ био, забележено је 5 убистава, од којих најгрозније беше оно које је извршено над Танасијем Иетровићем б. спекулантом, у атару села Пећана, идући ка Умци. Ио извешћу среског начелника, Танасије беше заклан као јагње, па као такав, свучен с друма до Саве, која је у близини, и бачен у воду. Сем локве крви, која почињаше испод једиог дрвета, близу друма, па се протезаше до саме воде, не беше никаквих других трагова ни о убијеном ни о убици. У депеши, у којој о овоме извештаваше управу, с-рески начелник готово утврђаше, да ово убиство није могао извршити нико други до Кузман Н... ортак убијеног Танасија, с ким је, на један сат пре извршеног убиства, виђен у каФани остружничкој, камо, вели, причаху, да су пошли у Ваљево на панађур, ради куповине стоке. Сумњу своју начелник је нарочито поткрепљивао тиме, што се Кузман, исте ноћи када је убиство извршено вратио у Веоград, а то се, вели утврђује исказом једног Остружничанина, који га је, враћајући се из Београда, срео у Макишу. Најзад, додаваше начелник, на убијеном Танасију нађене су чизме, за које је утврђено, исказом сељака, да су биле на Кузману у времену када су оба ортака била у кафани остружничкој, а убијени Танасије био је тада вели, у опанцима. После овакове депеше, на основу које би се и судска пресуда могла изрећи над Кузманом, није ми остало ништа друго, но да наредим, да се он ухвати и притвори, што је у брзо и учињено. Међу тим, док је то извршено, ја, можда, и против воље, отпочех мислити о убијеном Танасију и упињати се, да га замислим у оном тренутку, кад је на своме врату осетио хладно сечиво. Да ли се бранио? Да ли је запомагао, или му се, можда, чинило да је све то страшан сан ? Покушах по том, да представим себи убицу Кузмана, како замахује голим ножем на успаваног Танасија, али ми то никако не испадаше за руком.