Полицијски гласник

286

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 37

важнијим местима улица, пред јавним здањима и др. и деле се службом такође у два одељења. Прва је смена иа позорничкој служби од 9 сати пре до 1 сата по подне и од 5 до 9 у вече, друга од 1 до 5 по подне и од 9 у вече до 1 сата по поноћи. Оба одељења сваке недеље размењују се једно са другим. Позорници морају будним оком пратити све што се пронесе, да примете ако је што крадено, и да мотре на свако лице које се у пролазу јави као сумњиво. ТТТто странцу у Лондону највише пада у очи, то је узорита и веома хваљена служба саобраћају. И ту је заведена смена на четири сата. Саобраћајни су позорници на својој тешкој служби од 8 сати пре до 12 у подне и од 4 ио подне до 8 у вече, односно од 12 сати у подне до 4 сата по подне. Они могу низ кола зауставити само кад је нужда, гледајући за то најповољнију прилику. Најпажљивији треба му да буде, да се не би затворила која од укрштаних улица. Позорници морају мирно и учтиво да прилазе, да би кога зауставили или што задржали, али не и да хватају коње за узду, јер то може да причини какав несрећан случај, а лако и да изазове против нолиције. Ко намерно ма чиме, неовлашћено, спречи саобраКај, бива тужен и, ако је непознат, притворен. Пешацима се, у прелажењу, указује свака помоК. Где толико кола згомила, да се женскиње и деца не смеју усудити да иду даље, полицист сам спроводи заплашене поред коња и колских точкова до сигурног места. Ови позорници саобраћаја задивљавају евојом неуморношћу у служби. Са свих страна опкољени хаосем лондонског живота, усред вике људи, лупњаве коња и кола, стоје они на својим местима, на угловима и уличним наскрсницама, и леденом мирноћом дају правац свему, али све само знаком, мигом, без речи. Кочијаши се без поговора покоравају и најмањем знаку њихову. Речи нису уобичајене, а не би се ни разумеле уз вику која уши заглушује. При том ови позорници имају још времена да о свему могућном дадну обавештења онима, који их тога ради што упитају. Зато с правом лондонски жандарми зову себе »провиђењем за странце«. Мора им се признати, да су тога заслужни. „Боби» је љубимац публике од реда. Он је у исто време и живи путопоказач, кога свако за пут пита. Често га питају и колико је сати. Увек је учтив, никад обесан ; његова су саопштења увек кратка. Констаблер у односима са публиком има да је увек уч гив и пун поштовања и да на најбољи начин одговара онима, који га питају. У свако доба треба да је готов учинити све што му је у моћи и што се да сложити са службом, да би публику задовољио. Ма шта био питан, не сме у одговорима бити ирек или набусит, него мора одговарати с највећом пажњом, не упуштајући се ипак у ненужне разговоре. Нарочито према женскињу и странцима мора бити пун учтивости. Ако случајно да какво погрешно обавештење, уобичајена учтивост чини те се то и не осети. Но ипак као да се нађе ио неки жандарм, коме је та учтивост више из себична рачуна. Тако кад је неки немачки полицист, бавећи се као странац у Лондону, упитао неког врло пажљивог и услужног уличног позорника откуд толика учтивост и љубазност у њих за свако обавештење, овај му одговори : „Па рачунамо да добијемо коју пару, јер смо рћаво плаћени ! <с А да сви иолицисти заиста нису тако учтиви док им се што не пружи, иоказује прича једног у Лондону настањеног Немца, који је, нашавши се у неком непозиатом му крају, три полициста једно за другим питао за прави пут, на му сваки од њих одговарао кратко: Тако право! Како му то није било доста јасно, питао је и четвртог, који му такође даде сличан одговор, и, кад му каза да му је криво за такав одговор, констаблер му рече: Вратите се у Немачку, одакле сте и дошли, ако вам није право ! Таких, у осталом, изузетака има свуда. С највећом смотреношћу мора поступати полицист кад кога хоће да иритвори, јер се лична слобода у Енглеској веома цени. Ако има законских основа за притвор или лиглење слободе, то се мора извршити лаким дарнућем рамена дотичнога лица. УниФормовани полицист том приликом каже: „Ви се тражите к , а полицист у цивили: »Ја сам ио-јицист и стављам вас у притвор због — 11 Ако полицист није у стању да кога лиши слободе сам, законом је овлашћен сваког од околних лица да позове у помоћ. Тога ради има да каже: »У име краља, позивам вас (каже и име, ако га зна), да мени, полициском чиновнику, у вршењу

службе помогпете, да ово лице иредам полицијској станици". Ко такав позив не послуша, крив је за преступ, који се казни новчано и затвором. Ако би полициски службеник у вршењу службе, нарочито приликом кад кога лишава слободе, био силом нападнут, има права да се за одбрану своју послужи оружјем. Но само у крајњим случајевима има право да употреби свој кијак (<;гоппсћеоп), пошто су сва друга срества безуспешна остала, па и тада да не удари нападача преко главе, него преко руку и ногу, да би га онеспособио за борбу. И у таким приликама од констаблера се тражи собом потпуно да влада и не сме никако пасти у јарост. Над свеколиком уличном службом воде надзор и контролишу је сержани и инспектори. Но и виши интенданат често се јавља на улици, а у важним приликама (пожару и т. д.) увек је ту. Нарочиту службу (8ресЈа1 с1и(;у), као што је служба одржавања реда у позориштима, на зборовима, утакмицама и јавним продајама, врши у свакој дивизији једна иарочита, резервна жандармерија. Ову чине стари, а који су у служби били увек добри, резервни констаблери, сержани ирезервни инспектор, који за то имају умерен додатак. На јаци од капута носе гшсме: К. У осталом мало се који годинама старији жандарм може видети на улицама лондонским, јер се жандарм који одслужи 17 година, махом узима за позорника многобројних музеја и јавних скупова, где такође има додатак. Свакој дивизији придаје се, даље, неки број полициста цивилно одевених (р1атс1оће8 сержани и констаблери). Они патролују према заповести, коју сваког дана добијају од претпостављеног им локалног инспектора из дивизионе канцеларије (О1У181опа1-О0тсе.) Пада у очи, да на улицама лондонским нема жандармкоњаника. Свуколику тешку службу отправљају само жандармипешаци. Дпвизиони унутрашње вароши немају никакве коњичке жандармерије, па ни старешине пису на коњима. Но дивизиони који су но периФерији (Ои1;ег-1)т8]оп8) имају известан број полициста коњаника, и код њих су како инспектори тако и виши интенданти на коњима. Од прошле године коњи се набављају из Канаде и плаћа се један 25 1 ј (600 динара). Но у свему Лондону има свега само око 300 полициста на коњима. Сваки коњаник носи пар гвоздених ланаца као резервну узду, да их одмах коњу намакне, ако му каише ко злонамерно пресече. Коњаници (тоип!;ес1 теп) су такође дневно 8 сати на служби, и то 3 сата, по правилу од 9 пре до 12 у иодне, у коњушницама, а 5 сати на служби патроловања. Ово патроловање (сИарасћ (1и1;у) обично започиње тек по заласку сунца и прописује се сваког дана. (Наставиће ое)

ПРИЈАВА СТРАНАЦА У ФРАНЦУСКОЈ Устаиова личне пријаве странаца у Француској —■ месној полицијској власти — није давнашња. Она је постала тек у новије доба услед неопходне потребе за јавну безбедност. Полиција, као установа јавне безбедности, треба и мора добро да познаје, не само људе — домородце — који су својим рођењем, положајем и занимањем, стално везани за место, у коме она врши своју улогу, већ тако исто, иа још и од веће је важности за њу, да познаје и странце, који долазе или само пролазе, било ради каквог посла било ради простог уживања. Ово је потребно с тога, што се међу таквим лицима — странцима — иалазе врло често највећи зликовци и варалице, који својим преласком најбржим срествима — жељезницом и лађом — у страну државу заварују траг свога казнимога дела и избегавају заслужену казну, а што је најопасније по само друштво, у коме су дошли — често продужују и у новоме месту вршење кривичних дела, гледајући, да и одатле умакну у ново и попово своје намере извршују. Па зато је и за полицију врло важно, да добро позна тај елеменат, са којим ће неминовно имати иосла. Како ове установе, као још и многих других корисних за само вршење полициске службе, на жалост за сада још нема код нас, а жеља је наша, а и сама потреба то захтева, да се што пре установи, — то у намери, да ово послужи као грађа и материјал за исту, изложићемо овде и упознати наше чигаоце