Полицијски гласник

ВРОЈ 37

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

28 Т

са овом установом онако, како она ностоји у француској и Иаризу, где смо имали прилике, да се са њим из ближе упознамо на самоме месту. * * * До 1888 год. странци у Француској нису имали никаквих обвеза ни дужности, да се лично пријављују оној полициској власти, где мисле да се настане на краће или дуже време, бмло да ту врше какву проФесију, било да живе као рентијери. Могли су комотно доКи у ма које место француске, ту остати колико хоће, прећи у друго, треће и т. д. бавити се свуда по овојој вољи, а да ни у једном од њих полиција не сазна ништа више о њима, до само оно, што им сопственик стана где су одсели, у пријави означи. Било је дакле онако, како сада постоји у нас. Овим је у многоме олакшан прелазак странаца, а нарочито злочинаца и варалица, у Француску и њен центар Париз, јер су били сигурни, да се тамо немају никоме ни за шта пријављивати, да им нико неће тражити обавештења о нрошлости, ни шта мисле у будуће радити, од чега живеги, а још мање изискивати и доказе о својим наводима. Услед тога настала је велика навала сумњипих лица, варалица, лопова и т. д. Сви су они задавали Француској а нарочито иариској полицији, доста мука, брига и посла. Осетила се дакле потреба, да се, ако не са свим, а оно бар на извесан начин у неколико спречи долазак оваких проблематичних лица. У том циљу издан је декрет од 2. октобра 1888 год. о бављењу странаца у Француској, по коме су сви странци дужни, да се лично пријављују полицијској власти онога места, где буду дошли да живе, било на краће или дуже време. Овај је декрет и сада у потпуној својој важности. Пријава се подиоси у року од 15 дана од дана доласка. У пријави мора се означити ово: 1. своје име и презиме, 2. име и презиме својих родитеља — оца и матере, 3. народност и чије је државе поданик, 4. место, дан, месец и годину свога рођења, 5. последње место свога становања, 6. своју проФесију — занимање и срества за издржавање, 7. име, године старости и народност своје жене и малолетне деце, ако се и они са њим налазе, и 8. улицу и број куће где станује у времену кад ову пријаву подноси власти. За доказ својих навода у пријави и идентичности своје, странац мора показати на увиђај јавне исараве , којима се његови искази утврђују. Ако ових нема, може му се оставити известан рок, ради набавке истих. 0 учињеној пријавн добија реверс, у коме се налазе попуњене све горње рубрике по пријави још са назначењем јавних иснрава, којим је утврђепа истинитост пријаве и идентичност лица. Реверс треба чувати за доказ учињене пријаве, а сем тога мора се увек показати на захгев ма кога органа власти. Ако се реверс не може показати, претпоставка је, да се особа није пријавида власти. 0 свакој промени стана, странац је дужан да извести власт. А тако исто пре но што оде из досадањег места становања у друго које, било да се налазе на територији Француске или не, — дужан је такође да јави власти, као и где мисли да отиутује ради бављења на краће или дуже време. Кад из овог места оде у које друго, а из њега у треће и т. д. која се налазе на територији Француске, дужан је да у свакоме од њих учини нову пријаву онако, како је напред речено. У осталом, за промену стана и пре промене места становања, важп све оно, што је горе речено. Пријаве странаца уводе се у нарочити регистар за странце. За оваке пријаве и добивени реверс не ала/Га се никаква такса. Када странац не испуни Формалности, које се траже овим декретом, или када учини што противно одредбама овога декрета, казни се истуаио, а сем тога Министар Унутрашњих Дела има право, да, ако нађе, да је такво лице опасно ио јавни поредак, да га протера са територије Француске, било на свагда или на извесно време. Казна прогонства може се нрименути чак и за саму непријаву или ако није учињена у цронисаном року, па ма то

лице иначе било у сваком погледу исправно. На сваки начин, да при решавању овога утичу још и друге околности, које оправдавају ову меру јавне сигурности. Како ове установе нема у свима државама то се скоро у свима књигама, које служе странцима као вођа при путовању по Француској и њеним варошима, нарочито скреће пажња на ову обавезу пријављивања, као и последице непријаве, и упућује, да се пријаве свагда лично прше,како се неби изложили непријатним последицама, које можда не би имали, да су знали, какву је обавезу требало испунити. И већина странаца зна ово, иа се и пријављује. Но ипак има их доста, који избегавају пријаву, само што се такви не могу дуго задржати у Француској. Чим се ухвате, одмах се казне и протерују. * * * Ако странац сем становања хоће још да у Француској врши какву проФесију — упражњава радњу, трговину или води индустрију, онда је дужан такође да учини пријаву, испунивши све оно шго је напред речено, —- само што овде рок за пријаву није 15 дана, већ је краћи, 8 дана. Иначе све остале Формалности и овде се траже. И ове се пријаве уводе у одвојени регистар , а за пријаву и реверс илаћа се такса у 2 - 50 дин. За оваке странце важи закон од 8. августа 1893 год. (који је и сада у потпуној сили и важности) о бављењу странаца у француској. Овим се законом ишло још и на то, да се заштити народна радипост, занати, трговина, индустрија, а нарочито раденичка класа од навала и конкуреиције странаца, те зато су и одредбе о пријави, а и саме казне, много строжије но код пријава напред поменутих. Ова заштита има своју санкцију у томе: ај Што обвезује све те странце, који су дошли да зарађују себи живот у Француској, па и просте раденике, да се уредно и на време пријављују власти. Па пошто се пријаве и добију реверс о учињеној пријави, онда тек могу себи тражити посла: предузети какву радњу или ступити код другога у рад, ради свога издржавања и опстанка. Не учини ли овако, већ и без реверса о учињеној пријави предузму ма какав посао, одмах се казне и протерују. 6) Што је свима лицима, која имају потребе за радну снагу, стављена обавеза, да пе могу нити смеју узимати странце ни за какав посао ни рад, док се претходно — реверсом — не увере, да су се исти уредно пријавили. Поступе ли противно овоме, казне се иступно, а такви се странци поред казне могу још и протерати. Овим су дакле домородци у неколико заштићени од навале странаца, јер се за њих ове Формалности не траже, иа. према томе онда је и лакше узимати њих за рад, но сгранце, јер се тиме лица, којима је радна снага иотребна, не излажу никаквој казни, што би им се десило, кад би узели странце, који се нису пријавили. Тиме је у опште отежано странцима, да могу себи наћи зараде, јер свуда, где је затраже, прво им се тражи реверс, па онда даје посао. На тај начин принуђени су, да на ком другом месту, у другој којој држави, где се све ово не тражи, — затраже себи зараде на штету домородаца те државе. Строжије одредбе палазе се у овоме: За сваку промену стана или места становања, мора се учинити нова пријава најдаље за два дана. Ко се не пријави у року одређеном овим законом или ко на иозив власти не покаже реверс о учињеној пријави, казни се новчано од 50 до 200 динара. Ко намерно учини нетачну или лажну пријаву, казни се новчано од 100 до 300 динара, а сем тога може се протерати из француске било на свагда или на извесно време. Ако се овако једном протерано лице врати понова у Француску без одобрења Владе, казни се затвором од једног до шест месеци. Иста је казна и за лица, када се врате у Француску, ире истека рока прогонства. По издржаној казни, таква се лица поново протерују. Новчане казне, које се овим законом изричу, иду у корист касе оне општине, у којој је странац живио. Овим се подстиче, да и сами грађани те општине таква лица проказују власти, јер ће се изречена и наплаћена казна употребити на опште добро и корист њихове општине. (Свршиће се)