Полицијски гласник

ВРОЈ 37

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

291 "

У првом отаву чдана 41. закона о уотројству општина и општинских влаоти, отоји: а у месту где је предоедник, он је прва меона власт а у другим местима (оелима) кмет." У петом отаву иотога члана отоји: „да непоолушног може ма ко од њих ооудити на затвор од двадесет и четири оата, или од једног до шест цванцика новчане казне. А, шести одељак тога иотога члана гласи: „иресуда нмета, одмах се извршује". Овај пиоар пита нас сада: Може ли према наведеним законским прописима и предоедник општинског оуда изрећи овакву казну спрам непослушног лица, усмено, без писмене пресуде, и казну одмах извршити, кад је то право дато сваком оеоском кмету, или не може ? На ово питање ми му одговарамо: Одредба првог става горе поменутог законског прописа сасвим је јаона. Но њој је, у месту где је иредседник, он ирва месна власт, а у другим местима селоки кмет. Према томе, и 5-ом одељку именованог члана 4 1. закона о устројству општипа и општинских власти, за кажњавање непослушника, имају једнаку власт, како сеоски кметови сваки у овоме оелу, тако и предоедник у своме месту отановања. Само ни један од њих не може непослушнима сам оудити нити над њима усмене иресуде изрицати. С&м кмет или председник не може кривице непослушника извиђати и оудити, за то, што овај исти законски пропис (пети одељак члана 41.) у својој другој реченици вели: « иошто иретходно иризове бар два одлична сељака, куАне старешине, и у ирисуству њином ствар извиди и иресуду изречеЛ Но томе, кривицу непоолушника, и кмет и предоедник треба да извиди у присуству два грађанина — одлична сељака и кућне старешине — иа, да у њином ирисуству и пресуду изриче, али те пресуде никако не могу бити усмене; јер, према закону и Уотаву, нико не може бити осуђен док не буде оаслушан. Према томе, и овакви изгредници, које кажњавају сеоски кмегови, или ггредоедник општинског суда када дејствује као кмет свога села, морају бити кратко саслугаани и писменом пресудом на казну осуђени. На саслушању и целом извиђају кривице дотичнога лица, као п на пресуди којом се дотични ооуђује на казну, треба да се као приоутни потпишу и она два грађанина о којима је горе реч. Све иреоуде овакве вроте, и кметовске и предоедпичке, заводе се у деловодни протокол општинског суда, а но предпоследњем одељку члана 4 1. закона о општинама, одмах се извргпују; али, ио посдедњем одељку, тог истог законског ирописа, оеооки су кметови, ако у оваквим случајевима овојом радњом учине какиу противзаконитост, одговорни за то председнику општинског оуда, а предоедник општиноког суда и кмегови, одговорни су непосредно надзорној државној власти, за противзаконитости, ако би какве учинили. * * * На питања једног полицијског писара, одговарамо му: I. Да је распиоом Министра Унутрашњих Дела од 17.августа 1898. год. П№ 17.247, наређено : да полицијске и општинске власти не узимају на одговор и не кажњавају учитеље за иступе које они учине у њиховој службеној дужности, већ, да примећене неправилности и неуредности учитеља у њиховој дужности, саоиштавају

Господину Министру Просвете и црквених послова, на оцену и решење ; II. Да је расииоом Министра Унутрагањих Дела од 29. марта 1899. године 1Ш 69 00, наређено : да полицијоки чиновници пе наплаћују дијурну по закону о трошковима управних властп, и за оне своје изласке, које учипе према наређењу члана 15. закона о зборовима и удружењима, приликом држања зборова: од стране еснафа, хуманих удружења и т. д. пошто се ти изласци чине искључиво по службеној дужности. III. Да је распиоом Минисгра Унутрашњих Дела од 10. априла 18 99. године П№ 85 3 4, наређено свима полицијским и општинским властима: да оне у будуће, при подизању државних и општинских зграда, у својим подручијама, увек отављају предузимачима као услов, да за подизање тих зграда употребљују искључиво и само сриски (рипањски) цемент; и, IV. Да би се стало на пут прикривању капитала од порезовања, од стране појединаца, који код полицијских власти потврђују исправе о овојим примањима и у опште правима од вредности, Министар Унутрашњих Дела, распиоом својим од 9. аирила 1899,године ПЛ» 8434, наредио је овима по.шцијским вдастима : да оне у будуће, при свакој потврди оваквих исправа, шаљу од иотих иоправа свакад наддежном пореоком одељењу по један примерак у пренису, према чдану 4 2. закона о непосредном порезу.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ИЗ ПОЛИЦИСКОГ АЛБУМА нлчедства округл смедеревског Лазар Вогдановић-Селевчанин. — Престоница и друга већа места у отаџбини пате од кесароша, али оела пате од лопова, које је много теже хватати. То су лопови стоке, којих доста има и који у понеким крајевима краду стоку као да врше какав занат.

Један од таквих лопова јеоте и Лазар Богдановић-Селевчанин, чију слику овде изнооимо. Он у друштву са још некима организовао је читаву банду, која је по разним крајевима крала стоку, па удесивши пасоше износила их на разним вагаарима на нродају, док им на послетку полиција начедства окр. смедеревског није ушла у траг.

Лазар је у притвору и признао је последње дедо, да је ноћу између 16. и 17. јуна ове године из чајира украо два вола Милоју Радисављевићу из Лукавице. Лазар је млад човек. Тек му је 25 година, али до крајности дрзак и опасан. Када је требао да се ФотограФише претио је Фотографу, да ће га зубима заклати. Отимао се и копрцао, али су га три зкандарма једва у моменту снимања могли умирити, па и тада је хтео нешто да заусти и опсује, као што слика показује. Лазар је често дутао и по другим окрузима сем смедеревског, те му изнооимо слику не би ли се ко сетио, јога какве његове а 110сете в . Ко што зна, нека јави начелству окр. смедеревског с позивом на бр. 8006.

П 0 Т Е Р Е Риста Милошевић, земљоделац из седа Дубова, решењем прокупачког ирвостеиеног суда стављен је под поротни суд и у притвор због крађе стоке Мити Анђелковићу, из Сурдулице. Риста, који је у бегству, средњег је стаса, у лицу смеђ, бркова је жутих; одевен је у одедо од зкућкастог сукна. Поменути суд актом својим од 30 пр. месеца Вр. 8714, моди ове полиц. власти, да Ристу потраже у својим домашајима па, у случају проналаска, њему стражарно спроведу. Пронађени Риста може се спровести и унрави града Београда с позивом на акт Бр. 24 594. Ђор^е Ивковић , родом из Д. Ковиља у Аустро-Угарској, који је у последње време живео, као слуга, у селу Вед, Моштаници, среза посавског, округа београдског, нанео је тешку телеону повреду тела Димитрију Петровићу , слузи из иотог села, и побегао. Ђорђе има 24 год., средњег је стаса, по лицу је роав. Актом својим од 10. тек. месеца Вр. 73 30. срески начелник са Умке моди све подициске власти да овога Хорђа потраже у овојим домашајима па, у случају проналаска, њему стражарно спроведу. Уирава града Веограда акт'Бр. 244 1 9. Јосиф Фијучек, родом из Сиска у АустроУгарокој, проневерио је у месту рођења 3500 круна и, по уверавању аустро-угароких вдасти, побегао у Србију. Он има 31 годину, високог је стаоа, широких плећа, великих уста, доња му је усна отиуштена, а поглед непријатан. Па молбу сисачке полиције, управа града Београда актом својим Бр. 24725, наређује тражење за одбеглим Јозефом кога, у сдучају проналаска, треба њој стражарно спровести. Милан Кузиановић, родом из Копл.ара, ореза јаоепичког, округа крагујевачког, решоњем среског начелника отављен је под кривичну истрагу и у притвор због разбојништва. Милан који је у бегству, има 28 — 30 год., високог је отаса, сувоњав, има велике, плаве бркове, у оделу је народном. За разбојником Миланом наређује ое живо тражење. Иронађеног треба под јаком стражом спровести поменутом среском начеднику с иозивом на депешу Бр. 1 5739, иди управи града Београда с позивом на акт Бр. 25069. Ноћу, између 17—18 тек. месеца 6 наоружаних зликоваца, од којих је један био маскиран, иродрли су насилно у кућу Петра Полипа, каменоресца из Венчаца, округа крагујевачког, па по што оу претходно злоотављали њега и жену му, отеди оу и однеди: 10 нападеона, 5 Џ; и 5 Фунти гатерлинга све у злату; 7 0 динара у ориоким новчаницама, 4 0 динара у сребру,