Полицијски гласник

290

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 3.7

која је уживала го одликовање, била је госпођица Икс, она иста, чије је поананство било Верти Моклеровој онако судбоносно. Госпођица Икс, о којој би ионеке даме чак хтеле знати, да је не само у својој другој младости, него да се шта више већ налази на крају ове, била је при свем том сунце, које се показивало још изванредно жарко и иламено, а у своме се занату још врло добро разумела. Друге опет нагађају, да се Луј Шасен само због тога показује издашан према госпођици Икс, јер је имао да плати неки стари дуг код ње. Пре његове женидбе, веле, она му је често позајмл,ивала новаца, пошто је тада био убоги ђаво ; с тога је и било само право и у реду, што се он сада за то одужује. Барон Роберт је дакле, без сувише велике муке, по своме схватању, констатовао јавно, тако рећи, очигледно браколомство. Међутим је адвокат саставио тужбу, која буде поднесена суду, на што председник, као што се и очекивало, досуди госиођи Шасеновој право, да остане сама у своме дому, а њеноме мужу забрани свако узнемиравање овога. У исго време ношље преко судскога служитеља оптуженоме мужу позив за први четвртак. Требало је сад, пре пошиљања тужбе, прибавити Фактички доказ о кривици, да не би Шасен добио времена и омео истрагу. Али је изгледало, да то не прави никакве тешкоће, јер је позив требао бити послат само три дана пред одређени рок. Без оклевања, дакле, однео је барон Роберг лично тужбу госиође Шасенове суду. Код учешћа, које је у овој ствари узео тако опште омиљен и поштован човек, није могло изостати, да истражни судија и државни тужилац изиђу из своје обичне резерве и полицијском комесару надлежнога кварта даду унапред наредбу, да ствар отпочне. Сад барону није више успех изгледао сумњив. Чекао је два дана, да би дао полицијском комесару времена за утврђење браколомног деликта; затим оде своме адвокату. — Па, јесмо ли успели? упита, улазећу у канцеларију др. Рено-а. — Господине! одговори адвокат са уздахом, бојим се, да нисмо пошли погрешним путем. — Да нису моји наводи ненгго били погрешни;

—- Нису. Да Луј Шасен своје слободно време и своје ноКи проводи код госпођице Икс, истина је. — Комесар га је код ње нашао ? — У једном будоару, који се судара с њеном собом. — Па? Шта вас још буни ? — Околност, што су недостојали сви знаци, по којима би се могао закључити такав деликт. — Па ви сте ми сами казали, да је довољно, да комесар у соби, коју разгледа, нађе доказе, да је дедикт извршен или је требао бити извршен, или се обично врши. — Ама ја вам баш то и кажем, да од таквнх доказа није иађен ни један једини, а они су нам ипак неопходно потребни, чим није било могуће утврдити сам деликт. — Како ? Кад се докаже, да је усред ноКи код ње! Шта би могао он код ње тражити? — Замислити се тако може! Али то није казао ни он нити ико од његових пријатеља. — Пријатеља? — Па да! Он је са собом био довео два присна пријатеља: банкара Вишена и кнеза Зома. Као што видите, ја сам тачно обавештен. А госпођица Икс је позвала била читав женски квартет! —- Дакле одмах еп ^гоз! Знате ли имена тим дамама? —- Бар њима двема — оне су ове зиме веома у моди, увек су заједно, јер ко хоће једну да види код себе, мора другу да узме као приде. —- Како се зове гај племенити пар? — Ружин пупољак и Златна киша. —■ Сасвим идилски! Остале вам даме нису познате? — 'ГреКу сам морао да погодим. Пикантна, сме1)а особа и даровита уметница, али што се тиче четврте, ту се чувала нарочита тајна —• кажу да је из најбољега друштва! Знам само, да је велика, крупна и врло лепа, а и још слободна. — Ах ! врло добро! Па то је изврсиа партија! Али међутим је јасно, да господину комесару није нишга недостојало за утврђење деликта — или се браколомство зар може оправдати, кад се вргии у четворо? (Наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један општински писар, нослао нал је на расправу једно овакво питање: Изменама и допунама у законику о поступку судском у кривичним дедима од 26. јануара 1901. године, а на име: новим §. 325, а истога поступка, који је ступио у живот 26-ог Фебруара исте године, прописано је: а Трошкови означени у тачци 4 и 5 §§. 322. и 325. кривичног поступка, наплаћиваће се из имања осуђенога, а ако овај нема засебног имања, већ је у заједници са оцем. онда ће се ти трошкови наплаћивати из имања очева, ако су дела учињена из користољубља. 8 Овај писар моли нас за објашнеље: да ли се овај законски пропис односи и на она лица која су пре његовог постанка учинила казнима дела из користољубља, или ће се исти односити само на она лица, која таква дела буду учинила тек од дана када је овај закон у живот ступио? На ово питање ми му одговарамо : По нашем мишљељу, које ћемо мало ниже и поткрепити, нови 32 5 а кривичног судског поступка, треба у свима случајевима, при извршиватву наплата кривичних трошкова у њему означених, а по пресудама Судским које су донете носле дана шегова стуиаља у живот, примењивати онако, како он сада гласи, без обзира на то, што су кривична дела из користољубља, због којих се наплата трошкова сада тражи, учињена пре његова доношења и стуиања у живот.

У потврду овог нашег мишљеља, а ради оних читалаца, који ће можда казати: „да законн немају повратне силе", и, да је оа тога ово наше мишљење противно томе иравилу, — наводимо следеће разлоге, саобразно објашљељима г. Светозара Јањића, судије Касационог Суда, која су штамнана у бројевима 19 и 23. „Полициског Гдасника в од 1899 годипе, а која се односе на измене и допуне грађанског суцког ноступака од 1 898 год. у колико се оне односе на извршеље јавних продаја. У тим својим објашњењима, г. Јаљић, између остадога казао је: а 3аиста постоји правило : да закони немају повратну силу, које је правило унесено и у §. 7. нашег грађанског законика, као и да нови закон не треба да вређа раније стечено право; али, аостоји оает и једно и друго аравило: да формални знкони — у овоме случају грађански иостуиак — имају ту иривилегију, да имају аовратну силу, и, да за расправу грађанских спорова важи увек садањи грађански иостуиак" .*) У даљим излагаљима својим, г. Јањић је доказао, да је ово правило —- да формеини закони имају иовратну силу — и у закон унешено, а на име у §. 2. уводног закона од 20. априла 1865 године, којим се уводи у живот устројство судова и законпци : о поступку судском у грађанским иарницама и о поступку судском у кривичним делима. Као год што то правило — да Формални закони имају повратну силу — вреди за гра-

*) Види страну 8, Теорије грађаиског иоступка од Аидре ЂорђевиКа (прва иоловипа).

ђански поступак, вреди оно по нашем мишљењу тако исто и за кривични ноступак, јер је и тај поступак само један формалан закон, као што је п грађански ноступак. То исто правило унешено је и за кривични ноступак у поменути уводни закон од 20. априла 1865 године, а на име у њогов §. 4. који гласи: „Такође и сви кривични предмети, који се у ислеђељу затеку код нодицајни власти или окружних судова, у време, кад законик о поступку судском у кривичним делима почне важити, доследиће се и пресудити по правидпма овога законика". Из изложенога и прописа у 5 и 6 истог уводног закона, види се, да је и законодавац усвојио оно нравило о повратној сили Формалних закона. И, према томе, и законик о поступку судском у кривичним делима, као Формални закон, има иовратну моћ, те с' тога. сва извршења за нанлату кривичних трошкова по пресудама судским које су изречене иосле ступања у живот нових измена и доиуна у томе закону, имају се извршити ио тим новим изменама и доиунама, без обзира, на то, што су кривична дела. из користољубља учињена ире него што су те измене и доиуне унешене у закон и у живот стуииле. А, по оним нресудама судским, које су постале извршене пре ових измена и донуна, наплате кривичних трошкова треба извршивати по поступку који је у то време важио. * * * Од једног општинског писара, добили смо једно овакво питање :