Полицијски гласник

300

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 38

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један општиноки ииоар управио је на нао јодно овако питаље: Може ли ое наплата дооуђене накнаде штете шумском фонду , по кривицама за горооечу, извршити и из оног имања, које осуђеном лицу, као земљоделцу, штити тачка 4. §. 471. грађапског оудоког поступка, или не може ? На ово питање ми му, у место нашег одговора, саопштавамо мишљење Гооподина Министра Народне Привреде, које је он, нисмом својим од 25. октобра 1 899. године ПШ 9047, изјавио Г. Министру Унутрашњих Дела, на његово нитање, које је било исте садржине као и горње питање овога писара, које је он сада на нао управио. То мишљење Господина Министра Народне Привреде, од речи до речи, гласи овако: «Ја сам узео у оцену наређења поменутих законских прописа о дооуди штете шумском фонду и пропис тачке 4. §. 471. грађанског оудског поступка, па налазим: да законско благодејање о заштити земље за уживање земљоделцу, о коме се говори у овом закону, по другом одељку овог законоког прописа, не важи за иавршеље кривичних осуда, те по томе ни за наплату досуђене штете шумском Фонду, по шумским кривицама, као кривичне осуде уопште. «Накнада штете шумском Фонду за украдени или оштећени предмет, и новчана казна за саму шумску кривицу, то су два сасвим различна предмета кривичне пресуде, по кривицама, које се казне по закону о шумама. аШтету плаћа кривац поред казне (члан 98.) као вредност украденог предмета, или накнаду за оштећени предмет. Новчана казна изриче се по члану 94. поменутог закона, за саму кривицу, и ако је ова казна толика, да је кривац не може платити трећином свог имања, замењује се затвором, на начип прописан у члану 97. Власт, која изриче казну, казаће у пресуди, колико ће дана трајати овај затвор, ако је поменути олучај (члана 96.). 0 3а извршење, дакле, ове наплате штете, дооуђене шумском фонду , кривичном нресудом, као накнаде за украђени ил оштећени предмет, нема никаквог законског ограничења, нити исту изузима, ма који закон од наплате из имања, о коме говори пропис §. 471. тачка 4. грађанског поотупка. И ова се наплата, дакле, као и свака друга кривична ооуда, може наплатити из имања осуђеног, о коме говори први одељак поменутог законског прописа. (Но, ако би се што од овога имања продавало земљоделцу за наплату порезб приреза и других општинских трошкова, као и кривичних осуда, па би по измирењу сума, за које је у овим случајевима продаја извршена, нека сума преостала, онда се тај преостатак не може употребити за измирење других поверилаца, него ће се предати земљоделцу и т. д. Замена од 14. Јула 1898. године В. измене и допуне у закону о непосредној порези од 29-ог Септембра 1899. године, по коме се за наплату порезе мора оставити кућа са 20 &ра.) „Па кад ни један од поменутих законских прописа закона о шумама, нити ма који други,

не ограничава ову наплату досуђене штете шумском фонду , кривичном пресудом, по себи је јасно: да за њу не важи поменуто законско благодјејање о заштити земље земљоделцу за извршење пресуде". * * * На питање једпог општинског писара, одговарамо му : Да, према распису Министра Унутрашњих Дела од 17. априла 1 899 год. П№ 898 1, и члану 95. закона о земљорадничким и занатским задругама, не треба наплаћивати никакву таксу по закону о такоама, ни од оснивалаца ни од предотавника земљорадничких задруга, нп за оверавање .потписа ни у општс за све радље што их дотични имају са државним и општинским властима. * * * На питање једног опшгинског иисара, одговарамо му : Да је расписом Министра Унутрашњих Дела од 23. јуна 1899.године, Н№ 1 4574, наређено свима општинским судовима: да они увек шаљу дотичним првосгепеним судовима, у овереном ареаису, ове оне своје одлуке — преоуде илн решења — противу којих је изјављена жалба, заједно са зкалбама дотичних жалилаца и са оригиналним одлукама противу којих су те жалбе изјављене.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Дииитрија — Мита Дујин, бив. осуђеник управе београдског казненог завода, још 9. фебруара 1899 год, побегао из кладовоке тврђаве и до данао није ухваћен од стране наше влаоти. За њега се сазнало да је пребегао у Влашку где је и раније често одилазио н подуже живио али се сад, већ по други пут — доставља, да је опет прешао пашу границу. Дујин је познат као врло опасан разбојник.

О њему је опширније писано у бр. 6 на стр. 4 8. „Полицијског Гласника" од 1899. год. Препоручује се свима полиц. и општ. властима,

нарочиго пограничним, да обрате отрогу пажњу на овог зликовца. На случај проналаока, треба га под јаком отражом опровести Управи гр. Београда. Дујипу је 60 година, средњег јс раота, просед, ћелав. Најрадије носи бакенбарде, као што је и на слици, али је вероватно да је се обријао или да на други начин браду шиша, да би ое тиме што боље прикрио од потере, на шта треба обратити нарочиту пажњу. Драгутин Симић, из Бадовинаца, извршио је, ноћуизмеђу 17.—18. пр. меоеца крађу отоке Милошу Симићу, из истог села и побегао. Он има 18 година, раота је иовисоког, очију великих и граорастих, ћосав је. Начелник среза мачваноког актом од 20. тек. месеца Бр. 15161, моли све полиц. власти, да овог крадљивца у овојим домашајима потраже и пронађеног њему стражарно спроведу. Акт управе града Београда Бр. 25710.

Т р А Ж И С Е Радисава — Раду — РисгиКа бојаџију из Ужица, који незнано отумара од своје куће још пре ђурђен-дана ове године, и оставио своју жену без икаквог потребног издржавања, тражи начел. окр. ужичког актом Бр. 11052. у случају проналаска треба известити начелство или управу гр. Београда с позивом на Бр. 25 97 8. Милку жену Јоксима Душића — из Сувог Дола. Тражи начел. окр. топличког Бр. 7667. због крађе своме мужу од кога је она одбегла 21. ов. мео. Милка је стара 36 год., раста је средњег нлава у опнгге, очију зеленкастих, у оделу сељачком ужичком, на глави бела шамија у антерији од црног оукна. Пронађену треба упутити начелству окр. топличког или Управи гр. Београда с позивом на акт Бр. 25 980.

ПР0НАЂЕН Радомир ЖивковиЦ који је Расписом Унраве гр. Београда од 9, ов. мес. Бр. 225 03 тражен по извешћу црногорске владе преко нашег миниотарства опољних послова, иронађен је на Цетињу, камо је лознат по слици изнетој у «Полиц. Гласнику".

КРИМИНАЛНЕ БЕЛЕШКЕ Оглашени зликовци, Цуплић и Микић одбегли робијаши, 6. ов. мес. око 3 1 / 2 сата по подне, на путу између Стриже и Д. Видова, напали су на предоедника општине стришке Миленка Аврамовића и његовог писара Стаменка Јовановића, када су исти понели порез у Параћин. Писар је погинуо. Председник ое еа новцем опасао бегством. Потере су дигнуте за здиковцима. /\ Начелство округа моравског, извешћем од 17. овог мео. № 1 1460, јавља, да су непознати зликовци, 17. овог меоеца напади на Владислава Ристића, абаџију, из Параћина, на путу Рашевичком у месту аВалога" отели му 110 динара у банкама и свукли му и узели антерију, Фермен и шубару. За разбојницима се живо трага.

Садрзвај : I. Службени део : 1) Укази о постављању и разрешивању. II. Стручни и научни део: 1) Лондонска егзекутивна полиција, од М. П. Јов.; 2) Пријава странаца у Француској ; 3) Питаља. III. Поучно забавни део: 1) Ћелија бр. 1 ; 2) На последњем чаоу; 3) Ко је убица, криминална прича од А. Белоа у преводу од Ј. Угричића. IV. Поуке и обавештења: V. Службене објаве: 1) Потере; 2) Тражи ое; 3) Пронађен; 4) Криминалне белешке.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОЛГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ТЕЛЕФОН БР- 296.