Полицијски гласник

ВРОЈ 40.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 14. ОКТОБРА 1901.

ГОДИНА. Т.

О ј ОГ ) ооо ООО ООО О ј ОП ) О ј ОО О ј СЛ > О ј ОО О ј ОО О ј ОК О ј ОО 0©0~0©0 0<?0 С-ОО С <00 ООО С ј ОП > <5ј СП > О ј ОО О ј СГ) О ј СЊ ОО О О ј ОО ООО О ј ОП О ј ОО С СП ООО О ј ОГ ј ООО ооо с<оо ооо с<оо ООО О1ОО с<оо с«оо с<оо ооо ооо с<оо С/У5 ООО с^о ООО П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК ШЧШ ШСТ ЗА ПОЛИЦШУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСНХ В1АСТИ О ј СО ~<^ОР О ј СГ> СДО С ј ОО ООО ООО ООО С<У С/У5 ООО ооо"с/уа ОУа О ј ОО 'ј СП О ј ОГ) О ј ОО О ј ОО О ј ОО О ј ОО О ј ОО 090 О ј ОГ> О ј ОО О ј ОО СОО ООО О ј СГ ) О ј ОО . О ј ОО ООО О ј ОО ООО О ј ОО ООО ООО ОУ5 С.ОО ОУР О ј ОО 090 ОбО С.ОО ОУД О ј ОО ОРО 7РЕЂ7ЈЕ ОДБОР МИНИОТАРОТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА С/?о"оОО ооо <^00~&00 С/УТ1 ОЈОО СЈОО сгго СУУ? 0<?0 0?0,0^ О^^^ ОУГ ОбЈО ОбО 0>0 ООО ОбО С/У? ОбО С«бО СУ50 ООО С*7С ОСО 090 ОбО 0<?0 ОУ ОУР ОУО ОУ? осо 060 090 ООО с/уд ру |>у? оуг ОУГ

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Александар I, на нредлог Миннстра унутрашњих дела, а по саолушању Министарског Савета благоволео је решити да се: Драгољуб Ђ. Новаковић, писар друге класе среза тнмочког округа тимочког; и Драгољуб Шљивић, нисар прве класе начелства округа рудничког — на основу § 76. закона о чиповницима грађанског реда, — отпусте из државне службс. 11№ 23359. Из Мннистарства Унутрашњих Дела 6. октобра 1901. године у Београду.

На молбу Косте Ђорђевића трговца из Неготина, а по оцени поднетих доказа, Министар унутрашњих дела, на основу височајше уредбе од 30. јуна 1851. год. ВБр. 470. (Збор VI стр. 30) одобрава: да молиоц може досадање своје презиме заменути са »Глигоријевић". П№ 22651. Из Министарства Унутрашњих Дела 2. октобра 1901. године у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО КРЕТАЊЕ КАЗНИМИХ ДЕЛА У ПРЕСТОНИЦИ Д. Ђ. Алимпи^ (2) Као год што су се убисгва умањила исго је тако било и са разбојништвима, крађама иа и свима казнимим делима у опште. Једини изузетак у овоме чине иступна дела, чији се број у овој години знатно појачао услед веће активности наше полпције у хапшењу и гонењу скитница и беспосличара из престонице. Опште стање казнимих дела на крају 1896 год. било је овако: убиства 3, покушаја убиства 6, самоубиства I2, покушаја самоубиства 7, разбојништва 2, опасних крађа 76, простих крађа 66, повреда тела 6. утаја: преступних 2, иступних ||, иревара: преступних I,а иступних 16, иступних дела (без превара и утаја) 5742. Поменули смо веК, да ни једно од извршених убистава није имало за мотив корист, као и да су се њихови учиниоцп сами иредали власти. Овде додајемо: да су 2 од њих извршена у раздраженом стању — приликом свађе, а једно из освете. Ово исто вредп и за покушаје убиства: 5 од њих извршена су у међусобној свађи, а шесто је потицало из освете. Сви њихови извршиоци похватани су и нодвргнути казни. Што се тиче самоубистава, ту је, као пгго видимо, са свим друга ствар. И ако она нису казнима по нашим законима, ипак их ми уносимо овде из простога разлога, што многа од њих често пута стоје у вези са раније извршеним казнимим делима.

Њихов број у овој години доста је велики, али треба знати: да на њихово растење или опадање готово ни у колико не утиче превентивна полиција, нити се, бар за сада, могу код нас поставити каква правила о њихом кретању. Сем тога, већини од њих непознати су узроци, што такође отежава правилност њпховог посматрања. Тако, од целокунног броја самоубистава у год. 1896 извршена су: из љубави 2, због болести 2, рђавог материјалног стања 2 и најзад због гриже савести I. За осталих 5 случајева узроци су потпуно непознати, па их је, шта више, тешко и нагађати. По времену извршења, самоубиства ова, била су овако распоређена: у јануару I, Фебруару 2, марту 2, априлу I, мају 2, јулу 2, октобру I и новембру I. У погледу проФесије међу самоубицама били су: I судија (апелац. суда), I свештеник, I трговац, I ђак Вел. Школе (правпик IV год.), I жандарм, I занатлија (ликерџија), I надничар, I наредник (артиљериски), 2 девојке и 2 служавке. По начину свога извршења, ова самоубиства учињена су: вешањем 4, револвером 4, тровањем 3 и скакањем у бунар I. Женске су се тровале и скакале у бунар, војници, нравник и трговац пуцали су на себе из револвера, а судија, свештеник и остали вешали су се. Године старости самоубица нису тачпо познате, али се зна толико, да су двојица од њих били у добу између 16—22, 5 између 22—30, 3 између 30—40 и 2 између 40—45. година. Све што би из изложеног могло извести, то је, да проФесијаима у неколико утицаја на избор оруђа за извршење самоубиства. Док је овако код извршених самоубистава, са свим је друкчије код оних самоубистава, која осгају у покушају. Пре свега, врло је ретко, да код њихових извршиоца постоји ирава намера за одузимањем живота, већ им је, у већини случајева, циљ: да маскирају какву неправилну радњу, или да, побуђивањем саучешћа, изнуде што. С тога се врло мало може поклонити вере њиховим исказима које дају после свршеног чина, и из којих, готово увек, излази: да их је оскудица у материјалним средствима, гонила на самоубиство. Од свих 7 покушаних случајева, 5 су потекли из материјалне оскудице, 1 због свађе (жена с мужем), а I због болести. Разбојништва су у оиште врло ретка дела у престоници, а кад се по некад и десе, то обично бива ио граничним деловима града и пре имају карактер насилне изнуде но правог разбојништва, у год. 1896. било их је 2, од којих је једном уђено у траг, а друго је, и до данас, остало непронађено. Ну, најмногобројпија, најинтересантнија а за полицију и најнезгоднија казнима дела, то су крађе за које се, с правом, може казати, да су барометар полиције сигурности. У години 1896. било их је у престоници 142, међу којима су 76 опасне а 66 иросте. Од овога, доиста знатног броја крађа, пронађено је свега 44, и то: 14 опасних и 25 простих, док су све остале — њих 98 на броју остале непронађене. Ма колико да је неповољан овај резултат, ипак је неоспорно бољи од резултата ранијих година. За све ове крађе укупно, ухваћено је и спроведено суду на осуду 45 лица, од којих су њих 22 били раније осуђивани, 9 су из реда кесароша, 11 долазе на покућаре и служавке, а 3 су келнери. Изузев 3 служавке и 1 келнера, сви остали били су писмени, а 4 од млађих кесароша сврпшли су по 3 разреда гимназије.