Полицијски гласник

310

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 40

Као што се из овога види, највећи контигенат крадљиваца за престоницу лиФерује се из бив. осуђеника, по том долазе »млађи," па тек онда кесароши. По времену извршења поменуте крађе биле су овако распоређене: јануар 14 (пола простих а пола опасних), Фебруар 12 (8 опасних и 4 просте), март 6 (4 опасне и 2 просте), април 19 (13 опасних и 6 простих), мај 9 (2 опасне и 7 простих), јуни 10 (7 опасних и 3 просте), јули 17(6 опасних и 11 простих), август 11 (5 опасних и 6 простих), септембар 7 (3 опасне и 4 просте), октобар 13 (9 опасних и 4 простих), новембар 16 (9 опасних и 7 простих) и децембар 8 (3 оггасне и 5 простих). Најзад, целокупна вредност украдених предмета износила је 20947 динара, од које суме скоро г / 3 долази на просте крађе. Вредно је поменути још и то, да су од ухваКених 45 крадљиваца њих 31 иису били родом из Србије веК махом из Аустро-У гарске. Од осталих казнимих дела из год. 1896. једине су преваре, које заслужују, да се о њима рече неколико речи. Њихов број у свима земљама, па и код нас, расте из године у годину и, по мишљењу неких криминалиста, оне ће у далекој будућности иотиснути крађе. То у осталом неби било никакво чудо, кад се зна: да су преваре поглавито резултат интелектуалног рада, док се за крађе, сем предходног размишљања, захтева увек и Физичка радња. Природно је, дакле, да ће сваки онај који је у могућности да бира између две ствари, изабрати ону која је лакша а при том мање опасна. Тако, бар, данас резонују многи криминалисти, а ми би од наше стране могли само желети, да то њихово резоновање буде умесно, јер налазимо, да су крађе куд и камо опасније за друштво од превара. Строго узев, код нас нема, бар за данас, онаквих иревара и варалица каквим обилује запад, али је бојазан, и то оправдана, да их у најскоријој будућности не буде, јер се и ми, из дана у дан, све више и више „ цивилизујемо к у свему, изузев организовања наше полиције. Преваре, које су извршене у год. 1896. поглавито су се састојале у продавању лажног прстења, купљењу, добровољних прилога и врачању. Од њих 17, похватане су 12, а остале су непознате. Додајемо још и то, да велики део превара остаје непознат властима, по што се преварени стиде да обелодане своју наивност. 0 иступним делима рећи ћемо само толико, да се два пута више дешавају зими но лети, и да су ме1)у њима најмногобројнији иступи због скитње. Од 5742 иступа, колико их је било у год. 1896. долази на саму скитњу 1432. Кад је већ реч о скитњи, да речемо коју и о скитницама, које данас задаје у толико бриге и посла свима јевропским престоницама. По мишљењу Масе-а, бив. шефа париске полиције сигурности, скитнице су жива рана на друштвеном организму, која се, као такова, може само залечити, али не и излечити. Као и остали већи градови, тако и наша престоница има своје скитнице, у свему сличне са скитницама осталих престоница. То су вам на првоме месту бив. осуђеници, за тим кесароши, омањи крадљивци, пробисвети, просјаци, војнички бегунци, маса нерадника и велики број из малена напуштеиих дечака, којима је са свим све једно да ли ће спавати у затвору уираве града Београда или негде на Калимегдану, старом гробљу, у бари Венецији и т. д. Полиција их гони, хвата и протерује по све дневно, али све то не помаже тако много. Док је полиција прогнала 2 нли 3 дотле су у ирестоницу стигли 4 или 6, па можда више. Може се, без претеривања, рећи, да у затворима управе града Београда има по све дневно, с једно на друго, по 100 лица, од којих су 2 / 3 скитнице. То су у осталом стални становници доњег спрата главне полиције који су, како изгледа, иоделили ове оесплатне станове, јер док су једни у затвору, дотле су други у слободи, и обратно. Да се јасније изразимо: једни излазе из затвора, да би другима напрабили место. Цео овај скитачки свет склон је на чињење казнимих дела, а већина њих живи стално од крађе. На то их, иоред навике, гони још и пужда, којој су, тако често, изложени. Може се слободно рећи, да сваки скитница за себе, сачињава згодпи материјал за образовање крадљивца или злочинца, и да од скитње до злочина нема ни »један корак." (Наставиће се)

ДЕЦА П0Д ИСТРАГ0М Особитост бића, које се показује у детету захтева нарочигу пажњу, како кад се оно јавља као сведок, тако и кад се појављује као оптужен. Подједнако поступање као и са одраслима било би у сваком случају погрешно. Исто тако из основа би било погрешно, кад би се та разлика тражила једино у нижем развиКу и искуству; у мањој количини знања и у ужем погледу; тиме би се објаснио само један, мањи део те разлике. Главна гежина лежи у томе, што деге, различним развићем својих оргаиа, и различним односом, у коме ови један према другоме стоје, показује у сусрету са другим бићима и друкчију врсгу Функција него одрасли. Кад само помислимо, како је дегиње тело друкчије образовано, како је друкчије његово кретање, хранење; како друкчије страни утисци на њега дејствују, тада из тога јасно излази, да и његово душевно биКе, мора бити нешто са свим друго, него оно одраслога. С тога градитивним разликама није нишга учињено, већ се морају погражити бигне разлике. Посмаграња, која чини појединац не досгижу; морају се дакле предузети студије у ирилично богатој литератури. Сем радова о посматрању децо у делима Локе-а, Кобаниса, Еразма, Дарвина и Херборта: радова Переза, Граб-а, Сигисмунда Миитења и т. д. могли би још нарочиго напоменути Прејера, Лебиша, Вијерот-а, Плоса, Бенеке-а и т. д. 1. V Опште Не мора човек бити велики иознавалац деце, па да зна да су деца због своје непокварености, по правилу тачнија и поштенија него одрасли. У опште она врло добро опажају, мање су заиптересована и због тога и при исказу мање се руководе обзирима. Али исто тако, услед своје слабости, она су више подложна утицајима других лица. Одвојено од хотимичног утицања на свако дете дејствује са великом снагом и моменат, у коме оио бира себи узоре, који необично јако утичу. Ово је особито леио описао Карло Герок*) и овај утицај за пас је од необичне важиости. Ако имамо иред собом за важног сведока каквога дечка, онда ништа иоуздано нећемо од њега дознати, ако ни мало не будемо водили рачуна о томе, ко су и шта су његови идеали. Као што је непобитпо, да сваки човек, који још има својих идеала, стоји под њиховим утицајем, исто је тако непобитно, да су и деца, која су одана сањаријама, њима тако прожмана, да све што мисле и чине добија боју тон и значење тих сањарија. Оно што чини предмет њихових сањарија, то је добро, рђаво је како он то не чини; оно што има он, лепо је и то што он говори тачно је. Многобројна необјашњива резоновања и делања дечија само се тако могу објаснити, ако се на тај идеал дође (ако се он тако сме назвати) и пред његовом светлошћу пронађу узроци, који дечије делање руководе. У опште може се рећи да деца имају извесан осећај праведности и да се она одлучно непријатно осећају, кад неко са неким друкчије постуна, него што он то заслулсује. Али при томе не треба заборавити ни то, да деца о ономе, шго неко заслужује или не саслужује, имају своје нарочите назоре, и да ми у томе ногледу врло регко смемо од нашег схватања одступити. Исто је тако поуздано, да се деца, због тога што немају на много да мисле и за много да се старају, јако иитересују и да добро памте све, што се око њих догађа. При томе наравно, ваља оиет узети у обзир, да је и то интересовање једнострано, јер полази са њихове тачке гледишта као и да је и њихов.о намћење конструисано само на њиховом досадашњем искуству Ми обилно можемо само оно задржати у памети што већ има тамо своју врсту. Ново, погпуно ново, мора себи образоваги најпре врсту, а то иде увек теже. Кад је једно дете нешто већ приметило, то ће оно најпре потражити, да ли већ има врсгу, на коју ће ово применити и ту се сад добро или р1)аво схвата и разумева. У томе што се ово често превиђа, лелш основ понеког лажног схватања онога, што дете каже: мисли се да је оно погрешно схватило, иа погрешно и исказало, док је оно међутим само на свој начин схватило и на свој начин исказало. Карактеристична је у многим случајевима важна, оа одп Бенеке-а изнета примедба, ио којој деца ретко имају тачан нојам

*) „Шиаопеп ипс! 1Јеа1е.