Полицијски гласник

312

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 40

По свршеном увиђају са повређеним или лешом треба радити онако, како, лекар буде наредио. азе Тако исто лекар ће казати, да ли повређеног треба упуПо времену на лечење 1 као и Д а ли треба леш послати у поређене- јан -Ј ек И и Ј е 5 или не - И како се о свему томе лекар " (& онако ће нолицијски органи и урадити. Када се пак неко лице удави или када нестане каква особа, За коју се сумња да је убијена, иа се и у једном и у другом случају леш није могао пронаћи, — онда у увиђају на месту догађаја, када се тиче утопљене особе, треба забележиги исказе сведока о стању и околностима самога догађаја, као и о начину, на који се десио, — а код нестале особе: исказе сведока о свему што знају за несталу особу, као и на основу чега изводе, да је ње нестало. Према оваким исказима трагаће се за несталим или удављеним лицем, док се не пронађе његов идентитет и не констатује, да ли над собом није само то лице извршило самоубиство, или је насилном смрћу уморено, или да није било жртва каквога несрећног случаја, —■ од кога резултата доцније ће зависити, да ли треба какву истрагу водити или не. При оваким случајевима, ако је могуће, треба сазнати и означити: име и презиме, године старости, место становања и опис нестале или утоиљене особе, као и опис његова одела. У свима случајевима где је то потребно ради бољег објаснења самога дела. или догађаја треба на протоколу увиђаја нацртати, ма и слободном руком, план места, на коме су се дело или догађај извршили или десили. На плану, у колико је то могуће треба тачно означити ге су се налазили окривљени, повређени, сведоци и т. д. или на пр. при судару кола, треба означити где су се налазили коњи, волови, кола и т. д. а где лица, и у опште треба означиги све оно, што ће сам догађај боље да објасни и расветли. 0 сваком оваком догађају треба одмах, а најдаље у року од 24 часа известити своју претпостављену власт. О нанетим повредама лекар издаје уверење, као и о узроку смрти, ако је ова одмахили доцније услед повреда наступила. Према увиђају и осталим околностима иод којима се догађај деоио, иследник ће решити, има ли места, да се води каква кривична истрага и иротиву кога или не. Вој. П. Павликевић.

ПРЕД гиљотином од Ивана Тургевева 2 V Више наших „пријатеља" били су се већ поиова сакупили. Наш љубазни домаћин послужи нас врућим вином. Троггман је остајао једини предмет разговора. Питало се шта он мора осећати у томе часу; да ли ларма на улици допире до његове усамљене ћелије, и поред дебелих бедема који су је одвајали; да ли још непрестано спава... Управник нам показа једну велику гомилу писама упућених Тропману, које је осуђени одбио да чита, као што нас је уверавао иаш домаћин. Та су писма била махом испуњена простачким шалама и мистиФикаЦијама. Мали број садржавао је озбиљне ствари и иреклињао га да призна злочин и да се иокаје; један методистички пастор му је послао целу богословену дисертицију од двадесет страна. Било је писама са жеиским рукописом и китицама беле раде и смиља. Управник нам још рече да је тамнички апотекар предао властима једно писмо Тропманово, које, је Тропман неким начином до њега дотурио, и у коме му је тражио отрова. Поред све предусретљивости нашега домаћина, опазио сам да ме он савршено не разуме »зашто се врага интересујемо за једну тако злу и погану животињу" као што је Тропман. У његовим очима ми смо били само љубопитљива господа, снобови који лете за јаким емоцијама. Попгго смо разговарали за један часак, понова се растурисмо. Цела ноћ прође у лутању као грешне душе, у улажењу код управника, у седању у салону, у тражењу новости о Тропману; затим се силазило у двориште и на улицу, враћало се после неколико минута и започињао се разговор о осуђеноме; и тако до јутра. Неки од нас почеше да причају мрсне анекдоте које су давале личне вести; други су говорили о поли-

тици, позоришту, или су помињали име Виктора Ноара ; више њих гледали су да се шале, да лажу досетку, али то није ишло... 'Гакви покушаји изазивали су усиљен смех и који је лажно звонио и као пресечен престајао. Ја пронађох један мали диван у првој соби, и прострех се шго је могуће угодније да потражим сна; али нисам спавао, чач нисам могао ни да тренем. Око три часа из јутра, Г. Клод уђе, седе и заспа. Један тренутак после, један од његових потчињених дође и зовну га; он се одмах диже и нестаде га. Споља, ларма гомиле постајала је све јача, гушћа, продуженија; на тргу је било више од двадесет и пет хиљада душа. Тај жагор ме залуди; чинило ми се да чујем рикање мора када се вали ломе о камениту обалу: оно исто недовршљиво сгезсепЛо валова, које је тако верно Вагнер изразио у својој музици. То није била непрестано једнака ларма; било је великих шумова, трчања у средини којих оштре ноте женских и дечјих гласова дизаху се и падаху, као прскање одбијених валова у ситну кишу, у тој огромној јеци. Човек се осећао пред бруталном силом једнога елемента. Час се тај елеменат примиривао и изгледао као да се прикупља; час се надимао, подизао, бацао се са удвојеним бесом, као да је хтео све да прогута...; затим, умирујући се поступно, стишавао се, да се још већма раздражи и да се понова умири, без умора, увек, без краја... И шта знаш то потмуло брујање? мислио сам ја... да ли изражава радост, рђавство, свирепост? Не, то није одјек никаквог одређеног осећања људског; то је само ларма: хука једнога елемента. VI Око три часа, ја сиђох на улицу можда по десети пут. Гилотина је била готова. Два дрвета, одељена једно од другога једним полу-метром сечива које иде од једнога до другога, истицало се према црном небу, са изгледом више чудним но страшним. Ја сам био замишљао да то оруђе закона има импозантнији изглед; та уска и дугачка машина, као задављена чинила је утисак једнога опруженог лабудовог врата који вреба; нешто злокобно али без величине. Тешка котарица изгледала је на сандук крваве боје и уливала ми је само осећај одвратности. Знао сам да ће у ту котарицу џелат бацити још топло тело и одсечену главу која ће још дрхтати... Општинска гарда, која је мало пре била дошла, образовала је велики полукруг пред лицем тамнице. Коњи су Фркали, гризли узду и климали главом. Калдрма се белела под њиним ногама од пене. Коњаници су жалосно дремали под својим каиама кожним које су им на очи биле набијене. Редови од војника пресецали су трг и уздржавали гомилу која се била збила; сада је био простор од триста корака пред тамницом, у место од двеста. Ја се приближих једноме реду војника да би носматрао гомилу, коју је задржавао непрестано у крегању. То је непрестано било хујање једнога слепог елемента. Сећам се једнога дечка у блузи. од дваестак година; он је имао поглед управљен на земљу, и осмејкивао се, као да мисли на забавне ствари. Одједном одбаци главу у назад брзим покрегом, отвори широм уста, и пустиједан продужен крик, без речи; загим обори очи и иоче се нонова осмејкивати. Шта се дешавало у души тога човека? Ради чега је осудио себе да остане осам часова на ногама, да нроведе ноћ без сна? Уво ми није хватало оно што је гомила говорила. Само, оштри гласови продаваца новина могли су надмашити ту непрекидну вику. Они су викали наслове књига и брошура које су причале живот, па чак и извршење нресуде и носледње речи Тропмана... С времена на време, још сам чуо свађе, диваљ смеј и оштре узвике жена. Пет или шест гласова запеваше Марсељанку, али се прекидоше свакога тренутка. Марсељанка је величанствена када је певају више хиљада гласова. * »Доле са Пјером Бонапартом! повика један громак глас... Ја! Ја!... „Рикање је јечало; одједном постадоше ритмични: „Бо-на-парт, Бо-на~парт, а на глас Ј^атршпз. Овај народ, сакупљен, пуштао је неко кисело испаравање, сва тела била су прогутала огромну количину вина. Било је