Полицијски гласник

326

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 42

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО КРЕТАЊЕ КАЗНИМИХ ДЕЛА У ПРЕСТОНИЦИ Д- в- Алимпи^ (4) Са свим је друга ствар са крађама из ове године, које се, као што ћемо видети, разликују од оних из претходне не само но квантитету, већ и ио квалитету, њихов укупни број у овој години износи 158, дакле за 16 више од оних из прошле. Од овог вишка њих 9 опасне су, а 7 просте крађе. Разлика између простих и оиасних крађа у овој години достиже број 12, док е у претходној износила 10. Посматрана према времену извргаења, ова маса крађа овако се кретала: у јануару II (8 опасне и 3 просте), у Фе-бруару 13 (8 опасне и 5 просте), у марту 14 (9 опасне и 5 нросте), у априлу 12 (8 опасне и 4 просте, у мају 11 (5 опаснд и 6 просте), у јуну 16 (II опасне и 5 просте), у јулу II (у опасне и 6 просте), у августу 17 (10 опасне и 7 просте), 5 септембру 10 (4 опасне и 6 просте), у октобру 16 (7 опасне и 9 просте), у новембру 16 (5 опасне и 11 просте), и у децембру 11 (5 опасне и 6 просте). Док је у предходној години највећи број крађа извршен месеца априла (19), а најмањи месеца септембра (7), дотле у овој години највећи број пада у месецу августу (17), а најмањи опет у септембру. Месец новембар дао је обема годинама исте резултате, а месец, Фебруар једнак је у обема годинама по броју опасних крађа. Вредност извршених покрађа у овој години износила је 33.600 динара, што значи, да је за читаву '| 3 већа од суме у прошлој години. Скоро овакву исту знатну разлику добићемо, ако крађе обеју година посматрамо и норедимо по резултатима рада полиције сигурности у погледу проналаска њихових извршиоца. Као што смо видели, у год. 1896 било је 142 крађе и од њих је пронађено свега 44, што опет значи: да је од 100 извршених крађа пронађено свега 31. Док је овако са год. 1896, дотле је у овој — 1897 год. од 158 крађа пронађено 90. дакле 59°| 0 . Из свега овога опет излази, да је рад полиције сигурности у год. 1897, а у погледу изналажења крађа, био, без мало, 2 пута више успешнији од рада у претходној години. За све ове крађе укупно је ухваћено и предато суду 119 лица, од којих су њих 74 били раније осуђивани, и то: 2 по 4 пута, 5 по 3 пута, 22 по 2 пута, а други по један пут. Од осталог броја похватаних лица, долазе: на кесароше 17, на слуге и слушкиње 13, на келнере 9, на надничаре 3, на занатлије 2, и, најзад, I је био практикант (свршио 6 разреда гимназије). Помињемо још и то, да су од похватаних крадљиваца њих 4 били осуђени на смрг, и од њих опет само је I стрељан. Од осуђених лица већи је део данас у слободи, а неколицина њих већ су и по други пут спроведени у београд. град. Преваре из ове године много су интересантније, од оних из предходне. Поред купљења добровољних прилога, врачања и протурања лажног новца, у овој години нарочито узимају маха преваре према трговцима. Поједине варалице, којима је на челу био неки Димитрије — Мита Илић, звани »Брка® беху образовале читаву једну дружину за варање на начин веома прост, 'али и веома дрзак. На име, они су улазили у поједине трговине, нарочито оне са колонијлном робом и, за рачун отменијих личности, узимали знатније количине еспапа, издајући се за њихове млађе. Наравно, да су се предходно добро обавештавали о тачним односима између дотичних трговаца и личности за чији су рачун робу иодизали. Ово је у почетку ишло доста глатко али кад једнога дана »Брка® толико забразди, да од једног бакалина на »Зеленом венцу® покуша иридићи читав џак кафе и пола џака шећера, а на име једног угледног трговца из Паланке, буде ухваћен у моменту када је хтео подићи наручени еспап, а у скоро за њим, пали су у шаке полицији и остали чланови дружине. Од целокупног броја превара у овој години, свега су 3 остале непронађене, а од похватаних лица: 3 су бив. осуђеници, 5 кесароши, и 3 циганке. Вредност ових превара нак, износила је 2100 динара. Утаје у овој, као и у прошлој години, састајале су се поглавито у дефицитима појединих чиновника и несавесном раду

неких трговачких агената и пискарача. Од њих I0, похватане су 7 а остале су остале непронађене. Вредност свих утаја укупно, износила је 7300 динара. Помињемо још и то, да је рад превентивне полиције на предупрећењу утаја готово ништав, по што су оне искључиво ствар предходног поверења. Повреда тела, којих је у прошлој год. било 6, попеле су се у овој години на 10 случајева. Од овог броја 4 су извршене од стране господара према млађима, а остале су резултат међусобне свађе. Крајеви Београда у којима се ова дела за данас највише дешавају, јесу Палилула и Савамала. Заборавили смо поменути раније, да је у овој години било и једно силовање, које је извршено на Врачару октобра месеца над једном 11-то годишњом девојчицом, и чији је извршилац и до данас остао непознат. За иступна дела из ове године, вреди све оно што смо за њих раније казали, изузев Факта, да су се иступи због скитње у овој години знагно појачали. Њихов број пење се до 1760 случајева. Овим смо уједно завршили са казнимим делима из 1897 године, а сада да прегледамо њихова кретања у идућој —- 1898 години. Морамо одмах поменути, да је први дан ове године обележен једним разбојништвом, коме по дрскости његовог извршиоца, нема равна у нашој криминалној историји новијега доба. Престонички грађани сећају се, ваљда, још, добро, да је тога дана, око 11 часова пре подне, дошао у радњу, г. Стевана Јевтовића, златара овд. неки Љубомир Трета, бив. покућар овде у Београду, родом из Сомоша у Аустро-Угарској, и тражио да купи извесне скупоцене ствари. Кад му је г. Јевтовић одвојио све тражене сгвари, и по тражењу његовом отпочео да му пигае рачун, удари га овај, у моменту када се сагао ради писања рачуна једним, у напред спремљеним чекићем три пута по глави, од којих је удараца г. Јевтовић пао онесвешћен. Тада разбојник, из касе која је била отворена, упљачка: 31 наполеон у злату и 200—250 динара у новчаницама, а из дућана зграби: један златан ланац, два дијамантска прстена и 1 пар злагних дугмета, — све у вредности до 1000, па по том побегне. Прошав са свим дрско поред целе престоничке полиције, која се гада налазила на поретку у Кнез-Михајловој улици, разбојник сврати у једну мењачницу, и размени у аустријске Форинте један део упљачканог новца, а ио том се изгуби у правцу ка Врачару. Док је полиција, извештена од г. Јевтовића о свему, кренула читаву хајку за зликовцем, опасав предходно цео Београд коњичком жандармеријом, дотле се он одмарао од свога, доиста трудног посла, у једном ћумезу на Врачару, а у крилима своје милоснице, и премишљао, како ће се дочепати Аустро-Угарске. Можда би у томе и успео да је био иоле обазривији, али баш зато, шго је приликом извршења злочина био и сувише дрзак и обазрив, морао је, по већ утврђеном правилу код злочинаца, постати, по извршеном злочину, плашљив, неодлучан и до крајности необазрив. У жељи, да сазна шта је било са г. Јевтовићем, зликовац је, пред ноћ, напустио своје склониште и изишао у град. Од првог продавца новина купио је све вечерње листове, па кад је из истих видео да је г. Јевтовић остао у животу, а то га је највише тиштало, ударио је, као што је већ обичај код зликоваца, у пиће. Како је била Нова Година«, то његово весеље није никоме падало у очи. Тако је банчио целе ноћи по радњама у улици „Болничкој®, а сутра дан, око 8 сахати пре подне, ухваћен је мртав пијан у каФани код „Нове Владе«. Том приликом, код њега су нађене све драгоцености, а и већи део украђеиог новца. По што је свој злочин потпуно признао, то је од стране првостепеног суда за град Београд осуђен био првом пресудом на смрт, а другом на 20 година робије у тешком окову коју осуду и сада издржава у београдском граду. Разбојник Трета нити је био злочинац из навике, нити душевно растројен у моменгу извршења свога злочина, па ипак се, по дрскости и умешности, коју је показао, мора закључити, да није био обичан зликовац. Ако је веровати његовим изјавама, њега је на злочин побудила жеља за новцем, номоћу кога би, са својом милосницом, могао отићи у Аустро-Угарску и тамо засновати неко вајно огњишге. Горко се кајао због онога што је учинио, а неколико пута и плакао је. Кад му је саопштена