Полицијски гласник

ВРОЈ 42

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

327

омртна пресуда држао се прилично хладно, али је доцније у апсани са свим клонуо и ударио у плач. Најзад, приликом спровођења на осуду, зарицао се свим на свегу да ће у будуће бити честит човек. Шелети је, да одржи реч. — — — — — — Изгледа, да је овај рђав почетак са г. Јевтовићем, врло рђаво утицао и на целу годину у опште. Поједина казнима дела, а нарочито убиства, знатно су се умножила. Док их је у години 1896 било 3, а у год. 1897 само 2. дотле се њихов број у овој години иопео на 5 случајева, што ће рећи, да је само у овој једној години извршено онолико убистава, колико у обе иредходне. Доцније ћемо већ видети како су ова убиства извршена и шта је са њиховим учиниоцима било, а сада да часом прегледамо сва казнима дела из ове године, која су се овако кретала: убистава 5, детоубиство, I, покушаја убистава 4, самоубистава 17, покушаја самоубиства I, разбојништво I, силовање \, опасних крађа 78, простих крађа 47, новреда тела 8, утаја: пресупних I, иступних 8, превара: преступних 2, а иступних 9, иступних дела (без превара и утаја) 5382 Као што се из овога општег прегледа види у овој години сем убистава нагло су појачала и самоубиства, чији број износи, без мало, колико у обе претходне године, док су се, на против покушаји и убиства и самоубиства знатно умапили. То исто вреди и за крађе, а нарочито просте, које су се умањиле за 1 | 3 и нешто мало јаче. (наставиће се) ЖЕНА ПОД ИСТРАГОМ 1. V опште. Осуда жене остаће за криминалисте увек један од најтежих задатака не само стога, што је она и еоматски и физички сасвим нешто друго него човек, већ и стога, што се човек не може никада потпун гшставити у гголожај жене. Осуђује лн криминалист човека, то он има посла са себи равним, који је неминовно створен из истих Фактора из којих и он сам, па макар каква да је између њих разлика по добу старости, занимању, образовању и моралу. Ако има да суди каквоме старцу, који ма колико да му је по годинама измакао, то он ипак нма пред собом човека, онаквог какав ће и он једнога дана биги, који је дакле исте конструкције, само на удаљенијем ступњу развића. Ако је то какав дечак, онда криминалист зна врло добро како је и сам као дечак мислио и осећао, јер се расположења и схватања пикада не заборављају, ма колико времена да је прошло, — ми их до душе свакада више не одобравамо, али каква су она била, то нам не излази никада из памети. Чак и кад каква девојчица стоји пред криминалистом, ни тада му не недостаје правило за њену осуду, јер пре развића пубертета биће дечка и девојчице још није тако одсудно различно, да криминалист не би смео правити анализе закључке, да не би смео као објект упоређења иставити своје сопствено ја, онако, како је оно било онда, кад је он био дечак. Али за природу жене, нама људима недостаје с*зако правило, које би имало да поставп паралелу између жене и нас; и највеће погрешке у казненом поступку чињене су само стога, што смо ми према жени исто онако закључивали, као кад би на њеном месту био и човек. Мерили смо дело или исказ какве жене истом оном мером, као кад би они и од човека проистицали, и то је на сваки начин било погрешно. Жена је нешто друго него човек; ово нам каже анатом и лекар, историчар и књижевник, теолог и филозоф ; иа то сам види и сваки лајик. Жена је друго по својој појави, по своме посматрању, по својим судовима, по својим осећајима, вољи и делању — само ми нравници кажњавамо дело жене као и дело човека и исказе њене уважавамо као и исказе човека. Чак кад смо и на чисто с тим, да у том грешимо, ипак ни тада не можемо доћи до правог сазнања, јер ми људи никада нисмо били жене. Па ни саме жене не могу нам у томе рећи истину, јер ни оне никад нису били Људи. Каб што појединац никад не може дознати, да ли и други сматра за зрело оно, што тако назива он, тако ће исто за навек остати неиспитано и то, где треба тражити несумњиве разлике у животу душе човека и жене. Али ако ие можемо иродрети у саму битност питања, можемо проучити иојаву; трудећи се да је што боље осветлимо, у колико то сама тежина ствари допушта.

При томе нас обузима једно особито, могао бих чак рећи и ненаучно осећање: у овоме питању мање вере поклањамо напредцима и установама научника, него уверењу народа, које се испољава у општем схватању, у правним причама, обичајима и пословицама, јер инстиктивно осећамо, да народно схватање преставља вековни талог најстаријег искуства, исказаног како од људи тако и од жена, узимајући при гом са самопоуздањем, да су се погрешке посматрања поједиггаца пред опажајима других ма колико исправила. На тај начин добијамо једну врсту просечног послегка, те и ако су просечни бројеви у великом проценту лажни, јер се иојављују или сувише високо или сувише ниско,ипак учињену иогрешкене треба сматраги са свим, већ унола. Ако је нпр. у једном реду бројева најнижи 4, највиши 12, нросечни број 8, онда ако у посебном случају узмемо последњи, можемо се највише за 4 преварити, никада пак за 8, као што би био случај, кад би узели 4 место 12 или обрнуто. Народно схватање даје дакле просечност, и ми ни у којем случају не смемо узети, да се оно ње није држало. Оно не би могло ни ући у правне приче и пословице, кад столећа не би показала, да су учињене погрешке незнатне. Нека нам пре свега буде допуштеи један летимичан иреглед, какав је положај имала жена у рана времена код народа, који су имали утицаја на нашу културу. Велики број класичних места, који су скупили Хенри Финк и Шмит показује, како је класични грк мало ценио жену; а В. Бекер од свију доказа за ово, највише указује на онај, по коме је грк увек ценио више децу него ли жену. Ни грчки природњаци не мишљаху друкчије. Хипократ и Аристотело држали су жену одлучно само за полу-човека, па ни сам песник није слободан од оваквог погледа. Омир се (Савети Агамемиона Одисеју) највише срди због њихове брбљивости и лажљивости. И сам Еуригшд цени их врло мало. Старо-римско схватање циља непрестано на оно нама чудновато, финксно и дисхармонично у жени, које најјасније опредељује Хорације („Оевт!; т р18сет тиПег Гогтоза зирегпе« —■ „горе жена, доле риба«). Ни Оријенталци нису боље чинили. Хинез вели: жена нема душу, а Мухамеданац верује, да је за њу рај затворен и деФинише је као »створ, који расте међу украсима и у кићењу, и свагда се препире без разлога". Колико се такво мишљење одржало, показује и отомански кодеке (чл. 355) по коме искази двају жена вреде колико исказ једнога човека. Па ипак коран поред свега тога ставља жену иначе више, него што су то чинили очеви цркве. Питање »ап тиПег ћаћеа1; аштат"? чешће је изношено на концилима, и једино од тих, Масоново, озбиљно је претресало спис Ацидалов »МиПегез ћогшпезпоп еззе". Овакво посматрање одговара и садржини онога грднога броја средњовековних пословица, чији је предмет унутрашње биће женино. Исто тако оно објашњава зашто је и тако велики број жена сматран за вештице, којих је само у Немачкој, по Шеровом рачунању спаљено најмање на сто хиљада. Законодавства брињаху се о женама тада само у толико, у колико им се вере може поклонити као сведоцима. Бамбергензис нпр. (чл. 76) допушта само у „гдекојим" случајима сведочења »младих лица и женских прилика"; а какве су се битке водиле о вредности исказа жена међу старим правницима,. најбоље нам. показује Митермајер (Наука о доказу). Ако се окренемо на Тацита но коме инострани писци говоре о великом поштовању жена код Германаца, наићи ћемо на читав ред саопштења, почевши од старо-северног Хавамала, који претежно презриво говори о женама називајући их непресгано лукавим и безумним („девојачком говору не верује ни једап човек, као и жениним речима), па све до модерне пословице, која снаја и највише и најниже код жене: »Подајте жени крила па ћете добиги или анђела или гуску". Ма колико даје опора ова изрека, ипак јој се тачно схватање често не сме одрицати. Жена стоји или пзнад или иснод човека. Исто тако поједина жена сгоји у извесним својствима изпад и извесним испод нас — само такве као што смо ми, нема никако. И кад Плос каже: жена је ирема својој природи исто тако савршена, као што је и човек према својој, то се онда ово слаже са именоваким схватањем; само у том случају ми то „више" или »ниже стајање" не смемо сводити на какав коренат „одговарајуће цељи«. Вишу или нижу организацију ми судимо само са наше •гачке гледишта моћи и осећања и ни мало се при томе не освр-