Полицијски гласник

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК 1зР0Ј И

ћемо, на то, да ли она одређеној цељи одговара или не одговара. Каквоме једностраном и по духу убитачном раду, који захтева до душе малу али инак ненрекидну пажњу, одговара средње обдарен, стрплив, не-мисаони човек извесно много пре, него какав генијалан ватрен интелекат. Први је за овај задатак много подобнији него други, али он не стоји и више. Па тако је и са женом: За неке, само њој одре^ене циљеве она је извесно боље конструисана, али да ли ову конструкцију и са наше тачке гледишта, нашега схватања моћи и осећања, треба означити као вишу или нижу, то је друго питање. Стога је само у извесном смислу тачно, кад ми нека својства жена, која се не слажу са нашим, означимо као гора. Јер узимајући по себи, ми би превидели да су за задатак и природу жене баш та својства тачна; исто као штб модерни природњак узима, да се свака животиња за своје циљеве потпуно правилно развила. Кад ово не би било и код жене, онда би то био нрви изузетак Закона теорије природног развића. Стога и није наш задатак да идемо у одвојености и особености психе женине, већ само да проучавамо њен, већ једном од природе одређен положај и задатак. Тада ће се показати да и оно, што смо пре схватали као особитост, није ништа друго до сама природна потреба истога. Пре него што почнемо обрађивати саме поједине моменте у психи жениној, требало би да додирнемо и употребу литература у нашој теми. Наиме треба нарочито на то да укажемо, да се исход наших студија за песника неће моћи назвати баш срећним, нарочито у колико је то у оквиру онога, што нама криминалистама треба. Било би природно да се, кад је питање о познавању срца, тога најважнијег делића жениног, нрво на песника обратимо; али утврђено је, да нас ти славни познаваоци срца жениног често остављају на цедилу; па шта више, одводе у златне заблуде. Ми овде не скупљамо Изводе из Светске Литературе и не тиче нас се решење несничке загонетке Шенине — овде смо ми суве јуристиче душе, којима је задатак, да у своме послу не падају у погрешке које би друге коштале части или имања. (наставиће се) П Р Е д гиљотином од Ивана Тургењева 4 Париски Господин давао је наредбе, означујући прстом на десно, на лево... у кајишевима нису биле пробушене рупе за закачке; старац потражи прво у кеси, затим у својим џеповима, и најзад извуче једно криво шило. Хтео га је забости у кожу, али надувени прсти од узетосги нису га служили, кожа је била тврда и нова. Са муком је најзад нробушио једну рупу; затим, када је хтео провући закачку, она није улазила; он поче отварати нову рупу... свештеник, опазивши да све не иде као што ваља, говорио је споро своје молитве да би дао времена сгарцу. Најзад, када се свршила та операција, за време које, признајем, ладан зној ми је облио лице, онда се поче друго нешто. Замолише Тропмана да седне на табуле, и узети старац поче га шишати. Он прво извуче мале маказе, и са много гримаса на устима, пажљиво одсече огрлицу осуђеникове кошуље, исте оне кошуље коју је овај мало час брижљиво дотерао и која се тада лакше могла одсећи. Али платно је било дебело и давало је отпора сечиву. Париски Госнодин надгледао је те припреме, и изгледао је незадовољан; отвор није био довољан; требао је да буде шири. Узети старац отпоче понова, и одсече још једно велико парче платна. Горњи део леђа био је откривен ; могле су се видети плећке; Тропман их подиже: било је ладно у тој соби. Старац удари на косу. Једну надувену руку мету на главу младићеву, који је сместа послушно обори ; шишао је десном руком. Праменови косе, затворено плави, клизали су низ рамена и падали на земљу; једна коврџица докотрља се до мојих ногу. Тропман је још непрестано држао са резигнацијом оборену главу; свештеник је још спорије читао молитве. Ја нисам могао одвојити очи од руку осуђенога, оне руке црвене од невине крви, а које су тада немоћне лежале једна на другој.

Али нарочито ми је поглед падао на оиај бео и нежан врат, онај дечји врат... и моја уобразиља је на њему нехотице цртала једну попречну линију. Ту, помишљао сам..., кроз неколико минута..., тешка секира ће прећи... ломећи кичмени стуб, секући мишиће и живце... то тело не изгледа да ишчекује своју судбину..., он је био тако млад, тако бео, тако учтив, тако пун живота... И ја се питах и преко воље: нашта мисли у овај мах та оборена глава? Да ли мисли без нрестанка, стегнутих зуба: Не, ја не ћу да будем слаб!« Можда гледа где у вихору пролазе успомене из прошлости. Можда види у иоследњим трзањима самртне борбе коју од својих жртава. Може биги да та глава вели самој себи: »Још то није ништа, видећемо доцније...« И она ће то себи нонављати докле год је смрт не дотакне, и тада више неће бити начина да избегне судбини... Сгарац је непрестано шишао, коса је шкрипала под маказама... и тај посао најзад се сврши. Тропман се подиже и затресе главу... Обично, тога тренутка, осуђеници који имају још снаге да говоре упућују последњу молбу управнику тамнице, дајући му оно што им остаје од новца и моле га да уреди-њихове дугове. Тада захваљују својим чуварима и стављаЈу у дужност присутним личностима да предаду или последње писмо или један прамен косе њиховим родитељима... Тропман није ирипадао тој врсти, презирао је те »сентименталности;® не рече ни речи, и очекивао је у мирној ћутљивости. Бацише му на рамена један кратак капутић; џелат га ухвати за лакат. „Чујте, Тропмане, рече Г. Клод у сред гробнога ћутања... Последњи тренутак је дошао; кроз неколико мину га све ће бити свршено. Остајете ли при тврђењу да сте имали саучесника? — Да, господине, остајем нри томе, одговори Тропман; и његов глас пријатног и јаког баритона није био ни мало нромењен. Осуђеник је ове речи пропратио лаким поздравом, као да му је било жао што не може да одговори у другоме смислу, на задовољство онога који га је упитао. »Добро! хајдемо!® рече Г. Клод. Ми изиђосмо у велико двориште тамнично. XI Било је седам часова мање један минут; небо се једва било расветлило, магла је помрачивала ваздух и покривала предмете. Викање гомиле иас је заглушивало; непрекидна и страгана дрека, несносна, дочекала нас је чим смо прекорачили праг. М-и се журно упутисмо ка вратима; неки од нас осташе позади; и ја сам, идући са осталима, повукао сам се у страну. 'Гропман је брзо одмицао; ноге су му се вукле, јер су му кајиши сметали да иде. Како ми се тада учинио мали, млад, готово дете!... Одједном, нолако као каква чељусг која раствара своје вилице, врата се пред нама отворише; узвик задовољства оте се из гомиле, и чудовиште које је очекивало свој пљен, гилотина, показа нам се, са своја два дрвета и сечивом у ваздуху. Ладна студен нас прожма, студен од које осетих бол у срцу. Изгледало ми је да је та студен изишла кроз та врата; ноге ми заклецаше. Ипак сам гледао Тропмана; он учини један покрет у назад и обори главу, колено му се преви, као да га је неко лупио посред прсију. »Онесвестиће се, <( рече један глас поред мене. Али он се с места новраги и пође чврстим кораком. Они који су желели да виде како ће пасти глава, пођоше пред њим трчећи. Ја нисам имао ту храброст. Срце ми ослаби и заусгавих се крај врата. Видео сам џелата, сличнога каквој црној кули, како се изненада подиже са леве стране гилотине; видео сам како се Троиман одвојио од групе позваних, како пође и успења се преко сгепеница (Било је десет басамака, десет!...) Видео сам како се зауставио и бацио један поглед у назад; чуо сам како је изговорио ове речи: Реците Г. Клоду... Видео сам га па естради, видео сам како два човека, с лева и с десна, бацише се на њега као пауци на мушицу; видео сам како се наже напред, с главом у напред, и како му се ноге сташе бацакати. Али дошав дотле, ја окретох главу и очекивах ; земља се окретала пода мном. Изгледало ми да сам очекивао целу једну вечносг. Имао сам времена да приметим да када се Тропман