Полицијски гласник

БРОЈ 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

331

Једном сам имао налог, да ухапсим једног човека због бигамије. Авантура тога човека подсећа живо на Бисанов водвиљ „контролор вагона за спавање.'' Просто да човек мора рећи, да истински живот надмашује машту романсијере и драмских писаца. Тај човек проживео је неколико година са својом првом женом врло среКно и задовољно, и онда му од некуда дође у главу, да потражи мало промене, па се поче удварати извесној дражесној девојци, с којом се познао при шетњи у парку. Разуме се, да није спомињао да је ожењен. Млада девојка је била од добре куће После пеког времена, девојка, побеђена његовим ватреним речима и огњевитим погледима, изјави да Ке га волети, али тек пошто се венчају. Човек пристаде и тако се венчаше, и у суду и у цркви. Сад се морао довити, како да удесе, те да га не ухвате т. ј. да задовољи и једну и другу страну, па исприча својој првој жени, да је добио за инспекгора при париској трошарини, те мора недељно по четири пута да дежура у канцеларији, ради контролисања млађих чиновника. Разуме се да је и другој жени казао, да мора недељно по три ред пробавити у канцеларији, јер та „проклета дужност веже га да мора контролисати млађе чиновнике.® Једно три четири месеца срећа га је послужила ге су га обе жене поштовалс као узор доброга мужа. Али крчаг иде на воду док се не разбије, па гако прође и овај двогуби муж. Упропасти га једна ситница, једна незнатна случајност. Једно вече журе^и се ђоја у канцеларију на дежурство, заборави бележницу код прве жене. А жена као жена, хоКе све да зна, па је отвори и нађе унутра слику друге жене. Разуме се, да је одмах помислила, да му је то каква љубазница, на се реши да га улови. 11 једнога дана улови их, где иду под руку па поче грдити на сред улице. Човек се нашао у прпи: хтео је да сгругне, али жене га ухватиле за капут, па не пуштају. Очас их окружи гомила радознала света, како то веК у Паризу обично бива. — Артуре — дрекнуће љутито друга жена; — ваљда 1>еш заштитити своју закониту жену од увреда ове жентурине. — Његова законита жена! — нодвикне жена број један. — То сам ја и сад ћу да те паучим памеги, што ловиш мужеве поштених жена.

Реч по реч, па се позаваде и потуку, те се уплете и пандур па потера цело друштво у полицију. Ту полицијски комесар узе на строг испит краснога иншпектора, те овај немаде куд већ признаде све. Сад се тек обе жене разјарише и би га рашчупале, да није било комесара. Поротници осудише »иншпектора® на много година затвора. Тамо у затвору имао је кад да размишља о лепој пословици: »не треба седети на две столице." Један други случај бигамије прошао је са мање ларме, али је довео једног полицијског иншпекгора у врло непријатну ситуацију. Ево тог случаја. Полиција добије анонимно писмо, како се један човек носи намером да се ожени, а још му је жива прва жена, коју је напустио пре неколико година. Одмах један иншпекгор добије налог, да се у даном тренутку појави као власт, те да спречи дело бигамије. Иишпектор направи нознанство с дотичним човеком, да би га лакше контролисао. Но то познанство оде даље, него шго је мислио. Јер га је нови пријатељ толико заволео, да га је чак преставпо родбини своје невесте, те га позову и у сватове. Иншпектор се нађе у небраном грожђу, тим пре што »пријатељ« није крио, да му веома симпатише. Једва се извукао да не буде сведок при венчању. Сиромах, колебао се између својих дужности и својих добрих односа према човеку, на кога треба да пази. Колебајући се, не паде му ништа боље на памет, већ да свој налог, на који сам ја и заборавио заузет хрпом других нослова, преда другом иншпектору, на извршење. Но опет било му је жао пријатеља. Не, не, нека га да бар ужива једну ноћ ' И тако, свој налог предао је другом иншпектору на извршење тек сутрадан, после свадбе. И тако се доиста извршило дело бигамије. Кад сам чуо шта је било, знао сам да је доцкан и да је зло већ извршено. А дотичног иншпектора благо сам укорио, јер сам знао, да га је само његово добро срце навело да се огреши о дужност, и да је на сваки начин имао боље осећаје човечанства, него способности за свој позив као полицијски чиновник.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Од једног општинског иисара, доби.ш смо једно овакво иитање : Један сељак из општине Н. оптужио је општинском суду свог комшију, што му је овај ноћу између: 5. и 6. тек. месеца без знаља и наредбе власти носскао кобилу затечену у штети у своме кукурузу. Повреда кобиле оцењена је 4 0 динара. Вештачкнм увиђајем на лицу места и исказом оведока утврђено је, да је тужени доиста тужиочеву кобилу повредио у свом имању Овај писар пита нас за објаснење: како ће суд општински узеги у расправу ово дело и да ли могу општински судови судити овакве ствари; и, ако може, опда по коме закону, јер се код кметова иојавила сумња : да општински суд за расправу овога спора није надлежан, него да се исти има судити према закону о накнади штеге учињене злонамерном паљевином и намерним прогив законим понишгајем туђих ствари. На ово питање ми му одговарамо: Дело кривице изложено у овом питању, ио начињу извршења и по вредности повређсног нредмета, иступне је природе и казни се по тач. 7. § 37 5. казн. закона. За извиђај и суђење истога надлежан је по § 4. полиц. уредбе на првом месту оггштински суд. Тек онда, кад би кривац учинио кривицу овакве исте или сличне природе, па би вредност оштећеног или повређеног предмега била

већа од 4 0 дин. била би надлежна за извиђај исте кривице истражна полицијска власт а за суђење првостепени суд (§ 289. казн. законика). Ово вреди за олучајеве кад се зна за кривца; а, за случајеве овакове природе, без обзира на вредност оштећеног иредмета, где је кривац непознат и где се исти не ухвати у року од 30 дана од кад је иследна државна власт извештена о извршењу учињеног дела (а свакад треба извеотити државпу влаот кад је кривац непознат), — надшжна је за извиђај истражна вдаст а за дооуду накнаде штете од општнне првоотепени суд, оаобразно закону о накнади штоте учињене злонамерном паљевином и намерним против законим поништајем ствари. * * Један општиноки писар упутио нам је једно оваково гштање : У § 47 1. грађ. суд. поот. одређено је, да се земљоде.шу за приватне дугове не могу у попис узети ни продати пет дана ораће земље и кућни плац од једнога дана. Али, кад у једној задрузи има три пореске главе, онда, треба ли изузети из иописа осим по пет дана ораће земље још и по један д н земље за кућни плац за сваку главу, или ће се из попиоа изузети само један кућни плац од једнога дана за целу задругу ? На ово питање одговарамо му : Да је пропис поменугог законског пропиоа који о овоме говори, довољно јасан. По њему треба у изложеном случају изузети из попиоа и од продаје за сваку иореску главу: ио пет дана ораће земље и ио један дан земље за ку11не илачеве.

У конкретном случају изузети из поииса свега 15 дана ораће земље и 3 дана земље за кућне илачеве. Осим тога треба изузети из попиоа и куће и све остале зграде које би евентуа.шо на тим плачевима ностојаде. (Види тачку 8. Правила од 4. Фебруара 1874. године № 354. У зборнику XXVI страна 14).

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ „Нолицијска влаот среза тсмнићоког, округа моравског, ушла је у траг једној кумпанији лица из села Темевца, истога среза и округа, која су вршила разне крађе по варошима: Крушевцу и Крагујевцу и по вашарима: јагодинском, јовановачком, параћинском, краљевачком, крушевачком и осталим. Приликом претреса њихових станова, нађене су ове ствари: 6 гуња од сукна и шајка, 9 чакшира од сукна и шајка, 1 х /^ кила иамука за ткање, 6 фермена од оукна и шајка, од којих је један с .а три реда пуцади, 1. фермен од чоје, 5 3 комада шамија у Фарби, 2 чарапе вунене, 5 јелека оукнени и шајачки и 1 атлазни, 6 шубара полуастраганских и 1 Фина астраганска, 2 мараме и један огртач, 2 нова катанца са кључем, 1 нова брава, 8 веза вуница у Фарби, 1 чохано, 1 атлазно и 1 плишано либаде, 2 пара цицела-штифлетна, 1 леворвер стари, 2 ланца за сахат, 1 парче порхета од 1 метар, 1 чешаљ филдиш , 1 калем конаца, 2 нара штавених опанака, 1 нова торба, 1 војничка на-