Полицијски гласник

330

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 42

падне у сасвим неосновано очајање, испсује наредника и пружи му револвер, рекавши: — Осрамотио си нас све. Ништа ти сад више друго не ост.аје, него да се убијеш. Ролан је био храбар човек; али му се чинило, да тако решење није ни у каквој сразмери с кривицом коју је учннио, па рече, да ће побећи из Француске, како неби дошао пред војни суд. А брат, који се и највећма плашио због војног суда, купи му грађанско одело, да му још нешто и новаца и иошље га у Енглеску. На тај начин ОФицир је дао више од оне своте, коју је наредник проневерио, али је био толико запрепашћен и поплашен, да нросто није био кадар да мисли. Бива то тако код многих; у многим случајевима несрећа би се сразмерно још и добро свршила, само да је мирнога разбора и паметног делања. Благодарећи грађанском оделу, Ролан се срећно провуче до Лондона. Ту одседне у малој гостионици у Француском крају. Одмах се уиозна с једним закупцем из Нормандије, који беше дошао у Лондон да нађе застуиника, коме ће моћи да шаље масло и јаја на продају. А зна се, да Нормаидија извози за Енглеску велику количину масла, јаја, живине и воћа. Разуме се да је Ролан оберучке прихватио ову згодну прилику, те тако од бившег наредника постаде одједаред трговац масла. У осталом, послови су ишли ирилично, те се Роланов новчаник почео гојити, али му брзо огади такав посао, те поче узгред давати часове из Француског језика, па очас стече прилично ученика. Но не прође много времена, а њему ђаво не даде мира, него се споречка са закупцем, па се прими да заступа друге неке Француске трговце. Али сад иослови пођоше у назад. Од тога заступништва није имао готово никакве зараде, те се мораде латити и других разноврсвих послова. Био је и приличан цртач, па видећи да се у Лондону минијагурни живопис много цени, баци се на тај посао и није му било лоше. Могао је врло лепо да живи, да му није пало на памет да се жени, па се ожени неком младом Енглескињом, Аделом. Венчали су се по енглеском закону. Брак је благословио и католички свештеник, али није био срећан. Жена га је непрестано варала. Ролан намисли да се разведе, али пошто је био војни бегунац, а и војни суд га т сопГитасЈат строго осудио, бојао се да пробуди пажњу енглеских власти. С тога. се потпишу обоје, да се договорно растављају и да једно другоме дају потпуну слободу. Одмах после тога Ролап пређе у Америку. Тамо се баци на ФотограФију, а био је и вредан и бистар, те му некако пође за руком да измисли нов. начин ФотограФИсања на стаклу. Тако га послужи срећа те заради много новаца, па је опет могао да живи врло лепо и задовољно. Али га одједаред повуче силна жудња у Француску, па се и крене у Париз, мислећи да се већ заборавило шта је урадио пре толико година. Понео је и врло добре препоруке из Америке, где је имас одличних веза, те га многе отмене куће приме с највећим задовољством и поштовањем. И у једној од тих кућа нађе се с једном богатом младом удовицом, којом се и ожени. Разуме се, да више није ни помишљао на своју прву жену у Енглеској. Несрећа је његова тако хтела, те његова женидба побуди завист у неких познаника, који су такође пуцали на богату младу удовицу, па почегае да распитивају за његову прошлост, и тако им пође за руком да сазнаду за његову женидбу са Аделом Једнога дана добије државни тужилац доставу о томе и један полицијски агенат добије налог, да се распита за Ролана, ко је и шта је. И тај нолицијски агенат оде у елегантну кућу у Шамп-Елисеру, где је Ролан становао. Ту му рекогае, да је Ролан Француз. Исти полицијски агенат, који је био још неискусан почетник, срео се пред кућом са самим Роланом, који је хтео у кућу, па га учтиво запита, да ли познаје г. Ролана, а није му ни на ум падало, да је то главом бага тај елегантан човек, који је изгледао као нрави Енглез. И Ролан му врло учтиво одговори, да познаје г. Ролана, јер и он станује у истој кући. Из кратког учтивог разговора с полицијским агентом, Ролан виде, да га. државни тужилац тражи због бнгамије (двоженство), па изјави сасвим спокојно, како се томе ни мало не чуди, јер му је Ролан увек изгледао врло антипагичан и вечито му се

чинило, да тај човек живи у страху, да је учинио нешто, због чега се плаши суда и т. д.; нанизао је о самом себи пуно неповољних ствари, па најзад рече саовим хладнокрвно: — Надам се, да ћеге нас гцго пре курталисати те сумњиве индивидуе. 0, ни бриге вас за го, господине; сутра ћемо га ухапсити. Разуме се, да је гњездо сутра дан било празно. Ролан се вратио у Америку, где се опет бацио на ФотограФисање и минијатурне портрете. Опет је врло лепо зара^ивао. Кад је једног дана добио награду на изложби минијатурних слика, говорило се о њему и у Паризу — али у суду, где га због двоженства осудише т сопШтасјат на неколико година затвора а његов брак с богатом удовицом поништише. Макар да је већ у два брака рђаво прошао, Ролан се реши, да и по трећи пут покуша. У Њу-Јорку се упозна с једпом младом сликарком, која је такође радила минијатурне портрете, заљуби се у њу и млада Јени постаде г-ђа Ролановица. Прва га је жена варала, друга је била толико бездушна, да му није ни на једно пиемо одговорила и чак је тражила развод брака, а ова трећа, блага и добра душа, искрено га је волела, на му, како ће се цосле видети, и у несрећи остала верна. Оженивши се -по трећи пут, Ролану падне на памет несрећна мисао, да заиита једног чувеног адвоката у Њу-Јорку о своме положају. И овај му даде уверење пуно цитата, у коме је лепо разложио, да Ролан може без бриге да се ожени. Јер први брак по Француском закону, није важио, пошго није било родитељског одобрења а и брак није био оглашен. А други брак у Паризу поништила је она пресуда т сопШтасЈат. Овака категоричиа уверења врло су опасна, особито, кад потичу од иностраних правника, који не познају довољно ни француско право ни његову примену код Француских судова. Ослањајући се на то уверење, Ролан је рачунао да се више нема чега бојати, јер му исти тај адвокат није и то казао, да осим застаревања другог лека нема па да се човек спасе осуде на робију, а не да тај случај поступа тек након читавог низа година. Па кад му се случајно неки из Париза јавише, да ће да откупе његов ФотограФСјки проналазак, Ролан без бриге оптужује у Ливерпуљ, где оотави жену, лепу Јелицу, закупивши красан летњиковац близу отменог енглеског куиатила Брајџтона. Али чим је дошао у Париз, где је узео стан у Нејљију, одмах га неко достави државном тужиоцу, те га ухапсише. Претрес му је необично посећен. Нарочито је женски свет појурио да види тога човека са три жене и како ће се бранити, све даме од моде, што се виђају на ванредним позоришним преставама, навалцше у суд, само да не пропусте и ову интересантну комедију, а новине су не може бити живље коментарисале овај процео. као прави саивз се1ећге, у разноме смислу. Лепа Јена, налазејш се у Брајџтону, обасипала је мужевљевог браниоца дирљивим писмима, бранилац их је донео и на претрес поротницима. А и она париска удовица, друга жена Роланова, што га је пре неколико година тужила, е да би добила развод брака, дошла је на претрес и сведочила у корист његову. Изјавила је да је поштен човек, да није ни дарнуо у њено велико имање, једино му је пребацивала, што је крио да се већ једаред женио. Међутим прва жена, Адела као да је у земљу пропала. Влас ју је тражила на све стране, па за бадава. Чак се није могло утврдити ни да ли је још у живогу. или је већ отишла Богу на истину. И тако поротници нису били на чисто, колико се пуга Ролан оженио, два ред или три ред; гга ипак једногласно изјавише да је крив, признајући му олакшавне околности. И тако Ролан прође са три године затвора. Кад је председник ирочитао пресуду, жене су пљескале. По томе се могло оценити, да многа парижанка воле да има по неколико мужева, али не трпи људе, који имају по неколико жена. Још да додамо, да је Ролан под своје старе дане остао без жене. Јер се поговарало да је лепа Јени нашла у Брајџтону некаквог богаташа из Аустралије и одбегла с њиме у његову постојбину, заборавивши на мужа, који је проводио горке часове на робији. Хоћу да испричам још две сгвари, које доказују, да двоженство није никад без непријатности.