Полицијски гласник

ВРОЈ 43

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛА.СНИК

337

најзанимљивије, а, уједно, и најгоре, тај је младић из одличне куће некадањега, добро иознатога, генерала Попеска! У једном опширнијем допису из Букурешта износи се ово о овом необичном догађају: Букурешг 13. окт. Једини син покојнога генерала Попеска, познатог са толике храбрости у рату против Турака, Кандијано, оптужен је пре кратког времена за убијство и пљачку. Човек млад, образован (говори четири језика), из тако одличне куће и у тако добрим приликама, па у својој првој младости на оптуженичкој клупи! Али се још у раној младости опажало, да је Кандијано пошао лошим путем. Његове нестаганости нису биле оне врсте које и остале деце његових година; он немилосрдно мучи све домаће животиње; а још му није било ни девет година, кад кроји планове, да убије своју гувернанту. Због лошег владања отпустили су га из школе, а та га судбина стигла и у војничкој школи, у коју су га због очева угледа примили и у којој је издржао преко сто кажњавања. Од природе прек и упоран, Кандијано је, без довољно надзора, почео још од десете године да срља из порока у порок. У шеснаестој години н. пр. упознаје се с једном младом девојком, којој на тај начин исказује своју љубав, што покушава да је убије, па, кад му не испадне за руком, пуца на самог себе! Тај му је случај још више увеличао раздражљивост, која је и дотле била ухватила дубока корена, а од злих је последица било и то, што се тане није ни могло извадити. То је био само почетак многобројних чудних изгреда. Он се ни даље ништа не устручава да води пуст и раскалашан живот још у тим годинама, да од својих родитеља револвером изнуђава новаца, и да се, истог тога ради, чешће иослужи нечасним средствима и код угледнијих чиновника, пријатеља његова оца. Добивши једном приличну суму новаца, Крене се у Конго, где остане годину дана, па се врати опет у Румунију, хвалећи се свуда и сваком многобројним јунаштвима, која мучно да су била истинска. Ба молбу очеву приме га у један лицеј, где је, изузетно, уживао велику слободу. Али он ту слободу употребљава на то, да иде по каФанама, прави грдне трошкове и задужује се на очев рачун. И тај дуг, или управо, писмена опомена једнога Келнера да врати позајмљену повећу суму била је непосредни повод злочину, за који је и оптужен. Да би дошао до новаца, Кандијано смисли доста оргиналаи план. Створио је био „крвно браство« и тесно пријатељство с једним петнаестогодишњим дечком, Владојаном, кога су занеле приче о Кандијановим јуначким делима и слепо му се покоравао, и с њим је одилазио Букурешким угледним дамама, да, као изаслаиици Мачедонског Комитета, — изнуђавају новаца, или прете убијством. После једног празног покушаја, у коме их је собарица омела, излазе љутити на улицу и ту сретну Јулију Јарку, једну од лепотица које су већ зашле у године, али о којој се причало, да је веома богата. Кандијано јој приђе, да је прати, уђе у њен стан и замоли је, да му одсвира нешто од Вердија. Узгред нека је речено, да је веома волео музику и она га је могла ганути до суза. Па ипак, и поред тога, он удари Јулију, докле је свирала, неколико пута ножем у леђа, жртва одмах падне са столице, тим се начини ларма, те утрчи собарица, па, кад виде шта је, нада вику, и полицији испадне за руком, да ухвати убицу и његова друга, који га је пред вратима чекао. Испитивање је трајало четири дана. Кандијано је Цинички одговарао готово на свако питање. Кад је причао о току самога убиства, рекао је: „Да, је боље и правилније свирала, не бих је убио, али је свирала веома погрешно, а ја сам према томе јако осетљив." На претресу је било грдно много света, па чак и даме из најбољих кућа. После свега морали су бити упитани за мишљење и лекари, чији је извештај био, да Кандијано пати од „моралног лудила® (тог. тзата) и да, онда, на сав поступак треба друкчије гледати. Како је ствар била крупнија, питани су и поједини светски стручњаци, међ њима и чувени Ломброзо, и сви су дали мишљење, да је злочин учињен у наступу поменутога лудила. И са Владојаном је било нешто слично, јер се показало, да и он пати од слабости воље (аћиНа) и да је непрестано био од Кандијано сугерирам, па му се зато и покоравао као дете. Али се у току претреса јавило још једно ужасно откриће. По свршеном претресу долази у тамницу пуковник Владеско, Кандијанов ујак, и нуди му да попије неки прашак, помињући,

да је то морфијум, да ће се од њега умртвити, после чега ће га предати породици, која би га, као онде однела на неко пољско добро, да га тамо, кришом, поврати у живот, и тим њега спасе, а себи отклони срамоту јавне казие. Али бистро око Кандијаново опази, да се ту спрема нека превара, те, посумњавши да је прашак од стрихнина, достави тамничару све намере иуковникове, и при стручноме прегледу одиста се утврди да је то био стрихнин и да се породица хтела отровом да послужи, да би се свог изрода ослободила. Тако је сада и против Владеске отпочета истрага. И поред лекарског мишљења, суд је осудио Кандијана на десет годин а тамновања, а Владојано је ослобођен сваке каане. Јер.

М 0 М 0 Л 0 СДИКА СА ТААИЈАНСКОГ СОКАКА од Јосифа Ернера »0 в14*поге, рег 1'атоге сГЈсМт, Шегш 1а сагНа, ип зо1(1о! <1 То је дете, седмогодишњи, а највише осмогодигпњи дечко, бос и гологлав, у одрпаном оделу, чија се боја није могла определити од блата, тај, што је од нас запросио милостињу и који се неће од нас открпити, док му из сажаљења или само да га се опростимо, не бацимо коју пару. За тим као хрт отрчи, не рекавши ни хвала, и тражи другу жртву свога заната. Момоло мора добро да користује своје време, јер ако у вече не донесе четири гроша, он месго парчета проје добије батина, те по целу ноћ не може да спава од бола. Момоло мора већ да зарађује, јер је оцу довољно што мора да се брине за четири детета, млађа но што је Момоло. Ако је приход добар, онда и он добије награду за то. Он може и у вече још један пут да изађе од куће, али то време употребљује искључиво лети, и тада се мува по ресторанским баштама. Ту се приближује столовима, где седе Немци. Ј11;ес1е8со тап§1а ћепе е с1е пп ћиоп пото. »Немац је добар и добар је човек." Он баци Момолу парченце меса, што му преостане, као и половину земичке. И за то Момоло благодари, тражећи у исги мах који отпадак од цигаре. Тако то иде док Момоло не напуни 9 до 10 година, а после тога доба, не може више да заради довољно. Код куће падају батине као киша, те се Момоло мора да постара за приходе на другој страни. Његови другови са сокака пруже му гајно добар савет, који га не доводи дуго у забуну. Он се придружи својим друговима и почиње да краде као гавран по пијацама, дућанима и трговинама. Међу тим »бирихинима« — тако се зову ти мангупи сокачки — обично постоји каква лоповска лига од 20 до 30 глава, које су страх трговачком свету и велика срдња полицији. Они имају свога вођу, строгу организацију, никада се међу собом не издају и увек деле плен. Од времена на време ухвате их на делу и предаду суду. Али шта то користи? Пошто су испод законог тражења од 14 година, то се за њих не може наћи никаква строга одредба казненога законика. Шта је неколико дана казне затвора упоређујући их са батинама, које су их редовно пратиле код куће, када дођу празних руку? Колико сам пута опомињао Момола, колико пута затварао, и увек ми је обећавао да ће се поправити, али никада није одржао реч. „Па како ћу да зарадим новаца,® јецао је он једном, »ја сам тако млад, а снага ми је тако слаба.® «Покушај на путу часноме, потруди се да добијеш у којој трговини за шегрта, макар само да трчкараш по спољашњој служби, а док ти то не пође за руком, потражи другу какву мању службу, за коју ће ти се опет платити; ја ћу ти, само пробе ради, дати допуштење, да смеш на железничкој станици да носиш пртљаг путницима.« „МШе дтагје, 81§иог Сотпшаапо," рече он, пољуби ме у руку и једва да је прошло осам дана од тога, добијем извештај, да је на железничкој станици један дечко, по опису Момоло, одсекао кесу једноме путнику. А Момолов отац? Позовем га у канцеларију, и озбиљно га опоменем на његове очинске дужности, али са каквим успехом ? Он слеже раменима.