Полицијски гласник

ВРОЈ 44. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 11. НОВЕМБРА 1901. ГОДИНА V с«оо с.оо с<с*> ооо ооо суур с ^оо осо с»ро с<ос> с «б >о е>оо ооо с<оо с/ур Ог О о ооо суур ооо сусо с<уд оур с /уа с.оо ооо са?о с«оо с«со аоо о об с »о6 аоо с/ур о>оо е<5о ооо <^о са^ј> <*/уз сг>о о < ур с«ро"д^?о с^»о ооо с^»о осо осо

ПОЛИЦИЈСКИ глдснии СТМНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦИЈУ БШДНОСТИ И АДШНИСТРАЦИЈУ ИОЛИНИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ МАСТИ .ухГаоо С.СО сг ?о о<?о О ј О о ооо с«оо ооо ооо сууо оео ооо с<оо схуз с«со сг ?о сг ?о с/?о ооо сх ?о с <ос ооо сгго ->?о о<со (»о с<?о с/?о сгго ооо сгго сдо ооо сг?о о<?о с/?о соо с«оо ооо ооо оу ^ сг?о с«оо сг?о <у ?о озо ооо УРЕЂУЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРОТВА 7Н7ТРАШБИХ ДЕЛА ^. Љ1^о ^ ооојс ^ јо ^ ооо С^ро с<?о осо ооо"ооо ооо соо сг?о 090 ооо ооо ООО сг?о суур С .ОР осо 0«90 с«оо с^о с> ро с>оо ооо ооо ооо с/го сг?о с/?о сг?о осо сг?о сг?о оро о?о с/у5 сууд < у ?о с>&о оро с/ур сх?о сх>г с«оо (Хјјв

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Александра I, а на нредлог Министра унутрашњих дела посгављен је: за ванредног секретара прве класе Министарства унутрашњих дела, Велимир Милојковић, бивши председник првостепеног суда. Из каицеларије Министарства Унутрашњих Дела 1. новембра 1901. године П№ 25-585 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, на основу члана 24. и 2!/. и тачке 4. члана 68. под I. закона о устројству општина и општинских власти, постављен је: за председника општине пиротске, Велимир МилојковиК, ванредни секретар прве класе Министарства унутрашњих дела, по потреби службе, с тим, да из касе општинске ужива на име нлате три хиљаде и пет стотина динара годишње, а вишак плате до суме, коју има у државној служби, да прима из државне касе. Из канцеларије Миоистарства Унутрашњих Дела 1. новембра 1901. године 11№. 25'586 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а.на основу члана 25. и 26. закона о устројству општина и општииских власти, решено је: да се Милутин Адамовић, председник општине смедеревске, уклони са тога положаја, по својој молби. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 1. новембра 1901. године П№ 25.537 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Мпнистра унутрашњих дела, а на основу члана 24. и тачке 4. члана 68. под I. закона о устројству општина и општинских власти, постављени су: за иредседника општине смедеревске, Тоша Марковић, досадањи председник општине алексиначке, са платом од две хиљаде и пет стотина динара годишње, по иотреби службе; за председника општине врањске, Риста Стајић, трговац из Врање, са илатом од две хиљаде и пет стотина динара годишње; за председника општине лесковачке, Сотир Тодоровић, трговац из Лесковца, са платом од две хиљаде динара годишње; за председника општине алексиначке, Милун Миљковић, трговац из Алексинца, са платом од једне хиљаде и осам стотина динара годишње ; за председника општине прокупачке, Мика X. Тонић, трговац из Прокупља, са платом од једне хиљаде и пет стотина динара годишње. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 1. новембра 1901. године П№ 25.538. у Београду. —«——►

РАСП0С МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА ОБр. 10.900 2. новембра 1901 год. Београд. Свима наче^ствима и управи града Београда У циљу да се спречи уногиење заразних болести из народа у касарне наређено је расписом од 2. Јануара 1885. године, КС№ 9573—84 год. да се из места у којима влада нека заразна болест упућивање регрута у команде не врши све дотле, док зараза не престане. Али, како се дешава да војници, који су били код својих кућа на одсуству, уносе заразне болести у касарне кад се са одсуства врате, само зато, што команде не знају да ли у местима, одакле се војници враћају има заразних болести, — то на представку Гос. Минисгра војног од 30. октобра ове год. ЈШ 3.408, а да би се спречило ширење заразних болести овим путем Наређујем: Да окружпа Начелства одмах извештавају дивизијског команданта, чим констатују да се у неком месту њиховог округа појави каква заразна болест. Кад зараза престане дужне су опет одмах известити дотичне дивизијске команде, како би оне биле у стању доносити потребне наредбе о кретању војника. Министар унутрашњих дела, Н. Д. Стевановић

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕ0 КРЕТАЊЕ КАЗНИМИХ ДЕЛА У ПРЕСТ0НИЦИ Д. В. Алимпи^ (6) За год. 1899 рећи ћемо одмах, да је, иосматрано у опште, боље од предходних година. То је, у осталом, била природна последица озбиљнога и енергичног рада полиције сигурности у иредходне 3 год. — рада, чије се благотворно дејство још очитије показује у току идуће 2. год. Изгледа, као да су стари злочинци, крадљивци и кесароши у овој годиии почели долазити до уверења: да је престоница, ако не са свим изгубљена, а оно бар веома опасна за њихове операције, те су се с тога повукли у унутрашњост. Сем овога, један њихов велики део похватан је у току ранијих година и, по изреченој осуди, спроведен у казамат. Како су међу њима били најокорелији и најопаснији елементи, то је полиција, по што се њих отресла, могла са много већим успехом гонити остале, а она је то п учинила. Опште стање казнимих дела у току ове год. било је овако: убиства 2, детоубиство I, покушаја убиства 7, самоубистава 8, покушај самоубиства I, разбојништво I, опасних крађа 74, простих крађа 63, повреда тела 6, превара: иростих 2, иступних 6, утаја: преступних 3 а иступних 5, иступних дела у опште 5987. Већ и сам овај општи преглед довољан је доказ о напретку полиције сигурности у овој години, ну то ће се још боље увидети специјалним аналисањем побројаних казнимих дела. Тако, оба убиства из ове године резултат су тачног и савесног вршења дужности од стране органа сигурности.