Полицијски гласник

342

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 44

Један чувар осуђеника убио је априла месеца у Топчидеру једног од најокорелијих зликоваца — Ђорђа Радосављевића, циганина, који је, већ по треКи пут, био на осуди. Убио га је у бегству, које он беше предузео са још 2 осуђеника. Друго убиство извршено је од стране једног ноћњег стражара ноћу између 18. и 19. септембра. Исти је убио Косту Павловића, опасног лопова и бив. осуђеника, који те ноћи, а у циљу крађе, беше обио врата на хлебарници Михајла Трајковића овд. Опажен од стражара, отпочео је бежати, али се овај натури за њим, и у једном дворишту улице »Сарајевске« испали на њега 3 метка, од којих га један смртно рани. Од добивене ране Коста је сутра дан умро у опште државној болници, а стражар је, због своје ревносне службе, предложен команди жандармерије за одликовање. Од 7 покушаних случајева убиства, 3 су потицала из љубави. 2 из међ-Јообне свађе, а 2 су дело атентатора Кнежевића. Жртве љубоморе биле су 2 распуштенице и 1 типограФ, који је био напустио обмануту девојку, те је ова с тога, баш на сам Митров-дан, избацила на њега један револверски метак, али га није погодила. Распуштенице су, међу тим много горе прошле. Њихови бив. мужеви, вероватно на угледу на убице милосница, из предходних година, напали су их на сред улица и ножевима их тешко повредили. Сви извршиоци ових дела били су похватани и иредани суду на осуду. Детоубиство и у овој години остало је непронађено. Мртво новорођенче нађено је било у улици „Душановој" на дан 14. децембра. Лекарском секцијом утврђено је, да је билб рођено живо, па је доцније услед велике хладноће умрло.*) Самоубиства у овој години умањила су се за половину према онима из иредходне. Њихов највећи број пада у месецу августу 4 за тим у септембру 2 и онда долазе месеци: март и април са ио I случајем. Интересантно је, да у месецима - . августу и сеитембру год. 1896. и 1897. нема ни по једног случаја самоубиства, док их у овој години, као што се види, највише пада у тим месецима. Узроци овим самоубиствима потицали су: из материјалне оскудице за 2 случаја, због болести I, страха од казне I љубави |. За остала 3 случаја узроци су непознати. Начини, којим су ова самоубиства извршена, доста су разноврсни. Тако, за 2 од њих употребљен је револвер, 2 су извршена помоћу вешања, 2 лезањем на жељезничке шине и I дављењем у води. Самоубиства на шинама непозната су у току предходних година, а у овој години што је интересантно, извршена су, и то оба, од стране бив. жељезничких службеника. Сем ова 2 жељезничка службеника, међу самоубицама у овој години налазили су се: 3 трговца, I чиновник (полиц.) и 2 занатлије. Године старости ових самоубица јако се разликују, јер се крећу између 20—75. Ну највећи њихов број (4) пада између 45—50, а 2 између 32—37 година. И међу самоубицама ове године нема ни једне женске. Покушај самоубиства извршила је једна жена, родом из Лознице скакањем у Саву, близу штека српсксг бродарског друштва. Спашена благовремено, изјавила је: да је хтела себи живот одузети услед рђавог брачног живота и бедног материјалног стања. И разбојништва из ове године, као год и она из предходне, одликују се великом дрскошћу. Извршено је ноћу између 28. и 29. августа на Бањичком пољу, а од стране 2 војника сталног кадра и 1 војног служитеља. Разбојници су напали Ратка Радовановића, бив. спекуланта из Куршумлије, који беше дотерао у Београд стоку ради продаје, па по што су га предходно везали и с голим ножевима попретили убиством ако виче за помоћ, отели су му 31 динар, колико је свега и имао код себе. Но што су га још заклели „Св. Јованом,"- да о овом злочину ником не казује, разбојници су побегли оставив сиротог *) Један од наших највештијих агената, трагајући за овнм здочином дуже време, прибавио је био доота јаких оонова против једне игосаођице ади како се она у окоро удала за мужа који је, како изгледа, ове акцептирао, ствар је остала несвршена. Интерес морала с једне, и моментадна оскудица правних доказа с друге стране, онемогућиди су сваки даљи рад истражне власти по овоме злочину.

Ратка свег увезаног конопцима. Тек сутра дан наигпли су неки околни чобани и ослободили га веза, а по том га упутили у кварт врачарски ради подизања тужбе. И ако разбојници не беху оставили никаквих трагова за собом, ипак је истражна власт, само на основу тачног описа њиховог, успела да их, у току од 3—4 дана, пронађе и похвата. За. велику срећу Раткову он беше, на један дан пре овог догађаја, послао поштом кући 670 динара. Крађе из ове године, и ако бројио нешто мало веће од оних из претходне, изостале су далеко од њих у погледу своје опасности, под којом разумемо начин, време и место извршења. То су, већим делом, крађе веша из отворених дворишта, живине и других ствари из незакључаних шупа, затим крађе слугу према господарима и најзад, крађе по купатилима, излозима и трговима. Нема спора, да и овакове врсте крађа морају озбиљно занимати полицију сигурности, али је, на сваки начин, огромна разлика између њих и оних из претходних година гди крадљивци, у сред престонице, харају пошту, секу касе, разбијају дућане, и т. д. Сем овога, има још једна ствар која се мора имати у виду, приликом оцене рада полиције сигурности у овој години. То је, свима нами добро познати Ивањ-дански атентат, који је, нема спора, много пореметио овај ред скрећући, за кратко време, полицију сигурности, са њеног правог пута. Само њиме, може се објаснити, што од 57 крађа, колико је извршено у другој половини ове год. није пронађено више од 14, дакла 26.3°/ 0 , док је за време првих шест месеци тај број пзносио 86. 2%Укупни број крађа у овој години износио је 137, дакле за 12 више од броја из претходне год. Те крађе биле су овако распоређене: у јануару 12 (6 опасне и 6 просте), у Фебруару 17 (9 опасне и 8 просте), у марту 13 (6 опасне и 7 просте), у априлу 7 (5 опасне и 2 просте), у мају 12 (5 опасне и 7 просте), у јуну 11 (6 опасне и 5 просте), у јулу 14 (8 опасне и 6 просте), у августу 12 (9 опасне и 3 просте), у септембру 9 (5 опасне и 4 просте), у октобру 10 (7 опасне и 4 иросте), у новембру 5 (2 опасне и 3 просте), у децембру 7 (5 опасне и 2 просте). За све ове крађе ухвећено је и предато суду 78 лица. Од овог броја њих 49 били су раније осуђивани, а остали долазе на кесароше, млађе у опште, надничаре, келнере, и т. д. Ме1>у осуђиваним лицима 2 су била у четвртом поврату, 9 у трећем, 14 у другом а остали у првом. Најзад, укупна вредност свих покрађа износилаје 12590. Од осталих казнимих дела у овој години вреди поменути иступе и преваре. Као што смо већ видели, први су се у овој години знатно појачали јер достижу број од 5987. Овај огроман број резултат је оног силног протеривања за време ванредног стања. Сами иступи због скитње, достижу цифру од 3100. И1то се тиче превара оне су све похватане, а међу њима су биле најинтересантније оне, које су се односиле на тражење „закоааного блага®. Представници ових превара беху : Андреја Димитријевић из Солуна и Ђорђе Николић — Козић из АустроУгарске. Први је, помоћу „ча робног кључа « и »нек их заииса», које је продавао лаковерном свету, означавао места на коме има закопаних новаца, а другн је, показивањем тестамента неког Августа Бојне-а потомка кнеза Лазара (?), у коме се помињаше силно закопано благо у западном крају Србије, мамио од појединих лица новац за куповину потребних машина за копање тога блага, по што је он већ пронашао место на коме је оно закопано, а то је, вели, негде у округу подринском. На овај начин варалица Ђорђе годинама је обмањивао поједине имућније сељане у округу ваљевском и подринском, док најзад није пао власти у шаке у половини месеца октобра. Проказао га је неки Ђорђе Петровић, тежак из Белог Поља, среза посавског, округа ваљевског и то онда, када је све своје знатно имање упропастио, односно продао, да би само могао Ђорђу дати потребну суму новаца за „Јиашмне®. Приликом вођења истраге, утврђено је, да је Ђорђе на исти начин придигао 250. дипара и Николи Јевтићу, стругару са Уба. Ван спора је, да је било још ваздан Ђорђевих жртава, али се људи, од срамоте, нису хтели јављати. По издржаном затвору Ђорђе је прогнат у Аустро-Угарску на свагда и скоро је 2 године како се о њему ништа не чује. (Наставиће се)