Полицијски гласник

360

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46

Комесар полицијски вршио је истрагу по овој аФери са врло похналном марљивошћу, док једног дана акт један би упућен нашем одељку, ради извесног обавештења. Зашто ли ме акт овај потсети на онај чланак из новина? Како се у моме духу створи у исто време представа о увезаној лешини, — не знам ни сам. Извесно је било само то, да ја бејах убеђен да се не варах. Добих одмах дозволу од паркета да отворим врата на стану тога поштеног човека, кога оплакиваше кућна чуварка. Још ми не беше могуће да се упустим у свестран претрес, али већ улазећи у собу, спазих на постељи дуге везе направљене од креветских чаршава. Истог вечера известих о томе паркет, који вођаше истрагу по овој аФери и после два дана добих једно парче платнене везе, којом удављени беше увезан. Заиста, оно беше једнако са платненим везама, које нађох на постељи несталог. Изврши с'е потпун претрес у стану несталог и тада нађосмо, међу његовим хартијама, дугачко писмо, у коме објашњаваше, да се решио, да свргаи са животом, немогући више да трпи извесну неизлечиву болест. »Како знам врло добро пливати, додаваше у своме роз1; —• зепрШт-у, то се бојим, да у последњем моменту нагон за самоодржањем не буде јачи од моје воље, ја ћу себи везати удове. Нека се дакле нико не чуди, ако моја лешина буде нађена јако увезана. Овај тако објашњив роз1;-вег1р1;ит ослободи веселог пробисвета одмах затвора, у коме је у усамљеној ћелији, провео више недеља. Овај пример јасно показује да је централизација података по криминалиим аФерама, неопходно потребна ве само ради проналаска учиниоца кривичних дела, већ и ради спречавања упадања у судске заблуде. Сви они који су се бавили криминалним аФерама, полицијски комесари и истражне судије, —■ поборници су, у то сам сигуран, за стварање једног министарства полиције, потреба тога позната је свима посланицима, ну, из политичких обзира, оно, без сумње, никад неће бити образовано..., из бојазни да министар истог не постане човек веома моћан, због тајни којих ће он бити хранилац и због усред сређења у његовим рукама свих средстава за судска и политичка истраживања. Напослетку, ако је немогуће добити ово, тако корисно, министарство полиције, бар је увек могуће централисати криминалне податке у министарству правде, на пример, и онда се не би посумњало у број смртних случајева осталих непознати, тобожних самоубијстава и напуштених аФера од стране паркета провинцијских, јер би се исте понова узеле у поступак и најзад би се дошло до резултата. Ја идем чак и даље држећи, да је једино средство за стварно уништење оне врсте интернационалне заједнице, коју образују лопови свих земаља, — стварање једне интернационалне полицијске заједнице. Зашто се не би, кад је у питању опгате опасно злочинство против личности и имања, — полиције целог света помагале узајамно ? Ово је један Факт, који сам тако добро био појмио, да сам се за време, док ја бејах шеФ полиције сигурности, увек старао да останем у најпријатељскијим односима са ше®овима европских иолицпја. Шта више користио сам се многобројним путовањима, која сам по дужности чинио, или кратким бављењем у Паризу извесних мојих колега из иностранства, — да ступим у што тешње односе са њима. На тај начин бејах успео да будем у особито пријатељским односима са готово свима страним полицијама тако, да су ме кадкада истражне судије, државни тужиоци и председници кривичних одељења, — молили да потражим од мојих енглеских, белгиских, талијанских, швајцарских, немачких, шпанских или турских колега, податке. који су им били преко потребни. После неколико дана ја сам већ исте добијао, док дипломатским путем, као јединим којим се по правилу могу служити чиновници, — чекало се на одговоре недељама, ако не и месецима. Оно, дакле, што ја добијам искључиво услед пријатељства са мојим колегама, требало би да буде на основу извесног права.

Све полиције образованих земаља морале би брзо достављати једна другој потребне податке. Исто тако за све опште опасне злочинце пронађене у иностранству, све Формалности око екстрадиције морале би бити упрошћене. Док бејах још на челу полиције сигурности, никад нисам, из принципа, одбијао паркетима из департмана помоћ у агентима, које су ми тражили, ради проналажења учиниоца извесног злочина. На жалост, тражења су ова увек доцкан стизала, јер кад моји агенти стизаху на место опредељења, даља истрага већ беше осујећена. Узрок овим закашњењима лежи у томе, што ово изашиљање агената проузрокује трошкове те, пре но што захту ове помоћиике, државни тужиоци и истражни судија, морају тражити одобрење од главног државног тужиоца њиховог ресора, који је опет са своје стране дужан да размотри буџет, те да види, да ли је могуће учинити овај утрошак. Ово је, пак, време довољно кривцу да умакне. Сдруге стране преФект полицијски не одобрава одлазак агента пре но што су трошкови, који су у питању, загарантовани, па чак и онда, кад су ови трошкови плаћени, он се још устеже што, услед тога што трошкови општинске полиције падају на терет вароши Париза, — има појединих чланова општинских који протествују против тога говорећи, да они не вотирају буџет за одржање полицијских агената из Кемлер Карантена или Каркасона. Изузев неколико великих вароши, као што су : Лион, Марсељ, Бордо, Лиљ, Нант, Версаљ и т. д.., нема у провинцији, управо рећи, полиције сигурности. Државни тужиоци немају на њиховом расположењу, сем жандарма, никаквих других полицијских агената. Шандарм је одан служитељ закона и његова храброст иде каткада и до хероизма. Обично је оштроуман и зна да изврши потребна констатовања, откривајући с лакошћу, на којој би му каткад позавидели и агенти полиције сигурности, — најзамршеније детаље, мерећи и најмањи траг корака. Ну ту се свршава корисна радња његова, сем ако буде срећаи да наиђе на странпутици злочинца и да га ухвати. Зашто? За то што жандарм може да дејствује само званично, са његовим чизмама, сабљом, легендарним шеширом и традиционалним кајасом Пандориним, кога у осталом недавно заменише опасачем. К.чко се, до ђавола, може тражити да он, носећи сву ову опрему, ухвати каквог препреденог модерног злочинца? Ја сам видео много оваквих ваљаних жандарма, који појимаху да им под оваквим условима није могуће доћи до повољног резултата. Они би волели више да скину униФорму и да делају у оделу, у коме дејствују агенти иолиције сигурности. Ну то није могуће, пошто се томе правила прогиве! Жандарм није више жандарм, ако нема своју униФорму. Зар није отштампано у заглављу свих жандармеријских протокола: »Под знацима наше униФорме и саобразно наређењу наших шеФова ? « ... Очевидно је, да нема боље полицијске школе од самога Париза. У великој вароши агенти имају сваког дана посла, те се убрзо усаврше у гонењу разбојника, навикавајући се мало по мало да познају све жице тога заната и изиграју подвале њиховог »лова.« На тај начин успевају да се из основа упознају са овим засебним светом лопова, били они из Париза, провинције или из иноземства. Да би се провинцији могли дати агенти, који јој потребују, држим да би најбоље било умножити број агената париске полиције сигурности. Тако би, без и једне од садањих Формалности, чим би се какав важан злочин догодио, — паркет дотичне вароши одмах телеграфисао у Париз и два агента би сместа отпутовала. Ови агенти слали би у два иримерка рапорте паркету, који их је ставио у дејство, и полицији сигурности, те би се на тај начин у Паризу оживели злочини, извршени у провинцији, сазнали би се сви детаљи, а тако би се дошло и до много изврсних података о злочинима извршеним у престоници. Врло би често онда полиција сигурности — обавештена на време о