Полицијски гласник

БРОЈ 47

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

371

пред. записа се као госпођа де Тесер и замоли, да њенога рођака, чим дође, доведу њојзи. Мало затим нитао је за госпођу веома елегантно одевен господин од својих тридесет година и веома отмена понашања, и кућни га управитељ сам одведе на први спрат. После неколико минута видео је кућњи управитељ из своје канцеларије, како госпођа де Тесер кроз ходник оде из куће. Он је мислио, да ју је њен рођак извео у шетњу, и с гога се није у своме послу ништа узнемиравао. Али око шест сахати запитао је за господина један кочијаш, који га је довезао пре више од три сахата и на којега је он још ненрестано чекао. По опису, који је кочијаш дао, погодио је управитељ, да се то тиче онога господина, те рече: „Али он је већ давно отишао с једном дамом.« »Онда сам изгубио свој новац?® »На послетку, можда се варам, боље да питам. <( Он се попе на први спрат, зазвони, закуца на вратима и најзад сасвим одлучно ухваги за кваку и отвори. Али већ на прагу трже се ужаснут; јер је на патосу лежао човек у својој крви; оружје, једаи подужи нож са дамаском извезеним сечивом, био му је забоден посред груди.. Полицијски комесар и лекар, који је одмах био позван, утврдише, да је смрг морала наступити пре три до четири часа и да је убилац насрнуо на своју жртву у оном тренутку кад је крочила ногом у салон, јер се била срушила на патос једва на три корака од врата. Већ је и први убод био довољан, да убије човека, јер је и поред једно преко другог скопчаног капута, и норед прслука и кошуље било срце погођено. Али је убилац извео још и други, исто тако поуздан ударац и после тог другог ударца оставио је оружје у рани. После тога тражио је комесар да дође до извесности у погледу идентитета жртвиног. Кад је претресено одело убијенога нађено је двадесет златника и један златан сахат, на чијем су заклопцу била урезана писмена Л. Ш.; у капуту је на-

ђен новчаник од јухта са девет банкнота од по хиљаду и шест од по стотину Франака. — Разбојништво или крађа нису дакле били повод убиству. Овде је пре била у питању освета, коју је извршила жена, која је била тачно упозната са какактером и навикама убијеног човека. То доказује писмо, које се нашло у џепу на капуту и које смо смели преписати. „Драги господине Шасене«.... У самој ствари и јесте било име овога несрећника, који је пао као жртва мачу оне жене, Луј Шасен, и то онај својим огромним богатством и својим многобројним пустоловинама познати бонвиван. »Ја сам једна од оно мало жена, за којима сте ви жудели, а код којих вам жудња није имала успеха. Претражите по својим успоменама, и ја ћу вам убрзо ступити пред очи: млада, лепа, здравог натурела (како сте ви волели рећи)! Али ја бих се могла лако издати, кад бих хтела да продужим тим тоном. Ви сте ми се допадали; ја волим, на име, оштар израз вашега лица, ваше свеже усне, ваш јасан, хладан поглед. Ви сте, да се тако изразим, мој тип. Али нас је случај у животу отргао једно другоме и мене одвео на крај света. Отуда сам се сад вратила, слободна, богата, богата као ви, лепша него некада и упућена у вештини љубавној. Париз* стоји у том погледу дубоко испод нивоа осталих великих градова европских а нарочито азијских. Збиља! одлазите ли још непрестано госпо^ици Икс?... или вам је најзад прецветала дама постала досадна? Већ се одавно свет чуди вашим дугим односима нрема њој; али ја бих вам могла показати једно средство, да се опростите госпођице Икс.... Нађите се око пола три сахата у Ри де л' Аркад, №... и упитајте за госпођицу Тесер! 0 свему осталом усмено опширније. Али немојте заборавити да је тачност учтивост — краљева. Ваша (Свршиће се) М. Л. Г.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА На питање једног општинског писара одговарамо му: Да је расписом господина Министра унутрашњих дела од 4. јуда 1901 године ПБр. 9605 СБр. 4 641, односно: кланица, салама и козара наређено сдедеће: 1., да општинске власти могу у атарима својим дозвољавати отварање кланица јесењпх за топљење лоја, само на оним местима, која претходно прегдеда комисија састављена из : лекара, једног кмета и два одборника и огласи за удесна по ову цељ, како у погледу санитетском тако и у погледу јавне сигурности; 2., 0 сваком таквом допуштењу општинска је власт дужна да извести надзорну државну власт у року од три дана и послати јој односне акте; 3., Надзорна власт, (старешина срески са лекаром било среским било окружним) дужна је, да у року од три дана испита, јесу ли од стране општинске власти вођени сви обзири у овом распису изложени и да ли дато допуштење није противно § 3 68 законика казненог и у опшге хигијенским обзирима; па ако нађе, да је допугатење дато неупутно, задржаће га од извршења, на основу закона; о устројстну општина и општ. власти иначе вратиће акта општинском суду на извргаење. 4., Али, ни у ком случају не смеју се допуштати кланице у средини атара и лицима која не докажу своје добро владање од надлежне општинске власти; и, 5., Као најглавније на овим кланицама морн се тачно вршити преглед стоке и меса, по нра-

вилима од 7. Фебруара 1 8 83 год. СБр. 696. санитетски Зборник књига II свеска Ш-ћа страна 58. и допунама и изменама од 4. априла исте године СБр. 2008 (исти Зборник страна 4) и 11. јануара 1888 године СБр. 208 (исти Зборник страна 185) и 21. априла 1890 године С№ 2943. * # * Један општински писар пита нас: „Како треба сматрати —- за извршење или не — оне пресуде по иступним делима, односно грађанског дела њиховог, на које су благовремено жалбе изјављене, па су послате вишој надлежној власти на расматрање, али је осуђење за учињене кривице, пре расматрања истих пресуда, обухватила амнестија Владалачка, те са тога надлежна власт није могла ни доносити какве одлуке по њима поводом изјављених жалби, већ их као нерасмотрене вратила општинском суду.» На ова питања ми му одговарамо: Пресуде, о којима је горе реч, а на противу којих су благовремено жалбе изјављене вишој надлежној власти, па их је у току рада — а пре донете одлуке више власти ио изјављеним жалбама — обухвати владалачка амнестија, имају се сматрати, како по кривичној •гако и по грађанској части за свршене и као такве оставити у архиву, пошто је амнестијом одузета могућност надлежној власти да те нресуде по поднетим жалбама расмотри и оцени да ли су правилне и на закону основане, или не. Али, како се амнестија односи само на кривични део пресуде а не може се односити и не односи се и на њен грађански део, то у конкретном случају, остаје право приватпим тужиоцима, који би, због ове немогућности за извршење пресуда но грађанској части, имали какву ма-

теријалну штету, да засебном тужбом путем грађанске парнице, траже накнаду те штете од кривца коме је кривица путем амнестије опроштена пре него што је надлежна власт могла одлучити, да ли је дотична пресуда била на закону основана или не. На свима таквим пресудама оиштински суд треба да донесе одлуке у овоме смислу и да те одлуке саопшти интересованим странама. па потом да акта остави у архиву. На случај пак, да осуђени кривац по пресуди која је већ постала извршна, добије помиловање, ту се само казна неће извршивати, а грађански део иресуде треба ииак у свему извршити. * * * На питање једног онштинског писара, да ли се смагра за торбарење и продаја гаса петролеума коју продају вргае појединци и на мање количине, и да ли се та радња можс као торбарење казнити, пуштамо овде, у место нашег одговора, распис Господина Министра унутрашњих дела од 10. Фебруара 1900. године П№, 2769., који од речи до речи гласи: в Управа државних монопола, писмом својим од 1. ов. м. М.Бр. 1922, представила ми је, како извесне полицијске власти забрањују појединцима продају гаса (иетролеума) и на мање количине, кажњавајући их за такву радњу по §. 387. крив. закона, као за торбарење, па ме је молила за наредбу, да такву радњу полицијксих власти спречим, пошто је иста противпа закону и интересима државне касе. Овај свој захтев, управа је базирала на следећим раздозима: 1, гато је по чдану 3. закона о монополу соли, продаја соли на ситно, у целој :>емл,и, са свим слободна радња;