Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 4?

Могу ли, пак, они живети са 1 .300 динара годишње? Довољио је мало само нознавати потребе модерног живота, па да човек себи објасни ову немогућносг живљења. Рећи ће неко, да они добијају мале награде? Њихов најмаснији извор су хотелијери, који не желе да се узнемирују, већ предају њима полицајске књижице, које мора да визира полицијски комесар једанпут месечно. Сваког 30-ог или 31-ог може се видети полицијски служитељ како гура мала кола (не она, на којима превози лешине у Морг) и зауставља се пред вратима свих хотела и меблираних кућа, ради прикупљања нутничких пријава. Сваки му сопственик намегатених соба да за то какву малу награду. У централним квартовима, где су хотели многобројни и богати, награде су знатне. Оне су, пак, ништавне у квартовима близу ФортиФикација. С тога има огромне разлике између полицијских служитеља по комесаријатима ових осталих квартова. На сваки начин, рђаво је што су мали службеници, који се тако рећи и не виде у буџету, да би могли живети, приморани да кајишаре и да буду у неку руку административни кулучари. Нека им, дакле, варош Париз да пристојне плате! С Француског, Др. Антуда КО Ј Е УБИЦА? КРИМИНАЛНА ПРИЧА А. Белоа. 15 Живо, са мало речи, али јасно и оштро оцртао му је барон појаву Луја Шасена и исприповедао у крупним цртама његов живот, насликао му је частољубље, дрскост и гадне принципе овога човека, који је успео, да се госпођица Лоранти заљуби у њега, и има смелости да запроси њезину руку. Због тога отнуштен из службе и истеран из куће, не узмиче он ни пред каквом препреком, да свој план изврши. У го умре господин Лоранти. Нрва је препрека савладана. Али пре своје смрти удао је господин Лоранти своју кћер за господина де Живреја. То је била нова нрепрека, ну коју он савлађује, кад му једнога дана открише науку о хипнотизму. Док лекари у њој виде један систем лечења за нервне болести, опажа он у њој могућност, да некажњен чини преступе. Код госпођице Икс наилази на изврсан објек за хипнозу, налази Верту Моклерову, и убрзо се увлачи у њену кућу, несумњиво преобучен и под именом чувенога глумца, којега полиција никако није могла да пронађе. Тамо спрема несрећну девојку за своје циљеве и потчињава је себи потпуно; кад је исчезла у ње и најмања воља, кад је свако противљење било искључено, он јој наређује злочин и она га изврши. — Сад је требало издатке накнадити; ствар га је ова коштала десет хиљада Франака, шго их је ћушнуо у новчаник, да би убиство начинио вероватним. Десет милиуна гребали су му они донети. Сасвим лукаво пусти да прођу неколико месеца; затим наиђе, као случајно, опет на жену, коју је некада љубио и, можда, још љуби; помоћу разноликих мајстора пође му за руком, да се њоме ожени. Успех је ту; сад је он на сигурном месту. Ко би могао у њега да посумња? Можда једна једина особа, госпођица Икс! Она је, разуме се, могла да помисли, кад је видела, да се жени удовицом убијенога, да је Моклеровој заповедио злочин, пошто ју је он још раније пред њеним очима хипнотисао. Али он расипа са госиођицом Икс милиуне, и кад се његова жена узбуни против гакве увреде, кад хоће да се разведе, онда се он лаћа понова опробанога средства сугестије, која треба по други пут да му пође за руком, која му је донела десет милиуна, па сад треба и да му их одржи! И да нас није било, докторе, не би се то друкчије ни свршило! Ту застаде, да запали цигару. — Јесте ли сада убеђени? упита. — Јесам, одговори доктор. — Да ли још ма колико сумњате? — Ни најмање. јер ми паде на памег још једиа околност, на коју до сада нисам никако мислио. Онога дана, кад сам био зват код госпођице Икс, да пробудим Моклерову, долазио ми

је у вече Луј Шасен под изговором, да ми се захвали и да ми плати и дуго се са мном разговарао о пост-хипнотичкој сугестији. Ја нисам имао узрока, да му пе верујем или чак да у њему слутим човека, који спрема злопинство, него сам му, колико сам год могао, давао објашљења. Како сам баш тада имао, кући једну пацијенткињу, која је била погодна за хипнозу, експериментисао сам пред његовим очима и, на жалост, веома успешно ! — Ви сте чули, размислили сте и мишљења сте: Луј ПГасен је крив. Какву казну заслужује? — Смрт и то не само зато, што је убилац, и то кукавички, подмукли убилац, него и што је једно невино створење довео до тамнице, — Је ли то ваше убеђење ? — Да, моје непоколебљиво убеђење. Али, да би он могао бити окривљен за убиство, морала би се прва парница ноништити; а томе се одупире закон! — Знам ја то, рече барон, али додаде тихо, тако да се једва могао разумеги: Али још сам ја ту! — Пре свега ће, отпоче доктор, пре и него што будемо номислили на кажњавање правога убилца, бити моја брига, да се олакша судба несрећне Моклерове, колико то буде зависило од моје моћи. — Браво! одговори барон; — али да ли ће јој се моћи израдити номиловање? Она је осуђена на доживотно заточење, а сад су једва томе прошле три године. — Знате ли, где издржава своју казну? — У Клермону. —- Ја имам веза са првим лекарем тога загвора. Он је изврсно школован за нервозне и хистеричне болести сваке врсте. Смео бих се опкладити, да Берта Моклер код живота, какав сад види, и код њене природне сколности, ако већ није, да ће насигурно бити претерано хистерична жена. Помоћу мојега пријатеља могу с тога успети, да наша штићеница остатак своје казне одржи у каквој болници. — Сјајна мисао! Кад мислите да приступите послу? —- Сутра. Отпутоваћу у Клермон и разговараћу се са мојим пријатељем о нотребним корацима. Ви ћете ме, међутим, потпомоћи? Је л' те? — Хоћу; али посредно, јер би се иначе могло лако томе чудити, што се ја заузимам за убицу.мојег најближег пријатеља. — Ту, до душе, имате потпуно право ! XII. Благодарећи докторовом заузимању, које је барон Роберт ревносно потпомагао, буде Берта Моклер из клермонског затвора преведена у нариско уточиште св. Ане, које, до душе, прима само умоболне, али је код Берте Моклер допуштен изузетак услед мишљења двају славних лекара за нервне болести, чија је дијагноза, подударајући се, гласи: напади лудила, услед веома развијене хистерије, поред савршене неурачунљивости. Барон Роберт није пропуштао издашно се стар&ти за своју штићеницу, разуме се посредовањем доктора Баријоа. Али је гајио и жељу, да створи себи сам суд о сгању здравља Берте Моклерове. То га је довело на мисао, да се упозна са дпректором уточишта Св. Ане, објашњујући тај иоступак својим живим интеоесовањем за душевне болести и њихово лечење хипнотизмомЈ® сугестијом. На тај му је начин такође пошло за руком, да п <Ц изговором хипнотичких експеримената прибави приступ у завод а убрзо затим и приступ Берти Моклеровој, а^да нико не погоди прави смер, који је он имао са својим посетама. * Четврг године после тога изашао је у једном јутарњем листу под насловом: „Тајансгеемо убијство и један догађај у друштву 11 овакав чланак : »Јуче после подне, око два сахага, распитивала се за стан у једној кући са намештеним собама, у Ри де л'Аркад нека млада госпођа особите леиоте, да би, као што рече, проживела овде неколико недеља; ствари ће се за њом послати, а она је о овоме доласку већ известила једног рођака; ако би се устезали, да приме у стан саму даму, тај би господин за њу јамчио Управитељ куће мислећи да има посла с каквом високом дамом из ировинције, понуди јој стан на првом спрату, који је од неколико дана био празан. Госпођа плати кирију за четрнаест дана уна-